Публикације

СУБЈЕКТ ИГРЕ: ИГРА ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА

/in /by

Рад је посвећен поређењу традиционалног и савременог естетичког разумевања игре, пре свега питању њеног субјекта – ко заиста игра? Традиционална естетика за субјект игре проглашава душу, при чему се тело разумева као пуки инструмент којим се душа користи како би оно уметничко у игри манифестовала у домену интерсубјективности. Савремене феноменолошке естетике игре обрћу ову позицију, те за субјект игре проглашавају тело. Анализе у раду показаће, поређењем неколико кључних примера, начин на који је ова инверзија спроведена, као и последице које повлачи нова идеја тела као субјекта игре. Коначно, рад резултује у критичком експозеу основних поставки феноменолошке естетике игре, као и у указивању на могући хоризонт њеног даљег развоја.

ЗАГРЉАЈ У ПОКРЕТУ – ТАНГО ИЗМЕЂУ ИНДИВИДУАЛНОГ ДОЖИВЉАЈА И ДРУШТВЕНЕ ПРАКСЕ

/in /by

Предмет интересовања су простори у којима се дешавају сусрети између танго плесача и где људи више различитих националности и идентитета практикују овај плес, користећи Аргентину као моћну референтну тачку, али у исто време конституишући различите танго изразе. Нове информационе технологије, промене у мас-медијима, повећана мобилност и проток људи, променљиве праксе субјективизације, заједно са интензивним и некад супротстављеним животним “културним поетикама” – све су део онога што чини могућим формирање аутеничне танго друштвене праксе. Које су могућности у датој ситуацији за покрет и брзину тела танго плесача у најинтимнијем простору који они деле, израженом кроз одређено схватање загрљаја, и одређено схватање хода тј. корака? У којим се све околностима и окружењу актуализује загрљај? Како јавни израз загрљаја отвара простор за полуприватно отеловљење загрљаја у друштвеној арени? Овде се бавимо истраживањем транснационалне “динамике” танго плеса, као и онтолошким димензијама танго плеса.

ПОКРЕТ КАО СТАЊЕ ФОРМЕ

/in /by

Глина као скулпторски материјал значајна је по томе што је примарни материјал у вајарству и до данас је одржала архетипску константу. У свом истраживању тражим могућности које ми глина пружа кретањима у свим правцима у коме је људско тело предмет истраживања. Бесконачност покрета људског тела и бесконачне могућности ми омогућавају да на зиду мог атељеа реализујем цртеже. Своје искуство цртежа настављам на „зидном симулакруму” (који малтеришем, лепим, наносим и спајам). Глину третирам интерактивно са цртежом. Потом, иде на зрачно печење и тако високо синтеризована глина добија црвену боју као и цртежи, тако да та монохромност одговара укупном мом истраживачком приступу. За оптимално изражавање одређене форме у примени веома је важно познавање својстава материјала и његових могућности у опсегу мог истраживачког рада. Глина је погодна за употребу у градитељству, керамичкој индустрији, за процесе синтеровања. Велики број малих фигура које сам радила, увек су биле у другачијем покрету. Неке су биле у позицији умножавања и репетиције, а оно што је најважније, све те фигуре у покрету су биле изложене на једном одређеном терену-презентација изложбе. Фигурице су презентоване на квадратној површини димензија (2×2 m) у хоризонталном положају. На тој површини било је 500 фигурица – фигура до фигуре. На IV години основних студија за један такав рад добила сам награду уметничке ливнице „Станишић”.