Публикације

УЛИЧНА ГАЛЕРИЈА: ПОДСТИЦАЊЕ ДИЈАЛОГА У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ ПУТЕМ УМЕТНОСТИ

Смањење јавних простора у урбаним срединама постаје све доминантнија парадигма урбаног развоја, покренута трендовима тржишно оријентисаног развоја. У градовима попут Београда, овај феномен угрожава културну виталност и кохезију заједнице. Привремене урбане праксе појављују се као одговор на овај тренд, али и као одрживо решење, активирајући ове просторе
кроз културне и друштвене иницијативе. Ове праксе се у савременој научној литератури дефинишу као феномени који имају своју физичку манифестацију, односно као спонтане и директне праксе у урбаном простору, а односе се на привремено активирање упражњених или недовољно искоришћених објеката и простора. Распон деловања укључује различите уличне уметности, окупљања, фестивале и просторно-специфичне праксе. Улична галерија, смештена у центру Београда, пример је овог трансформационог потенцијала. Ревитализацијом напуштеног пролаза претворена је у живахни културни простор. Кроз уметничке изложбе и укљученост заједнице, подстиче дијалог и друштвену интеракцију, обогаћујући урбани пејзаж. Превазилажењем препрека попут ограничених ресурса и бирократских изазова, иницијативе попут Уличне галерије истичу улогу уметности у јавним просторима као катализатора друштвених промена и урбане ревитализације.

УМЕТНОСТ И ЈАВНИ ПРОСТОР ГРАДА: ВИЗУЕЛНИ ПРОГРАМА БЕЛЕФ ФЕСТИВАЛА 2008. И 2009. ГОДИНЕ

У тексту је представљено директно искуство рада на визуелном програму фестивала Белеф 2008. и 2009. године из перспективе дела ауторског тима. Фестивал је у оба издања у потпуности био фокусиран на јавни простор и подразумевао привремене и трајне уметничке интервенције на самој структури града. Ауторке текста баве се ширим контекстом који је утицао на програмску
оријентацију и усмереност ка јавном простору, дају осврт на неке од учесника и реализованих програма, али и кратку анализу продукцијских услова рада једне градске манифестације какав је Београдски летњи фестивал. У закључном делу
из субјективне перспективе реализаторки програма и са дистанцом од петнаест година даје се кратак осврт на ефекте програма и однос тадашњих стремљења и савременог тренутка.

PUBLIC ART POLICIES – A COMPARATIVE STUDY

Овај текст истражује развој легалних и економских инструмената културне политике у области уметности у јавном простору у САД, Великој Британији и Француској. У оквиру истраживања, посебна пажња је посвећена мапирању развоја тзв. „1% за уметност“ законске регулативе уведене први пут током тридесетих година 20. века на централном нивоу у Француској и САД. Данас се она углавном спроводи на регионалном и локалном нивоу. Поред тога, текст се бави и савременим модификацијама типичне „1% за уметност“ законске регулативе. Осим „1% за уметност“ програма, приказани су и други начини финансирања пројеката уметности у јавном простору. Они се могу класифицирати у две основне групе: пројекти финансирани кроз специјалне програме јавних наруџби и пројекти финансирани кроз различита јавно-приватна партнерства.