Публикације

МИЛЕНИЈАЛЦИ И ЗУМЕРИ У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ НОВИХ НАРАТИВА

/in /by

Рад проблематизује понашање нових генерација у свету дигиталних на-
ратива са циљем да се кроз прецизнију експликацију одговори на питање на који на-
чин савремена културолошка матрица подстиче понашање младих генерација које,
ради задобијања подршке и јачања сопственог угледа у виртуелној заједници, због
сталне жеље за потврђивањем и одобравањем, у новом сајбер простору објављује
слике и приповедања на друштвеним мрежама о свакој својој активности насталој
у реалном свету. С тим у вези, разматра се и феномен видео-игара које, слично нара-
тиву, корисника воде ка поступној реконструкцији алгоритма. Посматрањем гене-
рација миленијалаца и зумера у виртуелном свету друштвених медија, закључује се
да су нови наративи, схваћени у најширем смислу, омогућили формирање вредности
које су утицале на социјализацију младих, на њихове животне навике и промену
начина комуникације.

ТЕОРИЈА ТЕКСТА И НОВИ МЕДИЈИ

/in /by

Рад се бави теоријским истраживањем специфичности нових медија применом модела и метода установљених и развијених у теорији текста. За разлику од линеарних модела комуникације који се односе на вербални језик, интертекстуални модел нелинеарног грађења текстуалних веза пружа боље разумевање комплексних процеса производње значења карактеристичних за нове медије. Хипертекст као текст повезан на многобројне начине са другим текстовима, омогућио је сваком кориснику нових медија да слободно бира нит коју ће следити при читању датог текста. Разрада и практична примена концепта хипертекста у оквиру технологије нових медија, у потпуности је потврдила теоријска сазнања до којих се дошло у савременој лингвистици и теорији текста.

НАРАТИВНИ АСПЕКТИ ХИПЕРТЕКСТА

/in /by

У раду се истражују наративни аспекти хипертекста а посебно ахронија и фокализација. Доводи се у питање теза по којој се база података опире наративу. Супротно томе, база података као знаковни али неуређени систем, стратегијама наратологије покреће се у кодирани поредак приче. Наративне линије могу бити ограничене само од стране фокализатора (аутора/читаоца).

НОВА ХИПЕРТЕКСТУАЛНОСТ У КЊИЖЕВНОСТИ: ЧИТАЊЕ, ВРЕДНОВАЊЕ, ОБРАЗОВАЊЕ

/in , /by

Рад ће се позабавити иманентним и конструисаним разликама класичног штампаног текста с једне стране, и хипертекста (као унапређења графичке форме штампаног штива интерактивним елементима екранског прелома) с друге. Наиме, у окружењу дигиталних технологија, приповедни текст стиче и интерактивну димензију, постајући динамична спрега штампаног штива, фотографија и илустрација, надилазећи тако статичност и једнозначност класичног приповедног текста. Поставља се питање да ли разарање перцепције страничног текста мења видове читања и вредновања, као и на који се начин, у сфери образовања, нови хипертекстуални књижевни текст може представити.

КОНСТРУКЦИЈА ЗНАЊЕ О/И УМЕТНОСТИ У ДОБА ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈА

/in , /by

Грозница дигитализације донела је са собом хипертекст као компјутерски генерисан текст. Проширење појма хипертекста доводи нас до могућности нове интерпретације, не само уметничке праксе, већ паралелно са њом теорије и политике те праксе. Када је знак (иконички, индексни, симболички) постао “темељ“ мишљења, дошло је до промене статуса знања. На примеру уметничке праксе то се види кроз реконструкцију/деструкцију/деконструкцију дела у текст, а текста у хипертекст. Реторичке фигуре хипертекста остварују нову херменеутику кôда. Кôд, као начин повезивања лексија (јединица читања) прошлих трагова архива, базе података, целокупну Гутенбергову галаксију преводи у Хипертекстуалну галаксију. Догађај ремедијализације или дигитални Маклуан нас подсећају да је стваралачка пракса увек била наглашен (хипер) процес виртуелизације и стварања уметничког као медијског/дискурзивног конструкта. Хипертекст тако постаје широка платформа за читање/писање како у науци, образовању, тако и у књижевности, филму, ликовним уметностима, позоришту, моди, исхрани, музици, фотографији. Уметничко дело/текст/хипертекст, може да се посматра и као парадигма у конструкцији знања.