Публикације

ИСТРАЖИВАЊE ПУБЛИКЕ У ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА

/in /by

У раду се указује на промене у навикама и потребама библиотечке публике, односно промене у приступу библиотечким услугама, у околностима измењених комуникацијских
модела, насталим услед коришћења информационо-комуникационе технологије, и даје модел
методолошки заснованог праћења пословања библиотеке. Истраживање публике приказано
је у контексту стратешког планирања у библиотекама, а предложене су и терминолошке
категорије које би могле послужити као полазна основа за даља истраживања. Студија случаја Градске библиотеке у Новом Саду износи категоризацију њене публике, уз посебан осврт
на младе, као стратешки релевантну циљну групу. Такође се показује како модел новосадске
библиотеке може да се примени и другим у јавним библиотекама. У том контексту, донећемо пример модела испитивања корисничког искуства (UX-a) и његовог крајњег резултата
– дизајниране библиотечке услуге. У раду се указује и на важност учешћа публике у креирању
садржаја које библиотека нуди и истиче партиципативност као демократски принцип који
библиотеку позиционира на место од интереса савременог грађанина.

ИНИЦИЈАТИВЕ ЛОКАЛНОГ ПЛАНИРАЊА У КУЛТУРИ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ТРАНЗИЦИЈЕ (2000–2018)

/in /by

На путу развоја демократије у Србији после 2000. године стратешко планирање представља кључни инструмент за преобликовање културне политике. Засновано на методу сусретног планирања примењивано је у самоуправном систему некадашње СФРЈ, да би се с почетком транзиције уводило као потпуна новина. Зато се примена дугорочног планирања може сагледати као нови-стари изазов за све нивое управљања у Србији. У раду се даје преглед иницијатива локалног планирања у култури у периоду 2000–2018. године, анализира нормативни контекст за његову примену и указује на важност успостављања вертикалне и хоризонталне сарадње у планирању културног развоја. Десет година од почетка транзиције на снази је био Закон о делатностима од општег интереса у области културе (1992) који је био у колизији с повећањем аутономије локалних власти и процесима демократизације и децентрализације у Србији после 2000. године. Ова некомпатибилност као и изостанак националне стратегије развоја културе одразила се и на (не)заступљеност стратешких планова у култури на локалном нивоу.

СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ РАЗВОЈА КУЛТУРЕ НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ У СРБИЈИ

/in /by

Текст говори о стратешком планирању као инструменту културне политике и његовој примени на нивоу локалних самоуправа у Србији у периоду од 2000. до 2010. године. Наведени су примери и начини на који су локалне самоуправе користиле могућност доношења сопствених развојних планова која им је дата Законом о локалној самоуправи. За овај период карактеристично је да ни сама држава не користи инструмент стратешког планирања, па утолико ове иницијативе имају већи значај. На основу тога може се закључити да се дефинисању културне политике после 2000. године у Србији кренуло по приципу bottom-up. Тек на самом крају прве деценије XXI века, а десет година од уласка Србије у транзицију, када је ступио на снагу Закон о култури, подстиче се коришћење инструмента стратешког планирања на свим нивоима. Како оно постаје обавезујуће, предложена је методологија за израду будућих стратешких планова у области културе.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНИХ МУЗЕЈА У СРБИЈИ

/in /by

У приложеном тексту представљени су најважнији резултати истраживачког пројекта Културна политика националних музеја у Србији који се тичу инструмената културне политике музејских установа финансираних из буџета Министарства културе Републике Србије, односно основаних од стране Републике Србије. Полазна идеја била је да се утврде могућности и потребе за трансформацијом музејских установа у Србији и да се предложе одговарајуће развојне стратегије и активности надлежних институција у области културног наслеђа.