Публикације

НОВИ МЕДИЈИ У ОДНОСИМА С ЈАВНОШЋУ

У ери интернета вријеме има нову мјеру. Oно што је ново у реалном свијету, када се гледа кроз призму интернета и нових медија, може бити историјски тренутак. Термин ”нови медији” већ сада има друго значење, у односу на вријеме у којем је настао, када се односио углавном на интернет. У коштац са новим медијима ухватили су се и односи с јавношћу, који у њима виде потенцијал за лакше, брже и ефикасније остваривање властитих циљева. Све већи број организација препознало је нове медије као плодно тло за остваривање својих циљева. Предности употребе нових медија у односима с јавношћу су превазилажење просторних граница, вишесмјерност, брзина и цијена. Приликом комуникације путем нових медија, укључен је знатно већи број прималаца поруке, јер нема просторног и временског ограничења. У оваквим условима, и поред стандардних односа с јавношћу, односи с јавношћу на мрежи испуњавају функцију односа с јавношћу уопште, и циљева компаније. У супротном, ствара се негативан утисак, и тако компанија више нема изгледа за успјех код клијената.

PR I MEDIJI – POSREDNICI ILI KROJAČI DRUŠTVA

Problemi u konceptualizaciji i definisanju odnosa s javnostima i razvoja profesije PR iz tridesetih godina prošlog vijeka potrajali su, evo i do danas, u naporima praktičnog i teoretskog odvajanja ove profesije-discipline od poistovjećivanja sa novinskim agencijama i propagandom kao i nekim drugim profesijama i disciplinama poput novinarstva, sociologije, istraživanja, ekonomije, marketinga, politikologije. Različiti pristupi u definisanju PR-a i profesije “public relations“ su neminovnost pošto još ne postoji jedinstvena definicija koja bi obuhvatila sve aspekte, aktivnosti, zadatke, tendencije, ciljeve i područja sadržana u ovoj profesiji. Posebno je interesantan pristup odnosa sa javnostima, novinarstva i države u savremenom društvu, ne samo na globalnom nivou i u razvijenim državama, nego i u zemljama u tranziciji. Kakva je uloga medija kao moćnih posrednika i PR-a kroz medijske manipulacije, lobista i drugih krojača PR-a i medija ali i društva, kao i promjenljivi trendovi PR kompanija i lobista koji djeluju u tajnosti (poput onih iz grupe Bilderberg) budući da stručnjaci PR smatraju da najbolji PR ne ostavlja nikakve tragove.

ДОМИНАЦИЈА ПР-А НАД НОВИНАРСКИМ САДРЖАЈИМА У СРПСКИМ ШТАМПАНИМ МЕДИЈИМА – УЗРОЦИ И КОНСЕКВЕНЦЕ

У раду се разматрају структурни узроци доминације ПР-а над информативним садржајима у медијима са акцентом на српску медијску сцену, превасходно штампаних и онлајн издања. Признање нарастајућег глобалног тренда сторителинга (storytelling) своје корене проналази у настанку и веома брзом развоју ПР индустрије и паралелно с тим академским изучавањем и теоријско-апликативним утемељењем односа с јавношћу, као засебне дисциплине студија јавности у непрекинутом периоду од скоро једног века. Економска криза и њене реперкусије које за последицу имају највећу кризу медијске индустрије (штампе пре свих) у историји постојања, уз дигиталну олују која је у потпуности трансформисала начин информисања и комуникационе канале, као и криза професије – додатно су ојачали улогу и отворили нове просторе нарастајућој ПР машинерији. Наставак смањивања ресурса за прикупљање и обраду вести, последично нестајање истраживачког и интерпретативног новинарства, уз све веће могућности политичара и компанија да своје поруке директно испоручују јавности – глобални је медијски тренд који се последњих година прелио и на осиромашену српску медијску сцену, чинећи је зависном од овакве врсте ПР садржаја.

COPY/PASTE НОВИНАРСТВО И ИНТЕРНЕТ: ПОЛОВНИ ПРОИЗВОД У НОВИМ МЕДИЈИМА

Распрострањеност онлајн новинарства и појава интернет портала поред непобитне чињенице да доносе демократизацију јавне речи, носе и одређене ризике и опасности који утичу да се већ пољуљана позиција новинарске професије, још више доведе у питање, кад се ради о професионализму, етици и кодексима ове делатности. Copy/paste новинарство подразумева не само рециклaжу већ објављених информација, већ и преношење вести без потписаних извора, затим плагирање, преузимање неформалних изјава с друштвених мрежа и сл. Разлози за јалово обављање посла, без осврта на основне постулате новинарства су разни, а најуочљивији су они лукративне природе.

НОВОТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА, МЕДИЈСКА ЕГЗИСТЕНЦИЈА И УЛОГА НОВИНАРСТВА

Медији и новинари данас егзистирају у околностима које мењају целокупан начин њиховог рада и пословања, медијску и новинарску културу и утичу на то да се овај тренутак посматра као епоха промене фундаменталних функција новинарства и медија. За разумевање околности је неопходно увиђање глобалне важности улоге медија и изворних принципа новинарства, али и актуелних промена у пракси, а како бисмо схватили последице тих процеса. Крајњи циљ је и анализа исправности појединих процена, зарад анализе будућности новинарске професије – есенције света медија, без обзира на који га начин посматрамо. Нужним се чини глобалне изазове које доносе (већ су донеле) нове технологије и нови медији посматрати свеобухватно, кроз више аспеката, а један од начина може бити и овај понуђен у овом раду – кроз димензије: 1. Мењање јавне функције и утицаја новинара и новинарства (информисања уопште), 2. Мењања медијске свакодневице и организације новинарског посла. Њихова синтеза можда може значити и добијање валидних процена смера у којима ће се се новинарство даље развијати. Она, пак, води и фокусу ка димензији управљачко-уређивачке функције у медијима, која је увек (иако се често запоставља) кључна по питању њихове пословне и сваке друге егзистенције, самим тим и начина на који се обавља новинарски посао. То значи и једно од кључних питања данас – питање одрживог модела новинарско-медијске егзистенције (у пословном, али и у квалитативно-извештачком смислу) у 21. веку.

МИТОВИ ОБОЈЕНИ НОСТАЛГИЈОМ

Рад се бави представљањем новинара и новинарства у холивудским филмовима са посебним фокусом на етичке принципе новинарства. Претпоставка од које се кренуло приликом осмишљавања истраживања је да производи популарне културе настају у одређеном друштвеном окружењу и да нам могу нешто рећи и о ширем друштвено-политичком контексту и о слици новинара и новинарства у различитим историјским периодима. Циљ је да истражи како су се у холивудском филму, почевши од седамдесетих година 20. века и успона истраживачког новинарства представљали новинари, новинарство и новинарска етика. Анализом десет филмова насталих у периоду између 1976. и 2015. утврђено је доминантно појављивање позитивних слика новинара и није уочена промена у примени овог механизма кроз различите друштвене околности у пет посматраних декада. Новинарска етика доследно се представља као врхунски циљ и мерило професионализма, одговорност новинарства као институције се у филмовима не преиспитује, а сва огрешења о професионалне нормативе индивидуализована су и доследно кажњена.

КА МЕНАЏМЕНТУ ПАРТИЦИПАТИВНОГ НОВИНАРСТВА: ИСКУСТВА ИЗ РЕДАКЦИЈЕ

У данашњим хиперкомплексним друштвима, у којима је драматичан раст обима информација једна од кључних одредница, поставља се питање да ли су масовни медији још увек у стању да остваре своју основну функцију друштвеног медијатора. Одвојени од публике, критиковани за манипулацију, недемократичност и комерцијализацију, масовни медији траже нове облике функционисања. Истовремено, поплава бесплатних садржаја на интернету и нехијерархијска логика мреже поставља медије у незавидан положај у којем се сама логика пословања и финансирања медија знатно мења. Партиципативне форме новинарства, односно прелазак публике на страну произвођача информација, иако воде плурализму израза, без система селекције воде још горој конфузији и хаосу. Кључно питање је на који начин управљати великим обимом информација које корисници свакодневно производе? У овом раду, на бази теорије, али и оригиналног научног истраживања, у којем су учествовали уредници и новинари из четири онлајн редакције, направљен је преглед присутних модела и стратегија менаџмента партиципативног новинарства у Србији.

УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈСКИХ ТЕХНОЛОГИЈА НА СТРУКТУРУ И СТИЛ ОНЛАЈН МЕДИЈСКОГ САДРЖАЈА

Рад се бави истраживањем на који начин појава нових дигиталних медијских технологија утиче на стилске промене медијског материјала који се поставља онлајн, те наводи правила за стварање материјала који је прилагођен дигиталном окружењу и измењеној пажњи посетиоца. Сегмент дигитализације материјала, његовог пласирања у адекватној форми и стилу, као и начин његове конзумације обрађени су у овом раду, као и управљање мултимедијалним садржајем и исплативост прилагођавања оваквог садржаја.

HRVATSKO TRANZICIJSKO NOVINARSTVO – ISPIT ZRELOSTI NA PRAGU DIGITALNOG DOBA

Novinarska profesija na pragu digitalnog doba nalazi se možda pred novim ispitom zrelosti. U protekla dva desetljeća, od uspostave Hrvatske države i početka procesa “tranzicije”, novinarstvo je značajno utjecalo na društveno-politički kontekst, ali je jednako tako i samo to novinarstvo bilo oblikovano od politike i društvenih prilika. Elementi koji primarno utječu na procese transformacije profesije su medijska politika, tržišni uvjeti, zakonodavni model javnog medija, samoregulacija, sigurnost novinara, novinarsko obrazovanje, civilno društvo, raspolaganje novim tehnologijama. U ovome se radu, u kontekstu tih parametara, hrvatsko tranzicijsko novinarstvo sagledava kroz četiri kronološki postavljene faze razvoja: novinarstvo politike autoritarne predsjedničke vlasti i nekonsolidirane demokracije; novinarstvo s optimizmom uspona civilnog društva; novinarstvo tržišne diktature i korporativne medijske industrije i novinarstvo digitalne kulture. Svaka je od tih faza značila napredak u izgradnji demokratskih standarda i slobode profesije, a novo doba postavlja pred profesiju ozbiljne zahtjeve. Iako je on-line novinarstvo izraz moderne tehnologije i novoga doba, budućnost i kvaliteta profesije i dalje ovise o poštivanju i primijeni temeljnih vrijednosti profesije.

НИСКЕ ПЛАТЕ И ВИСОКА ТЕХНОЛОГИЈА – НОВИНАРИ И НОВИНАРСТВО У СРБИЈИ

У овом тексту се разматрају основни налази истраживања „Професија на раскршћу – новинарство на прагу информационог друштва“, које је реализовао Центар за медије и медијска истраживања Факултета политичких наука у Београду, у периоду од јула 2010. до јуна 2011. године. Циљ пројекта је био да истражи друштвене, економске и технолошке одлике новинарске заједнице у Србији, као и њене капацитете да одговори на изазове са којима се професија суочава у условима глобалних медијских промена и домаћих транзиционих процеса. Резултати истраживања упућују на закључак да је новинарство у Србији у својеврсном вакууму и да заглављено између одложене транзиције и информационог друштва, веома споро мобилише своје ресурсе као одговор на долазеће професионалне изазове.