Публикације

ТРАНСФОРМАТИВНИ ПРОЦЕСИ У ФИЛМУ ПОД УТИЦАЈЕМ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

/in /by

Текст са становишта естетике и филозофије медија разматра вишеструке односе који се успостављају између филма и вештачке интелигенције скраћено ВИ, енг. Artificial Intelligence, AI. С обзиром на чињеницу да је тренутно примена вештачке интелигенције у области филма у раној фази развоја, у чланку се указује на неколико неуралгичних тачака које се тичу ове дијалектичке
релације. Најпре, промишља се експериментална (како техничка, тако и уметничка) страна прожимања филма и нових напредних технологија делујућих у области ВИ, потом се испитује коришћење алатки вештачке интелигенције у контексту кинематографије као индустрије, те, напоредо, разматра се њена употреба у склопу дигиталног уметничког стваралаштва, било аматерског
или професионалног. Напослетку, у тексту се проблематизује концепт ауторства везан за колаборацију филмских стваралаца са вештачком интелигенцијом, као и демократски потенцијал производње филмова уз помоћ одређених ВИ алатки. Читаво преиспитивање креће се у оквирима критике робног карактера уметности у добу високотехнолошки развијеног капитализма.

ЕСТЕТИКА И ФИЛОЗОФИЈА МЕДИЈА

/in /by

Текст се бави односом естетике и филозофије медија, и то на више начина. Најпре, у чланку се констатује да се филозофија медија појавила у окриљу естетике, тачније савремене естетике. Потом се оквирно одређује њен предмет истраживања, а у односу на естетику као претходећу дисциплину. Компарација између естетике и филозофије медија наставља се и у погледу метода истраживања. Наиме, филозофија медија се, за разлику од естетике, јавља искључиво у контексту интердисциплинарних истраживања. Затим се филозофија медија доводи у релацију са естетиком комуникација, а онда се разматра и њена веза с естетиком медија. Напослетку се показује да филозофија медија доиста користи исти репертоар питања као и естетика, али да додатно поставља и она питања која се тичу нове естетске, односно медијске стварности. Ова је стварност, како је познато, резултат рада технологије. Филозофија медија, међутим, не испитује само ону чулност која је произведена вештачким путем, односно уз помоћ нових технологија, већ се бави и теоријама које тематизују ту чулност. Отуда је филозофија медија мишљење о мишљењу које проблематизује целокупуну медијску сферу, укључујући ту и различите теорије о медијима. И коначно, филозофија медија, која је, свакако, више од естетике медија, пошто има и своју епистемолошку, онтолошку, етичку и друге аспекте изучавања, понајвише је утемељена на критици медија, али и позадини одакле медији делују, а то је свет капитала. Она је, дакле, једна ангажована теорија, чије је полазиште естетика, а исход критичко преиспитивање медијским путем генерисане сфере чулности.

RITUALNO I PLESNO PAMĆENJE U USMENOJ KULTURI

/in /by

Ne pojavljuju se pojedini umjetnički oblici slučajno u određenim epohama. Umjetnosti zadovoljavaju određene ljudske potrebe, ali su jednako tako u “dosluhu” s dominantnim tehnologijama koje određuju svoje vrijeme. Fenomenu umjetnosti Maršal Mekluan (Marshall McLuhan) pristupa iz horizonta promišljanja ljudskih ekstenzija i njihova utjecaja na ljudsko iskustvo. Ono umjetničko (u ovom slučaju plesno) promišlja se u ravni razumijevanja tehnologija koje su čovjeku na raspolaganju, odnosno koje nisu na raspolaganju. Ples se promatra u kontekstu njegova značenja za razumijevanje predpismenih civilizacija. Kontekst je to u kojemu je presudnije razumjeti napredovanje predpismenog ljudskog duha od eventualnih obrisa umjetničkoga u plesu ranih civilizacija. Hipnotičko suvremenih mas-medija ima svoje izvore i u hipnotičkim korijenima plesnih zavođenja plesova iz vremena predpismenih civilizacija. Otuda i veza između zavodničkih plesova i hipnotizma suvremenih mas-medija, o čijim tehnološkim korijenima piše Mekluan. Promišljanje o plesu iznova stavlja u pitanje ispravnost putanje ljudske civilizacije, temeljene na putokazima tehnologija. Utoliko je mišljenje plesa potreban otklon i distanca za misao koja ne želi biti zarobljenom.

ФИЛОЗОФИЈА МЕДИЈА VS. МИСЛИТИ МЕДИЈЕ

/in /by

Текст говори о неопходности утемељења филозофије медија у данашњем времену, у садејству или насупрот многобројним савременим теоријама медија које заступају различите идеје, концепције и интерпретативне оријентације, везане за нерефлектовану медијску онтологију. Ова нерефлектована онтологија је, заправо, владајућа идеологија нашег времена, коју филозофија медија треба да доведе у питање. Проблем утемељења филозофије медија посебно је актуелан с обзиром на ситуацију интензивног вођења медијских ратова, како би се они превенирали, разумели, критички анализирали и практично разрешили у овом пољу медијских истраживања.

ТЕОРИЈА МЕДИЈА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА: ПРЕДМЕТ И ЦИЉЕВИ

/in /by

У тексту су анализирани предмет и циљеви теорије медија. Теорија медија схваћена је као систематско промишљање масовних медија и специфичне медијске стварности. Њен циљ је посматрање медија и медијске стварности у њиховој свеукупности и свим њиховим видовима. Њом се тежи да се открију, опишу и протумаче опште одлике масовних медија, као и медијске стварности, било као производа специфичне стваралачке делатности, било као репрезентације емпиријске стварности и односа у њој. Разлог заснивања теорије медија као посебне научне дисциплине препознат је у потреби да се дефинишу, класификују и објасне специфичности медијске стварности, као и разумевања масовних медија.

У ПОТРАЗИ ЗА ЕСТЕТИКОМ МЕДИЈА

/in /by

Интензиван напредак комуникацијских технологија, те развој друштвено-хуманистичких наука, утицали су на заснивање читавог низа научних дисциплина које из различитих углова прилазе проучавању масовних и нових медија. Међутим, ниједан од развијених приступа унутар студија медија у свој фокус није поставио разумевање лепог у медијским световима, чиме је отворен простор заснивању естетике медија која би се овим питањем бавила. Ипак, не постојање сазнајне дисциплине која као свој предмет препознаје питање лепог у медијским световима, још увек не обезбеђује довољне услове за конституисање естетике медија. Како би овако дефинисан предмет био постављен у сâм фокус истраживања, неопходно је одговорити на питања да ли се може говорити о постојању посебног предмета истраживања којим би се естетика медија бавила, а којим се не бави ниједна друга дисциплина, те који методолошки приступ би ваљало применити како би се обезбедила аутономност овако постављеног предмета? У тексту ће бити разматрани неопходни услови, као и сама потреба заснивања овако претпостављене сазнајне дисциплине.

TKO I KAKO ISTRAŽUJE MEDIJE

/in /by

Znanstvena istraživanja u području masmedija, koliko su rijetka toliko su usmjerena gotovo isključivo na ove segmente (mas)medijskog sudjelovanja u oblikovanju zbilje, koji gotovo ništa neće dovesti u pitanje. Nerijetko to ide do razine svjesnog neistraživanja tema bitnih za filozofiju medija kao takvu. Pitanje znanstvenih (ne)istraživanja u području (mas)medija, usko je povezano s utjecajima koji na medije imaju oglašivači i politika. Većina istraživanja povezana je s narudžbama pojedinih korporacija koje, proizvodeći za tržište, moraju istraživati očekivanja, odnosno pratiti odnose na tržištu, kao i realizaciju. Istraživanja koja bi pratila negativne trendove (primjerice u području farmaceutike), ili koja bi stavila u pitanje proizvodnju agresivnosti zbog utjecaja (mas)medija na iskustvo mladih – indikativno su rijetka. Prostor ovog promišljanja poklanja se propitivanju postojećih, te propitivanju profila i oblika poželjnih istraživanja u području filozofije medija.

ČEMU FILOZOFIJA /AKO NIJE FILOZOFIJA/ MEDIJA

/in /by

Naslov rada sugerira više dimenzija propitivanja značenja filozofije medija. Na prvoj razini tekst se uključuje u liniju propitivanja razloga postojanja filozofije same (Adorno, Habermas, Heidegger…). Druga razina koju inicira pitanje čemu filozofija ako nije filozofija, razina je propitivanja filozofije u odnosu na izvanfilozofijske dimenzije koje utječu na nju kroz cijelu povijest. Na trećoj razini propituje se važnost i nužnost upravo onog načina i pristupa kojega razvijaju vrhunski dometi mislilaca koje, neke manje neke više, smatramo bitnima za filozofiju medija.