Публикације

УМЕТНОСТ НАПАДА ИЛИ КАКО ИЗЛОЖИТИ НАСИЉЕ

Рад истражује како и на који начин нови трендови и појаве у уметности производе и редефинишу рад кустоса и начине презентације уметничких дела. Као пример су представљене и анализиране две скорашње изложбе из две еминентне лондонске галерије. Однос уметности и насиља има дугу и сложену историју. Обе изложбе се на свој специфичан начин баве тим феноменом. Почетком ове године галерија Тејт Британија (Tate Britain) је представила изложбу Угрожена уметност: историјски преглед иконоборства у Британији. У исто време Галерија Гагосијан (Gagosian Gallery London) је представила дела двојице аутора Мауриција Кателана (Maurizzio Cattela) и Лучија Фонтане (Lucio Fontana). Три су видљива тренда у односу уметности и насиља: Прво, грубо насиље према уметничким делима до уништења уметничких дела; друго, уметници и уметност користе различите акте насиља као део свог дискурса и језика; треће, уметност узвраћа ударац, напада и прозива доминантне друштвене теме, уврежена мишљења и предрасуде. Професија кустоса није јако стара, постоји тек неких двесто или више година. Дуго година главно занимање кустоса је било чување и периодично излагање поверених дела. Са свим променама које су се десиле и дешавају у савременој уметности захтеви који се постављају пред кустоса постају много сложенији. Улога кустоса се мења од ревносног чувара збирки све више постаје аутор и коаутор у презентирању уметничких дела.

MRAZ I PEPEO U POSTJUGOSLAVENSKO VRIJEME

Klasifikacija i određivanje djela koja bi se mogla svrstati u postjugoslavensku književnost podrazumijevala bi detaljnu sistematizaciju široke, tematski obimne i izuzetno zanimljive književne građe svih naroda koji su nekada pripadali jugoslavenskom književnom i kulturnom području. Iako književnost prevazilazi granice i omogućava povezivanje sa različitim vremenskim i kulturnim dimenzijama, naše, postjugoslavenske književnosti bliske su i u djelima univerzalne vrijednosti nadilaze sve stvarne i izmišljene barijere. Urušavanje jugoslavenskog društva i sistema na kojima ono počiva u romanu „Mraz i pepeo“ Jasne Šamić prikazano je iz različitih perspektiva, čime se otvaraju višestruke mogućnosti tumačenja i analize. Rušenje jednog sistema vrijednosti i uspostavljanje drugog nikad ne obuhvata samo pojedince, nego se uvijek, neminovno, odražava na sve učesnike unutar društva. Posebno osjetljivu poziciju u takvom vremenu zauzimaju žene, subjekti koji se unutar patrijarhalnih sistema skoro uvijek označavaju kao marginalni, slabiji i podložni potčinjavanju. Različite strategije potčinjavanja i ovladavanja drugim realizuju se po sistemu dihotomijskog uspostavljanja hjerarhija koje podrazumijevaju osvajanje ne samo tijela žene, nego i potčinavanje duha i stvaranja osjećaja krivnje. U vremenu obilježenom nasiljem i različitim psihološkim i tjelesnim traumama roman Jasne Šamić ostao je neistražen iako su pitanja koja otvara još uvijek svježa i aktualna.

НАСИЉЕ У CYBERPUNK ФИЛМУ