Tag Archive for: новинарство

У ери интернета вријеме има нову мјеру. Oно што је ново у реалном свијету, када се гледа кроз призму интернета и нових медија, може бити историјски тренутак. Термин ”нови медији” већ сада има друго значење, у односу на вријеме у којем је настао, када се односио углавном на интернет. У коштац са новим медијима ухватили су се и односи с јавношћу, који у њима виде потенцијал за лакше, брже и ефикасније остваривање властитих циљева. Све већи број организација препознало је нове медије као плодно тло за остваривање својих циљева. Предности употребе нових медија у односима с јавношћу су превазилажење просторних граница, вишесмјерност, брзина и цијена. Приликом комуникације путем нових медија, укључен је знатно већи број прималаца поруке, јер нема просторног и временског ограничења. У оваквим условима, и поред стандардних односа с јавношћу, односи с јавношћу на мрежи испуњавају функцију односа с јавношћу уопште, и циљева компаније. У супротном, ствара се негативан утисак, и тако компанија више нема изгледа за успјех код клијената.

У раду се разматрају структурни узроци доминације ПР-а над информативним садржајима у медијима са акцентом на српску медијску сцену, превасходно штампаних и онлајн издања. Признање нарастајућег глобалног тренда сторителинга (storytelling) своје корене проналази у настанку и веома брзом развоју ПР индустрије и паралелно с тим академским изучавањем и теоријско-апликативним утемељењем односа с јавношћу, као засебне дисциплине студија јавности у непрекинутом периоду од скоро једног века. Економска криза и њене реперкусије које за последицу имају највећу кризу медијске индустрије (штампе пре свих) у историји постојања, уз дигиталну олују која је у потпуности трансформисала начин информисања и комуникационе канале, као и криза професије – додатно су ојачали улогу и отворили нове просторе нарастајућој ПР машинерији. Наставак смањивања ресурса за прикупљање и обраду вести, последично нестајање истраживачког и интерпретативног новинарства, уз све веће могућности политичара и компанија да своје поруке директно испоручују јавности – глобални је медијски тренд који се последњих година прелио и на осиромашену српску медијску сцену, чинећи је зависном од овакве врсте ПР садржаја.

Медији и новинари данас егзистирају у околностима које мењају целокупан начин њиховог рада и пословања, медијску и новинарску културу и утичу на то да се овај тренутак посматра као епоха промене фундаменталних функција новинарства и медија. За разумевање околности је неопходно увиђање глобалне важности улоге медија и изворних принципа новинарства, али и актуелних промена у пракси, а како бисмо схватили последице тих процеса. Крајњи циљ је и анализа исправности појединих процена, зарад анализе будућности новинарске професије – есенције света медија, без обзира на који га начин посматрамо. Нужним се чини глобалне изазове које доносе (већ су донеле) нове технологије и нови медији посматрати свеобухватно, кроз више аспеката, а један од начина може бити и овај понуђен у овом раду – кроз димензије: 1. Мењање јавне функције и утицаја новинара и новинарства (информисања уопште), 2. Мењања медијске свакодневице и организације новинарског посла. Њихова синтеза можда може значити и добијање валидних процена смера у којима ће се се новинарство даље развијати. Она, пак, води и фокусу ка димензији управљачко-уређивачке функције у медијима, која је увек (иако се често запоставља) кључна по питању њихове пословне и сваке друге егзистенције, самим тим и начина на који се обавља новинарски посао. То значи и једно од кључних питања данас – питање одрживог модела новинарско-медијске егзистенције (у пословном, али и у квалитативно-извештачком смислу) у 21. веку.

У данашњим хиперкомплексним друштвима, у којима је драматичан раст обима информација једна од кључних одредница, поставља се питање да ли су масовни медији још увек у стању да остваре своју основну функцију друштвеног медијатора. Одвојени од публике, критиковани за манипулацију, недемократичност и комерцијализацију, масовни медији траже нове облике функционисања. Истовремено, поплава бесплатних садржаја на интернету и нехијерархијска логика мреже поставља медије у незавидан положај у којем се сама логика пословања и финансирања медија знатно мења. Партиципативне форме новинарства, односно прелазак публике на страну произвођача информација, иако воде плурализму израза, без система селекције воде још горој конфузији и хаосу. Кључно питање је на који начин управљати великим обимом информација које корисници свакодневно производе? У овом раду, на бази теорије, али и оригиналног научног истраживања, у којем су учествовали уредници и новинари из четири онлајн редакције, направљен је преглед присутних модела и стратегија менаџмента партиципативног новинарства у Србији.