Публикације

СРПСКА КЊИГА И НАЦИОНАЛНА САМОСВЕСТ

/in /by

У раду су предочене промене значења појма српскa књигa у националној
библиографији и књижевној историји од почетка 19. века до данас. Указано је на последице које су по Српску библиографију. Књиге 1868–1944 имали дневнополитички налози власти. Представљене су нове концептуализације српске књижевности
у транснационалним књижевним историјама, од којих је једна на енглеском, а друга
на руском језику. Указано је на могуће последице некритичке примене кодова за језик
у библиографским описима књижевних дела српских аутора.

КАМЕРНИ ПРОСТОР КУЋЕ И ПОЕТИКА ПРОСТОРА СВАКОДНЕВИЦЕ

/in /by

Овај рад изучава специфичну поетику камерних (и,  делом, отворених) простора којима се свакодневно крећу троје главних јунака романа „Сеобе” Милоша Црњанског. У раду смо покушали да покажемо различитост погледа на свакодневни простор, из визуре Вука, Аранђела и Дафине. Различит доживљај простора одговара различитим животним филозофијама троје ликова и утиче на различитост поетике простора у зависности од визуре лика за коју је везана, као и на начин на који је простор у делу приказан.

КЊИЖЕВНОСТ, ИСТИНА И ЦЕНЗУРА

/in /by

У раду се истражује однос књижевности и истине полажењем од претпоставке да овај однос у великој мери одређује данашњи интерес публике за одређено дело, интерес књижевне критике и маркетиншке промоције. На примеру листе најчитанијих књига у 2013. години показaно је у којој мери самопредстављена истина дела утиче на интерес публике али и у коликој мери очекивање познате истине обликује дела. У закључку рада долази се до става да истина на себе преузима својеврсну улогу цензуре колико и аутоцензуре дела у настајању.

МЕДИЈАВЕЛИСТИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈАПАНА И ВИЗАНТА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ДИГИТАЛНОГ МОДЕРНИЗМА

/in /by

Основна хипотеза овог истраживања припада пољу интердисциплинарног изучавања српске књижевности, нарочито промена у књижевним парадигмама насталим на граници интеракција словенских и несловенских литература, које се значајно динамизују у обједињујућим перспективама нових медија. Стога се главна претпоставка ове анализе тиче односа елемената средњовековног византијског и јапанског књижевног и културног наслеђа у контексту развоја основа српске књижевности са извесним елементима поетике дигиталног модернизма.