Публикације

OПАДАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ У ХОЛИВУДУ

Рад има за циљ да покаже растући тренд опадања политичке културе у Холивуду. Од 1960-их и времена новог Холивуда, када су у великој мери водећи редитељи заузимали јасне идеолошке позиције и критички се односили према политичким проблемима тог времена, па све до данашњих дана, присутан је стални пад политичке културе у Холивудском филму. У раду се износи постмодерна теорија Фредрика Џејмсона и Жана Бодријара о садашњем медијском стању, да би на основу те теорије било развијено тумачење у којем се доказује опадање политичке културе Холивуда. У раду се указује на два правца у којима политичка култура слаби у Холивуду. Са једне стране, она је укључена у филм, али кад је то случај онда је она укључена на такав начин да нам се догађаји представљају ван контекста и често на нетачан начин уз иронију, тако да крупни политички проблеми прошлости и садашњости делују банално и безазлено. Други правац који је све уочљивији јесте игнорисање политичких питања у Холивуду. Овај правац опадања политичке културе од почетка XXI века узима све више маха.

БУМ И НОВИ ТОКОВИ ХИСПАНОАМЕРИЧКЕ ПРОЗЕ

Подручје Хиспанске Америке и његово плодно књижевно тло пронели су почетком шездесетих година XX века широм света снажан глас о новој генерацији писаца која је створила ремек-дела трајне вредности и оставила јединствен литерарни траг. Настанком кризе такозваног бума, чији су носиоци били М. Варгас Љоса, Г. Гарсија Маркес, Х. Кортасар и К. Фуентес, половином седамдесетих година XX века настао је постбум, у виду критике и промене дотадашњих токова у смеру ангажоване стварности свесне сложених животних околности Латинске Америке. Тај покрет је деведесетих година преиначен у постмодерну, наклоњену експерименту, политичком насиљу као непосредној стварности, групном искуству поставангарде, глобализацији, масовним медијима и савременим технологијама, који су донели нов приступ књижевности. Разматрањем кризе књижевног стваралаштва у Хиспанској Америци крајем XX и почетком XXI века, кроз сагледавање нових поетика хиспаноамеричких писаца, овим радом покушаћемо да предочимо њену разгранатост и да укажемо на тенденције, теме и карактеристике које формулишу сами аутори, књижевни критичари, научници и наши директни саговорници.

ДЕЛЕЗОВ И ГАТАРИЈЕВ КОНЦЕПТ РИЗОМА КРОЗ АРХИТЕКТУРУ, УМЕТНОСТ И ДИЗАЈН

Ауторка се бави концептом ризома кроз уметност, дизајн и архитектуру и указује на чињеницу да су поменуте дисциплине, у ствари, сплет естетских, психолошких и политичких разлика које се стално доводе у сложене међуодносе. Концепт ризома одговара постмодерни, у којој су све тачке мултипликоване и међусобно испреплетане нехијерархизованим нитима. Подела између области стварности (света), области репрезентације (књига) и поља субјективности (аутор) више не постоји. На идеју ризома надовезује се Кулхасов (Rem Koolhaas) текст о савременом граду Џанкспејсу (Junkspace), који пореди са постмодерним простором аеродрома преко архитектонских и просторних карактеристика.

ПОЛЕМИКЕ У СРПСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ 1990-2010.

У овом раду су размотрене неке од значајнијих полемика у српској филозофији, које су објављене у стручним часописима и периодици између 1990. и 2010. године. Реч је о полемикама између Милорада Беланчића и Слободана Жуњића, Ненада Даковића и Слободана Жуњића, и Михаила Марковића и Александра Прњата. У првој наведеној полемици, аутори дискутују о онтолошком статусу појединих филозофских термина; у другој полемици, разматра се значај превођења и објављивања Коплстонове “Историје филозофије”, док се у трећој полемици аутори баве проблемом патернализма, уз предложено редефинисање одређених аспеката овог појма.

ПОСТМОДЕРНА ТЕОРИЈА И ФИЛМ

Рад има за циљ да представи постмодерну теорију на примеру филма. У првом делу рада расправља се о појму интертекстуалности, који је одређен као суштински у дефинисању постмодерног филма, као и о теорији двоструког кодирања. Такође, у овом делу рада скренута је пажња на најзначајније ауторе из области књижевне критике и друштвене теорије који су допринели разумевању постмодерне текстуалности. Други део рада представља аналитички оквир у коме су дате одреднице постмодерног филма. Трећи део рада је расправа о томе када би у анализу постмодерног филма требало кренути, али и шта би био постмодерни филм у пуном смислу те речи, а који кинематографски правци се могу сматрати претечама постмодерног филма.