Публикације

НОВИ НАРАТИВИ И НОВИ ПОТРОШАЧИ − ЖИВОТНИ СТИЛ МЛАДИХ

/in /by

Предмет овог рада је дискусија о утицајима дигиталних технологија на
формирање животног стила младих. Основни циљ рада је покушај да се установи
да ли дигиталне технологије младима пружају оно што они очекују од њих, односно
да ли и на који начин утичу на њихову перцепцију свијета око себе. Свака генера-
ција била је под утицајем одређених спољних фактора, поред друштва као кључног
фактора за настанак система вриједности. Ти фактори, мислимо прије свега на
медије, дали су свој допринос креирању система вриједности медијских генерација,
односно генерација одраслих у ери медија. Претпоставка је да и данашње младе ге-
нерације, захваљујући обиљу информација које их свакодневно бомбардују утичући
на њихов сазнајно-рецептивни апарат, своје виђење свијета и вриједности које их
окружују граде на приказима које гледају на мониторима и екранима дигиталних
уређаја. Сазријевање младих данас рапидно прати животне стилове, али и форми-
ра нове трендове, додуше краткотрајне, који немају довољну снагу да би утицали
на друштвене промјене. Ипак, ти стилови и трендови су значајни за данашње мла-
де зато што им пружају осјећај утицаја на друштвене токове. Интернет младима
пружа могућност виртуелног уживања које им на извјестан начин умирује жеље и у
суштини ствара привид стила живота.

ОД „ДИГИТАЛНИХ УРОЂЕНИКА” ДО „ДИГИТАЛНИХ КРЕТЕНА” ‒ МЛАДИ И ДИГИТАЛНИ ЈАЗОВИ

/in /by

У раду се анализирају феномени дигиталног јаза првог, другог и трећег
нивоа у контексту генерација дигитализованих од рођења, с фокусом на индивиду-
алним разликама у дигиталној писмености младих, односно дигиталном јазу дру-
гог нивоа. Почетком 21. века, са све већом доступношћу дигиталних технологија и
интернета, долази до постепеног смањивања дигиталног јаза ‒ у погледу физичког
приступа, али и до његовог продубљивања ‒ у погледу дигиталне писмености младих
и добити од коришћења дигиталних технологија у свакодневном животу. Упркос
томе, дискурс о младима као дигиталним урођеницима, присутан је, и након две де-
ценије од његовог појављивања, поготову у неакадемском дискурсу. С друге стране, по-
следњих година, под окриљем моралне панике, подгрејане пандемијом коронавируса,
све је популарнији дискурс о младима као дигиталним кретенима, који, захваљујући
интензивном коришћењу интернета, забављајући се до смрти, постају све плићи,
претећи да угрозе цивилизацијске тековине људског друштва. Данашњи научници и
истраживачи суочени су са сложеним питањима која изискују нијансиран теоријски
приступ, лишен техно-утопистичких и техно-песимистичних предвиђања.

SUVREMENO POKOLJENJE MLADIH I RELIGIJA

/in /by

SOCIO-KULTURNI ASPEKTI PLESA

/in /by

Rad pod naslovom: “Socio-kulturne značajke plesa: sociološko istraživanje mladih” donosi rezultate empirijskog istraživanja provedenog metodom ankete na populaciji mladih. Temeljni cilj bio je ispitati mišljenja i stavove mladih o njihovim plesnim preferencijama i navikama, kao i njihovo razumijevanje mnogobrojnih značajki i dimenzija plesa. Ples se kontekstualizira kao aktivnost i sadržaj slobodnog vremena, koji mahom imaju pozitivan utjecaj na mlade, čija je temeljna funkcija zabava, razonoda i rekreacija. Opisuje se pluralizam plesa i njegova višestruko dimenzionirana sadržajnost. Tako se ples kao sociološki i kulturološki fenomen shvaća kao komunikacijski kanal, sportska aktivnost, oblik igre i zabave, iskonska i najstarija umjetnost, društveni motiv druženja, te specifična metoda liječenja.

ПОВРАТАК МЛАДИХ РЕЛИГИЈИ: ПРОТЕСТ, КОНФОРМИЗАМ ИЛИ ТРАГАЊЕ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ

/in /by

ХИКИКОМОРИ – КОНЦЕПТ ДЕВИЈАНТНОГ ИМУНИТЕТА

/in /by

Од деведесетих година ХХ века, проблем повлачења младих из друштвених токова живота јесте у фокусу јапанске јавности. Овај комплексан психолошко-социјални симптом, под називом хикикомори, често је разматран и тумачен из западне перспективе као инхерентно јапански. Искључивост таквих закључака не само да је теоријски упитна, већ генерише дискурс о Јапану као простору јединственог, национално одређеног, девијантног понашања. Овај рад најпре нуди теоријску контекстуализацију поменутог феномена, а потом отвара даља питања о „имунолошким” потенцијалима хикикомори заједнице унутар капиталистичког система у којем је обавеза производње неупитна.

КУЛТУРА И КРИМИНАЛИТЕТ

/in /by

Рад представља покушај да се расплете сложени међуоднос културе и криминалитета. После прецизирања које од многобројних у науци заступљених значења ове две категорије усвајамо, биће указано на две врсте релација које криминологија може успоставити између њих. Анализа је заснована пре свега на англосаксонској литератури, али ће на крају бити указано и на то колико је питање односа културе и криминалитета актуелно овде и сада.

НОВА КУЛТУРА УПОТРЕБЕ АЛКОХОЛА: BINGE DRINKING – КОНЗУМАЦИЈА УМЕСТО КОМУНИКAЦИЈЕ

/in /by

У раду се бавимо разматрањем новијих образаца конзумације алкохола у популацији адолесцената и младих одраслих – пијења и напијања у групи (binge drinking). Сматрамо да овакав начин окупљања-дружења представља и културу (субкултуру) младих с краја 20. и почетком 21. века у Србији. Нова култура пијења знатно смањује до сада постојеће родне разлике (како у количинама попијеног алкохола тако и начину конзумације), те нарушава досадашње стереотипе о мушком и женском пијењу и понашању. Поред представљања страних и наших истраживања о binge drinking-у, и друштвених и културних фактора ризика, анализираће се и два наратива младих (младића и девојке) који припадају/ли новој култури пијења. Налазимо да се нова култура пијења младих знатно разликује од раније традиционалне, а да је разлика осим у начину пијења и простору у коме се пије и у мотивацији. Ранију социјализацију сада је заменила индивидуализација потреба, те смо постојећем термину „контролисан губитак контроле” додали „конзумација уместо комуникације”.