Публикације

ПРОМЕНА ПОЉА У ГУЛДОВОМ ПИЈАНИЗМУ

Напредак у технологији музичког снимања утицао је на промену умет-
ничког рада и његове рецепције. У том смислу, извођење, компоновање и слушање
представљали су наличје друштвене, историјске, економске и политичке стварно-
сти. Промишљајући уметничку праксу уметника произвођача, која је произашла из
теорије уметничке производње Пјера Бурдијеа (Pierre Bourdieu), овај рад анализира
концепте поља, капитала и хабитуса. У раду је акценат дат приказу преокрета у
пракси уметника Гленa Гулда (Glenn Gould), тачније промени поља у његовом пија-
низму, од живог извођења ка производном раду у којем је настао снимак као умет-
нички производ који се, у осврту на Бурдијеову теорију, поставља као интенцио-
нални знак чије је уметничко постојање условљено научним приступом и анализом.
Као такав, снимак подразумева препознавање уписа аутора, тачније његовог умет-
ничког и друштвеног контекста који се посматра као систем разумљивих односа.

БАУХАУС И ТЕОРИЈА ПРАКСЕ ПЈЕРА БУРДИЈЕА

Филозофска платформа савременог француског социолога, филозофа, те-
оретичара и антрополога Пјера Бурдијеа (Pierre Bourdieu) представља доминантан
концептуални апарат и аналитички инструмент за изучавање уметничких поја-
ва и њихове улоге у оквиру друштвеног простора. Делујући у доменима социологије,
филозофије и социологије културе, Бурдије је редефинисао сагледавање друштвене
стварности, потенцирао ревидирањe утемељивања објективног научног знања и
афирмисао важност изучавања праксе у оквиру друштвено-историјског контек-
ста. Полазну основу рада представља проблематизација Бурдијеових теоријских
концепата хабитуса, праксе, капитала и поља помоћу којих се осветљава прак-
са и деловање авангардне и револуционарне школе и покрета Баухаус. Фокус и циљ
овог рада је приказ нове форме уметничко-образовне институције Баухауса као
активног друштвеног актера, као и његове иновативне и специфичне праксе при
конфигурисању друштвеног простора. Аналитичком и историјском методом, по-
моћу примене теорије Пјера Бурдијеа у трансдисциплинарном простору изучавањa
уметничких појава, приказана је промена друштвене стварности помоћу измене у
уметничкој и образовној пракси у оквиру њиховог поља.

ПОСТАЈАЊЕ ОБЈЕКТА ПОЉЕМ: ПИТЕР АЈЗЕНМАНОВ ГАЛИСИЈСКИ ГРАД КУЛТУРЕ

Студија се бави разумевањем Делезовог концепта постајања у контексту релација између објекта и поља, кроз Питер Ајзенманов архитектонски пројекат Галисијски град културе. Лоцирајући студију у оквирима онтологије и феноменологије простора, теорије текста и културалне анализе, водећа хипотеза рада јесте да Ајзенманов пројекат Галисијски град културе врши трансгресију језика модернистичке архитектуре замагљујући дистинкције између објекта и поља. Другим речима, Ајзенманова фигуративна форма Галисијског града културе ухваћена је у акту постајања пољем (тектоничном експресијом али и ширим социјалним и културалним контекстом). Развијајући хипотезу кроз историјски, компаративни и теоријско- аналитички метод, водећи циљ студије јесте разумевање архитектуре не као чисто уметничког објекта, ситуације или догађаја, већ као рада који настаје у густој мрежи окружујућих текстова друштвa, пејзажа и културе, који од те мреже није изузет већ настајући усред ње њом одређен али и за њу одређујући. У теоријском контексту студија се позива на истраживања: Жила Делеза, Феликса Гатарија, Колина Роуа, Ле Корбизијеа Жана Лиотара, Розалинде Краус, Жоржа Батаја и Хоми Бабе.