Публикације

КУЛТУРА ОД СИМУЛАЦИЈЕ ДО СИМУЛАКРУМА И НАЗАД

/in /by

Ријалити-шоу или ријалити-програм јесте симптом новог преплитања метафизике два света и технолошког апарата. Да бисмо га анализирали у својству симптома – скупа
повезаних знакова – морамо се послужити семиологијом медија, издвајајући кључне кодове
као, такође, скупове правила и протокола за знаковне праксе који продукују овакве телевизијске емисије. У анализи се показује да су ти кодови, од којих узимамо у обзир минималан
број оних најважнијих, такође и кодови који уређују свакодневну циркулацију представа и
дискурзивних феномена, што отвара низ нових питања: у којој мери је ријалити слика текуће свакодневице, да ли је реч о симулацији (имитирању) свакодневице, или је реч о тзв.
симулакруму, знаковној структури која умиче старој подели на моделе и копије, и да ли је
можда из угла тог обрта у стварању и циркулацији репрезентација свакодневица сада та
која постаје симулација симулакрума, односно на своје начине имитација ријалитија као
симптома укрштање метафизике и технологије.

РЕФЛЕКСИЈЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ: СТУДИЈА ОД МЕДИЈСКИХ СИСТЕМА ДО МЕДИЈСКИХ КУЛТУРА

/in , , /by

Поводом актуелизоване теме социјалистичке телевизије, њеног утицаја и програма које је креирала, а кроз форму истраживачког дијалога, циљ овог текста је да представи управо објављену књигу Сабине Михељ и Сајмона Хакстабла (Simon Huxtable) „Од медијских система до медијских култура” (From Media Systems to Media Cultures). Фокусирајући се на настанак телевизије, као новог медија који се паралелно развијао са хладноратовским тензијама, и на њен утицај у време и након владавине комунизма у земљама источноевропског блока, ова компаративна медијска студија с једне стране истражује спрегу геополитичких односа у овом делу света, а с друге стране даје осавремењен поглед на овај медиј који је обликовао модерност свакодневице грађана и социјалистичку културу и уметност. Стога, књига омогућава реконтекстуализацију досадашњих (устаљених и најчешће преузиманих и понављаних) мишљења о медијима и култури у доба Хладног рата, као и ревизију спрам друштвеног, политичког и медијског оквира који је постојао у земљама иза „гвоздене завесе” како у другој половини XX века, тако и у савременом тренутку.

ПОЛИТИКА ПРОГРАМИРАЊА – КУЛТУРНИ ДИВЕРЗИТЕТ И ЗАБАВА НА РТ ВОЈВОДИНА

/in /by

УТИЦАЈ ТЕЛЕВИЗИЈЕ НА РАЗВОЈ ИНТЕРЕСОВАЊА КОД МЛАДИХ

/in /by

Потрошачко друштво у коме живимо намеће конформизам као нужну и пожељну особину личности. Мало је данас људи, како младих тако и старијих, који критички промишљају, а не само слепо усвајају и прате дешавања која их окружују. Ипак, ако желимо имати самоактуелизоване личности, што је један од циљева хуманистичке педагогије, нужно је да та личност има развијен критички однос према конзумирању различитих садржаја, самим тим и медија. У раду се указује на импликације које телевизија може имати на развој интересовања код младих. Телевизија је један од водећих фактора који утичу на младе у најширем смислу, стога и на њихова интересовања. Овим путем смо покушали да објаснимо утицај телевизије на младе, различит карактер интересовања, механизме настанка и њихову периодизацију, као и повезаност телевизије и интересовања. Истраживањем је потврђено да телевизија утиче на развој интересовања код младих и да учесталост емитовања једног садржаја повећава ниво интересовања за тај садржај, као и то да млади имају висок ниво интересовања за телевизијске садржаје забавног и спортског типа. Међутим, оповргнуто је да се интересовања за одређени телевизијски садржај одражавају на остала интересовања младих. Отворена су и питања критичког мишљења младих према медијима свих садржаја, квалитету телевизијских садржаја, пасивизацији младих, заинтересованости младих за учешће у емисијама забавног типа, недоумицама око учешћа у емисијама едукативног типа и коришћењу едукативних садржаја који се приказују на телевизији, као подстицај при учењу.

ХОМОГЕНИЗАЦИЈА ДРУШТВА КАО ПОСЛЕДИЦА ДЕЈСТВА ТЕЛЕВИЗИЈЕ

/in , /by

МЕДИЈСКИ ТРЕНДОВИ И КРЕИРАЊЕ СВИЈЕСТИ

/in , /by

Медијски текстови и РТВ прилози утичу на наш свакодневни живот и начин како разумијевамо себе и друге. Међутим, медији су, ипак, само посредници. Они су одраз широке друштвене свијести, односа у друштву, цивилизацијских и културолошких достигнућа сваке нације, односно њене одређене временске фазе. Постоји снажна испреплетеност пошиљалаца и прималаца поруке коју детерминише социјално окружење. Теоретски комуникацијски аспект у медијима је врло осјетљиво питање, омеђано бројним друштвеним, политичким и културолошким афинитетима, тако да перцепција медијског извјештавања и поимања вјеродостојности остаје поље погодно за истраживања у складу са различитим друштвеним околностима, али и са развојем нових технологија које мијењају до сада устаљена поимања улоге медија и медијског професионализма. Задње деценије долази и до крупних промјена када су у питању традиционални медији, који у утрци за тржишним удјелом одбацују такозвано дубинско извјештавање и доминантно његују фактографске форме. Истраживање анализом садржаја медија које је презентовано у раду потврђује ове индиције и трендове.