ПРEПИСKA НИKOЛE TEСЛE И OРВИЛA РAJTA СAЧУВAНA У НAУЧНИKOВOJ ЗAOСTAВШTИНИ У MУЗEJУ НИKOЛE TEСЛE

/in /by

Визиoнaри и твoрци сaврeмeнoг тeхничкoг дoбa, Никoлa Teслa и брaћa Вилбур и
Oрвил Рajт, рaдили су и ствaрaли у Сjeдињeним Aмeричким Држaвaмa у пeриoду последње
две деценије 19. и прве половине 20. века. Свojим тaлeнтoм, умeћeм и великим пoжртвoвaњeм
ствaрaли су нoви и мoдeрниjи свeт. У Teслинoj зaoстaвштини, пoрeд библиотечког фонда,
личних и тeхничких прeдмeтa, чувa сe и oкo 156.000 листова архивске грађе кojа хрoнoлoшки
и тeмaтски у цeлини прaти њeгoв живoт и стваралаштво. Meђу aрхивским документима
налази се и нeкoликo писaмa кoja су oви вeликaни науке мeђусoбнo рaзмeнили. Сaчувaнa су и
двa oдoбрeнa пaтeнтa зa мoдeл aвиoнa брaћe Рajт, штo свeдoчи o Teслинoм интeрeсoвaњу
зa њихoв рaд и истрaживaњa. Циљ рaдa je дa aнaлизира сaчувaна дoкумeнтa прeпискe из архивског фонда музеја, као и остaле дoступне извoре и тако сагледа њихово интересовање за
област ваздухопловства, дефинише кaрaктeр међусобног познанства и oткриje нoвe дeтaљe
из живoтних прича ових визионара.

ЖИВОТ СЛИКЕ ПОСЛЕ СМРТИ УМЕТНИКА

/in /by

Пратећи пут слике после одласка једне од најмаркатнијих фигура нашег стваралаштва Петра Лубарде, суочавамо се с питањем у којој мери смо испунили задатак у вези са
заштитом културног добра које нам је поверенo на чување. Обрађујући податке из најобимнијег регистра у документацији Факултета ликовних уметности, с мноштвом актуелних и
сензационалистичких наслова који прате живот слике, сазнајемо о формирању богате колекције коју је уметникова супруга Вера Лубарда поклонила Граду Београду, отварању Спомен-галерије Атеље Петра Лубарде недуго потом, његовом затварању и падању у заборав. Ипак, у
светлости века рођења нашег цењеног уметника јавила се потреба за ретроспективним
изложбама, што је, уз обележавање јубилеја и формирање Легата Петра Лубарде, у одређеној
мери исправило деценијско занемаривање дела овог уваженог сликара од стране стручне јавности и надлежних институција из области културе. Објективним приступом сачуваним
подацима, који су бележени пером бројних историчара уметности, критичара и новинара,
а који се чувају у досијеу Петра Лубарде, у раду су изнети најактуелнији догађаји о животу
слике у периоду од смрти уметника до данашњих дана.

НЕКИ ПРИМЕРИ ИНТЕРАКЦИЈЕ ДОМИНАНТНИХ И НЕДОМИНАНТНИХ МОДЕЛА У ИСТОРИЈИ МИШЉЕЊА

/in /by

Каква су узајамна дејства између доминантних и недоминантих модела у историји идеја? Да ли су доминантне парадигме мишљења и апсолутне претпоставке једног доба прожети скуповима недоминантних, различитих па чак и садржински супротстављених идеја,
претпоставки и веровања? Ако јесу, у којој мери? Да ли је процесима потискивања недоминантних модела (у виду материјалног затирања трагова и уништавања њихових заговорника) могуће контролисати путање идеја, њихову циркулацију и историјско међудејство? Како
потиснуте идеје утичу на доминантне моделе мишљења?

КУЛТУРА ОД СИМУЛАЦИЈЕ ДО СИМУЛАКРУМА И НАЗАД

/in /by

Ријалити-шоу или ријалити-програм јесте симптом новог преплитања метафизике два света и технолошког апарата. Да бисмо га анализирали у својству симптома – скупа
повезаних знакова – морамо се послужити семиологијом медија, издвајајући кључне кодове
као, такође, скупове правила и протокола за знаковне праксе који продукују овакве телевизијске емисије. У анализи се показује да су ти кодови, од којих узимамо у обзир минималан
број оних најважнијих, такође и кодови који уређују свакодневну циркулацију представа и
дискурзивних феномена, што отвара низ нових питања: у којој мери је ријалити слика текуће свакодневице, да ли је реч о симулацији (имитирању) свакодневице, или је реч о тзв.
симулакруму, знаковној структури која умиче старој подели на моделе и копије, и да ли је
можда из угла тог обрта у стварању и циркулацији репрезентација свакодневица сада та
која постаје симулација симулакрума, односно на своје начине имитација ријалитија као
симптома укрштање метафизике и технологије.

ИНДУСТРИЈСКО НАСЛЕЂЕ И КРЕАТИВНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ КАО КАТАЛИЗАТОРИ МАНИФЕСТАЦИОНОГ ТУРИЗМА

/in /by

Концепт одрживог развоја градова захтева рециклирање објеката и простора у служби локалних заједница. Индустријски комплекси, који не обављају своју првобитну функцију,
често су препуштени пропадању, јер њихово рушење захтева велика инвестициона улагања.
Иницијативе креативног сектора се у таквим ситуацијама доказују као вишеструко важне.
Не захтевају превелика материјална улагања и пружају аутентична решења задатог проблема. Иновативност у том домену знатно доприноси индустрији туризма, а посебно облицима
селективног туризма и емитивном тржишту чије прохтеве све теже задовољавају масовни
туристички производи. Међу примерима праксе издвојен је случај Циглане на Карабурми у
Београду, где се организује фестивал Дев9т, посвећен креативности. Овај простор садржи меморијски запис о различитим слојевима и етапама индустријализације Београда и не налази
се под заштитом надлежних институција. У раду је размотрен поступак његове адаптивне
пренамене, као и нова значења која су му додељена манифестационим активностима.

ИСТРАЖИВАЊE ПУБЛИКЕ У ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА

/in /by

У раду се указује на промене у навикама и потребама библиотечке публике, односно промене у приступу библиотечким услугама, у околностима измењених комуникацијских
модела, насталим услед коришћења информационо-комуникационе технологије, и даје модел
методолошки заснованог праћења пословања библиотеке. Истраживање публике приказано
је у контексту стратешког планирања у библиотекама, а предложене су и терминолошке
категорије које би могле послужити као полазна основа за даља истраживања. Студија случаја Градске библиотеке у Новом Саду износи категоризацију њене публике, уз посебан осврт
на младе, као стратешки релевантну циљну групу. Такође се показује како модел новосадске
библиотеке може да се примени и другим у јавним библиотекама. У том контексту, донећемо пример модела испитивања корисничког искуства (UX-a) и његовог крајњег резултата
– дизајниране библиотечке услуге. У раду се указује и на важност учешћа публике у креирању
садржаја које библиотека нуди и истиче партиципативност као демократски принцип који
библиотеку позиционира на место од интереса савременог грађанина.

ЕСТЕТИКА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ (У) УМЕТНОСТИ

/in /by

Полазећи од намере да се јавности скрене пажња на позицију и значај естетике за
уметничко образовање, у оквиру овог текста биће изведена критичка промишљања значаја
савременог уметничког образовања, а у циљу налажења потенцијалних одговора на питање:
Шта су нове концепције образовања у уметности? Држећи се оквира филозофије уметности,
те имајући у виду неке од водећих (пред)естетичких концепција о уметности, поменуто
питање биће разложено на његове кључне аспекте у намери да се скрене пажња на његову комплексност, те самим тим и на немогућност налажења коначног и универзално применљивог
одговора. С тим у вези, посебна пажња биће посвећена промишљању савремених тенденција
које се тичу образовања (у) уметности, а ради маркирања могућих изазова и потенцијала
који се тичу образовања уметника/уметница, затим реципијента/рецепијенткиња уметничких дела и коначно теоретичара/теоретичарки уметности. Поменуте тенденције биће
анализиране с обзиром на увиде у актуелне културно-уметничке праксе, као и друштвене
феномене којима су исте (ин)директно афициране.