Публикације

ПАРТИЦИПАТИВНЕ ПРАКСЕ У СРПСКОЈ САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ

Партиципативне праксе у уметности пример су приближавања и другачијег повезивања уметности и културе, односно уметности и различитих друштвених регистара. У овим праксама се најдиректније препознаје једно од кључних обележја савремене уметности, а то је нестајање видљивих, опипљивих разлика између уметничког и неуметничког деловања. Партиципативне праксе преузимају социјалне матрице из различитих друштвених и културних регистaра с уметничком наменом и с циљем успостављања критичког односа према друштву, локалној средини, култури, једном речју, политичког начина деловања. Овакав начин функционисања партиципативних пракси анализиран је на примеру српске савремене уметности са краћим историјским освртом (авангардна и неоавангардна уметност) као и актуелним теоријским одређењима (К. Бишоп, Б. Грој и Н. Бурио).

POSTIDENTITY AND THE AESTHETICS OF AFFECT IN THE WORK OF TANJA OSTOJIĆ

Tema rada je analiza savremenog umetničkog opusa Tanje Ostojić u odnosu na aspekte teorijskog rada Gilles Deleuzea i njegovo shvatanje identiteta. Rad Tanje Ostojić je istraživan u smislu veza koje ona uspostavlja sa različitim socio-kulturološkim pitanjima kao što su imigracija, problemi struktura vlasti u umetničkim i društvenim pojmovima, pol, kritike kapitalizma. Ostojićeva vešto upravlja tim, često spornim, idejama i stvara kompaktan umetnički izraz.