Публикације

ДИГИТАЛНИ ПОЛИС – ОАЗА ДЕМОКРАТИЈЕ ИЛИ САЈБЕР УТОПИЈА

Револуционарне промене у комуникационом простору доводе масовне медије на раскршће демократије и пропагандне тираније, при чему капиталистички корпоративизам смањује број успешних произвођача вести, дискретно стварајући невидљиве информативне монополе. На глобалном нивоу масе се идеолошки зачаравају финим спиновањем филтрираних и перфекционистички креираних порука са унапред пројектованим ефектима, што из доминантног дискурса имлицира нестајање објективности, равноправности и друштвене солидарности. Битка за рејтинзима и тиражима избија у први план, новинари се калкулишу као трошак у функционисању медијског менаџмента, док се учешће грађанина као субјекта политичког живота минимализује. Директан, огољен, арогантан притисак државе, власника медија или оглашивача резултира стављањем потрошача у центар интересовања, тако да забава, индивидуализам и нарцизам господаре масмедијским токовима, таблоидизујући јавну сцену. Приватни профит и општи интерес никада нису били у љубави, па само критичким преиспитивањем могућих праваца развоја можемо указати на смер ширења новинарства. Аутори уочавају како се улога публике у добу дигиталних медија коперникански мења, јер након периода традиционалне пасивности и конзумеризма она добија шансу лаганог преузимања активне и стваралачке позиције. Настаје доба мултимедијалних сервиса са великим бројем комуникационих апликација, чиме се омогућава културна и политичка различитост, рађање глобалног дигиталног полиса, умреженог и отвореног за сваког појединца. То је и велика шанса за опстанак демократије, при чему се новинарство и само мења, враћајући се изворној мисији служења обичном човеку.

ЗАШТО ПОСЕЋЕНОСТ НОЋИ МУЗЕЈА НЕ ПРЕДВИЂА ПОСЕЋЕНОСТ МУЗЕЈА ТОКОМ ГОДИНЕ: ОДНОС СТАВОВА И ПОНАШАЊА

Велика посећеност музеја током „Ноћи музеја” насупрот малом интересовању за програме ових установа осталим данима, послужила је као повод за испитивање могућности и препрека да фестивалска публика постане редовна музејска публика и поред специфичности фестивала у поређењу са редовним функционисањем музеја. Заступљеност оних који музеје посећују само током те једне ноћи у години као и оних који их посећују и осталим данима пружила је прилику за компаративно испитивање њихових ставова о посећивању музеја, субјективних норми, опажених препрека и намера да чешће посећују музеје у будућности (N=1480). Резултати показују да се музеји претежно опажају као друштвено корисни едукативни центри, чије се главне слабости огледају у имиџу статичних и досадних установа. Ипак, у фестивалској ноћи, значајан проценат посетилаца музеја исказује намеру да музеје посећује чешће у будућности. Зашто се те намере не реализују и какве су могућности да се то промени дискутовано је у оквиру теорије планираног понашања и с обзиром на ранија истраживања о културној потрошњи. 

ПРЕДИКТОРИ НАМЕРА И ПОНАШАЊА: МОГУ ЛИ МУЗЕЈСКИ ФЕСТИВАЛИ ПОВЕЋАТИ ПОПУЛАРНОСТ МУЗЕЈА?

Музејски фестивали привлаче велики број људи: неки долазе само тада (потенцијални посетиоци редовних музејских програма), док други долазе и мимо фестивала (посетиоци). Ово истраживање спроведено је током фестивала Музеји Србије десет дана од 10 до 10 (N = 2472). У складу са теоријом планираног понашања (ТПП) и резултатима ранијег истраживања које је показало да ставови, субјективне норме и опажена контрола јасно диференцирају посетиоце од потенцијалних посетилаца редовних музејских програма – први циљ овог истраживања био је да се провери да ли се ти налази реплицирају. Други циљ је био да се испита да ли ТПП додатно диференцира потенцијалне посетиоце у зависности од намера да чешће посећују музеје након фестивала. Резултати су потврдили раније налазе и показали да ставови и опажена контрола додатно диференцирају потенцијалне посетиоце. Дискутоване су теоријске и практичне импликације резултата, као и применљивост концепта потенцијалне музејске публике у контексту фестивала.

АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТИРАЊА ПОСЕТИЛАЦА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ВАЉЕВО У АВГУСТУ 2016. ГОДИНЕ

Полазни циљ овога рада је представљање анализа анкете посетилаца централне сталне поставке Народног музеја Ваљево везане за њихово порекло, разлоге доласка у Ваљево и музеј и задовољство доживљајем посете. Ове анализе су допуњене својеврсним историјским прегледом заснованим на архивским документима са евиденцијама посете старим поставкама. У складу са тим, уз укупну посету током 2016. и резултате анкетирања посетилаца током августа исте године, презентована је и анализа посета из 1961. године и указано на разлике у структури посетилаца у два различита периода.

НОВИ МЕДИЈИ И КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ – НОВЕ МОГУЋНОСТИ ЗА ПУБЛИКУ

Двадесет први век медијима је донео нови изазов у виду дигиталних технологија, које у питање доводе досадашње карактеристике медија, утичући на начин продукције садржаја и њихову дистрибуцију, при том из корена мењајући односе на релацији медији – аудиторијум. Текст анализира карактеристике нових медија и њихов ефекат на потрошњу медијских садржаја, измене успостављених навика публике, отварање нових могућности за аудиторијум. Конвергенција традиционалних и нових медија омогућила је покретање и отварање нових комуникационих канала који ће на јединствен начин иницирати дискусију о новим елементима и факторима програмирања, редефинисаће досадашње концепте планирања програма као тока који карактеришу строга правила смењивања програмских елемената и конзистентност вредности које се промовишу, редефинисаће улогу публике.

ГРАЂАНСКО НОВИНАРСТВО У ДИГИТАЛНОМ 21. ВЕКУ

У раду „Грађанско новинарство у дигиталном 21. веку” истраживала сам грађанско новинарство у дигитално доба, посебно онлајн (on line), његове основне карактеристике и особености, појавне облике, однос према професионалним новинарима и блогерима, као и сарадњу медијских кућа и грађана – репортера. Анализирала сам и кључне парадигме екранске и дигиталне културе – радикалну конвергенцију медија и презасићеност информацијама. У раду су понуђени неки могући одоговори на питања – Како да медији иду у корак са овим променама?, Како да разговарају и сарађују са својом публиком?, Којим путевима да пруже професионалну помоћ грађанима да се изразе и искажу своје мишљење на глобалној рачунарској мрежи? И да ли је то уопште неопходно? У закључку рада дат је кратак критички приказ места и улоге грађанског (он лајн) новинарства данас.