Публикације

УМЕТНОСТ У НЕДОСТАТКУ ДОКАЗА

БИБЛИОГРАФИЈА ЧАСОПИСА И ЛИСТОВА ИЗ УМЕТНОСТИ, КУЛТУРЕ И СОЦИОЛОГИЈЕ

ГЛУМАЦ И АПСОЛУТНО

RELIGIJA, NAUKA, UMJETNOST

ТЕЗЕ ЗА СОЦИОЛОГИЈУ УМЕТНОСТИ

ПРОИЗВОДЊА УМЕТНИЧКОГ ПРОСТОРА У УМЕТНОСТИ ЗАЈЕДНИЦЕ

У тексту се испитује утицај уметничког простора на учвршћивање веза међу члановима заједнице. Колаборацијски уметнички пројекти отварају могућност преговарања различитих визија, ставова и претпоставки међу члановима заједнице. Пројекти уметности заједнице не обезбеђују само једноставну повезаност међу члановима заједнице, већ успостављају везе које јачају креативне потенцијале, отварају нове перспективе и нуде нове приступе у сагледавању проблема. Осим тога, чланови заједнице посредством уметности могу успоставити размену ставова једнако на рационалном, као и на емоционалном нивоу. На тај начин могу ближе упознати једни друге, те дефинисати заједничку визију путем креативног процеса. Уметнички простор у тексту је сагледан као нарочита гранична зона унутар које се остварује сучељавање уметничке визије и доминантне просторне реалности. Као парадигматичан пример оваквог уметничког деловања, наведен је рад Хаса и Хана.

КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА

У раду се разматра појмовно и историјски однос културе и (не)демократије. Појам културе се разумева на шири (начин укупног живота једне нације) и ужи (уметничко-стваралачки) начин. Као поредак који не спречава слободу мишљења, стварања и деловања, демократија представља ширење слободе уметничког поља културе. У раду се не оспорава напредак у ширењу повољних услова за културно стваралаштво у демократији. Подсећа се на чињеницу да су током историје друштва, преовладавали недемократски облици владавине. У таквим околностима су створена велика дела културе и уметности. Ова чињеница се објашњава способношћу стваралаца да пронађу облик за своје уметничке идеје и у недемократским друштвима. Заправо, ти системи су представљали изазов за уметничко и културно стваралаштво. У завршном делу анализирају се проблеми културе и уметности у односу према публици: појављују се у 1) „споровима” уметничког дела са групама уметничке публике, 2) јачању тржишта као посредника између дела и публике; 3) самопредстављање стваралаца и „стваралаца” на друштвеним мрежама.