Публикације

ВИДЕО-ИГРЕ И ДИСКУРСИ СТРАХА: КА МЕДИЈУМСКОЈ ПАНИЦИ

/in /by

Циљ рада је да укаже на дискурсе страха од видео-игара, који су присутни
у средствима информисања и јавним наступима политичара и научника. Циљ је,
такође, да се испита хипотеза о медијумској паници. У питању је нови термин чије
значење у доброј мери произлази из повезаних термина моралне панике и медијске
панике. Задатак рада је да развије аргументацију која би подржала његову употребу
у идентификацији и објашњењу страхова различитих друштвених група у вези с
видео-играма. Медијумска паника подразумева страх који произлази из начина на
који је медиј структуриран и начина на који се успоставља интеракција корисника
с медијем. У том светлу треба посматрати и страхове од видео-игара, па ће поред
медијског садржаја – репрезентација насиља, наратива и ликова – који је најчешће
на мети критика, фокус бити и на другим формалним елементима – механика,
правила и циљеви – као и на њиховом феноменолошком аспекту према којем се ви-
део-игре разликују од других медија – интерактивности и имерзивности. Термином
медијумске панике представљамо предлог аналитичког алата у будућим истражи-
вањима моралних паника у ширем и медијских паника у ужем смислу.

КУЛТУРА СТРАХА

/in , /by

Овај рад показује да су савремени страхови достигли такав интензитет да се може говорити о култури катастрофе. У моменту када се чини да је више немогуће обезбедити средства за смањење ризика и када се покаже очигледна неспособност да се предвиди понашање природе и друштва рађа се свеобухватно осећање страха пред престојећом катастрофом. Катастрофизам, могло би се рећи постаје етос глобалног поретка света. Осећај немоћи лежи у непопуњеном простору који лежи између претњи и наших одговора на њих. Излази који се нуде прате трасиране путеве развоја, зацртане у хегемонијском моделу неолиберализма и глобализавије чиме се гуше алтернативе и у помоћ призива оно што је до овог стања и довело. Будућност је проблем који треба решавати свим расположивим средствима, јер је тешко поверовати да нам је историја оставила отвореним само неколико могућности.

НАЈАВА АПОКАЛИПСЕ У ДИСКУРСУ МАСОВНИХ МЕДИЈА

/in /by

Рад се бави дискурсом масовних медија, који постаје све агресивнији у настојању да претвори чак и баналну вест у сензационалну. Услед све експлицитнијих слика насиља, несреће и смрти, као и најављивања разних катастрофа, то јест дискурса који се може означити као „апокалиптични“, чини се да публика појачано осећа стрепњу и страх од тога шта би од предвиђених догађаја могло да се оствари. У раду је представљено истраживање спроведено ради испитивања утицаја дискурса масовних медија на свакодневни живот медијских конзумената у Србији.

ФИЛОЗОФИЈА СТРАХА И (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ МЕДИЈСКЕ СТВАРНОСТИ

/in /by

Постмодерно друштво све чешће пулсира у ритму динамичних политичких преображаја, економских криза, технолошких револуција, климатских промена, терористичких акција, медијских привида и глобалних спектакала. Концепт јавног простора прилагођава се карактеру и филозофији нових медија, који креирајући обиље информација добијају све важнију друштвену улогу. Лоше вести, дезинформације, конверзије података и идеологизовано интерпретирање део су актуелног медијског дискурса који фаворизује страх као робу што одлично пролази на информационом тржишту. Инсценирање комуникације води укидању смисла, хомеопатском калемљењу моралне панике која је предимензионирана у поређењу са чињеницама које чине предметну основу. (Ре)конструисање стварности темељи се на креирању значења које произилази из друштвеног окружења, идеја, симбола и слика које доминирају у одређеном простору и времену. Реалност је тако све више производ медијског значења које јој дајемо. Аутори истражују феноменологију страха, посебно симбиозу политичких актера и мас-медија, који тржишном униформношћу циљају на глад већ забринутог аудиторијума.