Публикације

SUVREMENO POKOLJENJE MLADIH I RELIGIJA

SOCIO-KULTURNI ASPEKTI PLESA

Rad pod naslovom: “Socio-kulturne značajke plesa: sociološko istraživanje mladih” donosi rezultate empirijskog istraživanja provedenog metodom ankete na populaciji mladih. Temeljni cilj bio je ispitati mišljenja i stavove mladih o njihovim plesnim preferencijama i navikama, kao i njihovo razumijevanje mnogobrojnih značajki i dimenzija plesa. Ples se kontekstualizira kao aktivnost i sadržaj slobodnog vremena, koji mahom imaju pozitivan utjecaj na mlade, čija je temeljna funkcija zabava, razonoda i rekreacija. Opisuje se pluralizam plesa i njegova višestruko dimenzionirana sadržajnost. Tako se ples kao sociološki i kulturološki fenomen shvaća kao komunikacijski kanal, sportska aktivnost, oblik igre i zabave, iskonska i najstarija umjetnost, društveni motiv druženja, te specifična metoda liječenja.

ПОВРАТАК МЛАДИХ РЕЛИГИЈИ: ПРОТЕСТ, КОНФОРМИЗАМ ИЛИ ТРАГАЊЕ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ

ХИКИКОМОРИ – КОНЦЕПТ ДЕВИЈАНТНОГ ИМУНИТЕТА

Од деведесетих година ХХ века, проблем повлачења младих из друштвених токова живота јесте у фокусу јапанске јавности. Овај комплексан психолошко-социјални симптом, под називом хикикомори, често је разматран и тумачен из западне перспективе као инхерентно јапански. Искључивост таквих закључака не само да је теоријски упитна, већ генерише дискурс о Јапану као простору јединственог, национално одређеног, девијантног понашања. Овај рад најпре нуди теоријску контекстуализацију поменутог феномена, а потом отвара даља питања о „имунолошким” потенцијалима хикикомори заједнице унутар капиталистичког система у којем је обавеза производње неупитна.

КУЛТУРА И КРИМИНАЛИТЕТ

Рад представља покушај да се расплете сложени међуоднос културе и криминалитета. После прецизирања које од многобројних у науци заступљених значења ове две категорије усвајамо, биће указано на две врсте релација које криминологија може успоставити између њих. Анализа је заснована пре свега на англосаксонској литератури, али ће на крају бити указано и на то колико је питање односа културе и криминалитета актуелно овде и сада.

НОВА КУЛТУРА УПОТРЕБЕ АЛКОХОЛА: BINGE DRINKING – КОНЗУМАЦИЈА УМЕСТО КОМУНИКAЦИЈЕ

У раду се бавимо разматрањем новијих образаца конзумације алкохола у популацији адолесцената и младих одраслих – пијења и напијања у групи (binge drinking). Сматрамо да овакав начин окупљања-дружења представља и културу (субкултуру) младих с краја 20. и почетком 21. века у Србији. Нова култура пијења знатно смањује до сада постојеће родне разлике (како у количинама попијеног алкохола тако и начину конзумације), те нарушава досадашње стереотипе о мушком и женском пијењу и понашању. Поред представљања страних и наших истраживања о binge drinking-у, и друштвених и културних фактора ризика, анализираће се и два наратива младих (младића и девојке) који припадају/ли новој култури пијења. Налазимо да се нова култура пијења младих знатно разликује од раније традиционалне, а да је разлика осим у начину пијења и простору у коме се пије и у мотивацији. Ранију социјализацију сада је заменила индивидуализација потреба, те смо постојећем термину „контролисан губитак контроле” додали „конзумација уместо комуникације”.

NOVA KULTURA KOMUNICIRANJA PUTEM MOBITELA MEĐU MLADIMA

Rad predstavlja dio rezultata empirijskog istraživanja čiji je cilj analiza aspekata korištenja mobilnih telefona među mladima, kao i utjecaja mobitela na svakodnevni društveni život, komunikaciju i interakciju. Glavni teorijsko istraživački fokus je sociološki i kulturalni fenomen korištenja mobilne telefonije među mladima, te njegov utjecaj na svakodnevni društveni život, društvene odnose, obrasce aktivnosti, komunikaciju i interakciju, stavljajući naglasak na odnos pojedinca prema uporabi mobilne telefonije. U radu se propituje kreiranje nove kulture komuniciranja, gdje se objašnjavaju fenomeni stvaranja novih lingvističkih obrazaca, redefiniranje tradicionalnog shvaćanja vremena i mjesta. Razmatrano je i pitanje privatnog i javnog, socijalno prihvatljivog, odnosno neprihvatljivog. Istraživanje je provedeno metodom ankete, na uzorku od 302 ispitanika/ca (studenata i srednjoškolaca) s područja grada Splita, te okolnih mjesta. Terenska faza istraživanja provedena je tijekom svibnja i lipnja 2010. godine. Mladi su odabrani kao istraživačka populacija jer se za njih smatra da su „pioniri“ u korištenju informacijske i računalne tehnologije, te kako su upravo oni najbolji poznavaoci vitalnih tehnoloških društvenih otkrića. Mladi ljudi su najbrojnija skupina konzumenata mobilne tehnologije, te se često smatraju začetnicima u njihovoj adaptaciji i evoluciji.