Публикације

ЗАУЗИМАЊЕ ПРОСТОРА И СТВАРАЊЕ НАСЛЕЂА

У тексту је представљен фестивал All Girls Graf­fi­ti Jam (AGGJ). Истраживана је његова мотивација, раст и допринос регионалној сцени уличне уметности. Покренула га је 2018. године српска улична уметница TKV (The Kralj Vila) и AGGJ је започео као grassroot напор усмерен на стварање платформе за оснаживање и промоцију уметница и предузетница. Кроз заједничке уметничке интервенције, панел дискусије, изложбе и перформансе, фестивал је настојао да постане важна регионална платформа посвећена инклузији, изградњи заједнице и одрживости. Развој фестивала је документован кроз интервјуе са TKV, коорганизаторима и учесницама Фестивала. Представљена је организација, финансирање и улога фестивала у локалној изградњи заједнице и испитане
шире импликације које AGGJ има на урбану регенерацију и женско присуство у уличној уметности.

ДАНИ УРБАНЕ КУЛТУРЕ

У раду су представљене специфичности фестивала Дани урбане културе који се од 2015. године одржава у Чачку. Овај фестивал је фокусиран на сликање мурала. Муралистима се уступају велике површине за сликање, али циљ фестивала је и промоција хип-хоп музике и екстремних спортова. Са наме ром да се разумеју специфичности овог фестивала, ова студија случаја анализира културну политику у граду Чачку, развој фестивала, сарадњу са Општином, административне поступке: добијање дозвола за сликање мурала, утицај мурала на свакодневни живот грађана, искуства уметника и медијско покривање фестивала. За потребе овог рада коришћене су методе интервјуа и анкета. У интервуима су учествовали директор фестивала Страхиња Бабић и два претходна градска већника за културу, науку и образовање у Чачку, Душан Радојевић и Милош Папић. Сарадња са Општином се показала као изазовна, али
се с временом побољшава, док је медијско покривање фестивала расло како се ширио. У оквиру рада спроведена је и анкета чији је циљ био да открије на који начин грађани Чачка доживљавају мурале, а попунило ју је 200 грађана различитих старосних доба. Резултати су показали значајан утицај мурала на свакодневни живот грађана који су анкетирани. Грађани су навели своје омиљене
мурале, њих 70% доживљава мурале као уметност. Финансирање овог фестивала углавном је организовано преко пројеката и спонзорстава, док део финансира Општина. Дани урбане културе смештени су у специфичан теоријски оквир који се разликује од традиционалног схватања мурализма.

УМЕТНОСТ И ЈАВНИ ПРОСТОР ГРАДА: ВИЗУЕЛНИ ПРОГРАМА БЕЛЕФ ФЕСТИВАЛА 2008. И 2009. ГОДИНЕ

У тексту је представљено директно искуство рада на визуелном програму фестивала Белеф 2008. и 2009. године из перспективе дела ауторског тима. Фестивал је у оба издања у потпуности био фокусиран на јавни простор и подразумевао привремене и трајне уметничке интервенције на самој структури града. Ауторке текста баве се ширим контекстом који је утицао на програмску
оријентацију и усмереност ка јавном простору, дају осврт на неке од учесника и реализованих програма, али и кратку анализу продукцијских услова рада једне градске манифестације какав је Београдски летњи фестивал. У закључном делу
из субјективне перспективе реализаторки програма и са дистанцом од петнаест година даје се кратак осврт на ефекте програма и однос тадашњих стремљења и савременог тренутка.

АВАНТУРЕ ИНСПЕКТОРА ЈОДЕ ЗГУЖВАНОГ: НЕНАСИЛНИ АКТИВИЗАМ И КВИРОВАЊЕ УЛИЦА БЕОГРАДА

Инспектор Јода Згужвани је активистички пројекат Николе Хермана Никше, који је заједно са својим мопсом Јодом као алтерегом стварао уличну уметност и уносио критичке коментаре и хумор у нашу свакодневицу и на београдске улице између 2014. и 2018. године. Њихов рад је блиско везан за ЛГБТ+ историју и активистичке интервенције кроз уличну уметност последње две
деценије у Београду и пример је локално контекстуализоване и критичке апропријације концепта и термина queer/квир као квара. Кроз скоро 200 различитих порука, Јода се поигравао са свакодневним говором, често кварећи или подривајући оригинално значење, нудећи једну важну родну и друштвену критику у јавном простору који је често био препун агресивних порука мржње почетком двехиљадитих. Неопходно је да сагледамо ове интервенције као „ситуациона уметничка дела“ која служе сврси квировања простора и промовисања идеала ненасилности. Мали шаблони мопса Јоде које је Никша користио да би обележио град могу да се интерпретирају као знак отпора и наде у околини која је склона десензибилисаности на насиље и општу апатију у друштву.

ГРАД И СЛИКА: ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈА СЛИКАРСКИХ ИНТЕРВЕНЦИЈА У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ

У уметничко-истраживачком пројекту Град и слика – значај и функција сликарских интервениција у јавном простору анализирају се могуће сликарске интервенције у јавном простору кроз теоријско истраживање засновано на анализи већ постојећих интервенција на подручју ужег центра и неколико удаљених београдских насеља. Овај интердисциплинарни пројекат тежи
категоризацији репрезентативних примера различитих типова интервенција на основу њихове функције, у односу на уметнички, друштвени, политички и контекст односа са институцијама. На основу резултата истраживања може се закључити да богату разноврсност сликарских интервенција Београд не дугује само уметничком деловању на различитим нивоима, већ да је у огромној мери заступљена и употреба слике из неуметничких побуда, које варирају од просте комерцијалне промоције до идеолошке пропаганде и говора мржње, чиме се релевантност слике у јавном простору савременог града вишеструко потврђује.

ГРАФИТИ ИЛИ УЛИЧНА УМЕТНОСТ

У свакодневном говору користимо изразе као што су графити и улична уметност а да нисмо сигурни да ли су они синоними или представљају различите појмове. Решавајући ту недоумицу, биће дате поједине дефиниције, међу којима ће бити указано на сличности и разлике, где ћемо покушати да на крају дамо једну која обједињава све оно што представња графите. Освртом на водеће критичаре у овом пољу указаћемо и на њихова мишљења, као и на различите врсте графита и начине њихове израде.