Публикације

ПОЗИЦИЈА УМЕТНИКА У ПОСТСОЦИЈАЛИЗМУ: СЛУЧАЈ РАШЕ ТОДОСИЈЕВИЋА

/in /by

Основни циљ овог истраживања јесте преиспитивање позиције постсоцијалистичког уметника у важећем (глобалном) систему уметности, као и могућности за његово универзално делање из локалног контекста. У раду се јавила потреба за анализом утицаја различитих савремених уметничких и медијских процедура и техника, у односу на доминантан постмоденистички израз постсоцијалистичких уметника, као и тражење одговора на питање због чега теоретичари уметности њихова дела углавном карактеришу као симулацијска, неисторична и трауматска? Повод за ово истраживање јесте недавно додељена Уникредит награда на 54. Бијеналу савремене уметности у Венецији, овогодишњем представнику Србије Драгољубу Раши Тодосијевићу, који је овде, случајно или намерно, узет као парадигма постсоцијалистичког уметника.

СТЕРЕОТИПИ У СРПСКИМ ТВ РЕКЛАМАМА

/in /by

Овај рад је осмишљен као метатекст који идентификује стереотипе у локалној рекламној индустрији и интерпретира их као један могући одраз идеологије касног капитализма. Одабране рекламне стереотипе овде разматрам као симболичко представљање, засновано на “активном процесу селекције, приказивања, структурисања и обликовања”. Идеологија, схваћена као идеја и вредност, подупире основне елементе нечијег идентитета тако што оперише стеротипима, који те елементе “сужавају, сабијају, упрошћавају”. Намера ми је да мапирам конкретне индвидуалне стереотипе, али и да испитам да ли су стереотипи у рекламама присутни и као колективне теме, тј. као друштвени процеси. Циљ ми је успостављање теоријске платформе за разумевање намере са којом се потенцијално конструише друштвено ткиво, а која би разоткрила могућу сугестију доследнијег и етички исправнијег представљања. 

ПОЗИТИВНО МЕДИЈСКО КОРИШЋЕЊЕ НЕГАТИВНИХ СТЕРЕОТИПА: БОРАТ КАО КОНКРЕТНО УНИВЕРЗАЛНО

/in /by

Анализом репрезентације стереотипа у филму “Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan” (2006) покушаћемо у овом раду да испитамо могућност коришћења негативних стереотипа за циљеве указивања на механизме деловања стереотипних конструкција и могућност њихове субверзије унутар поља тих стереотипа, и то уз помоћ хегеловског теоријског концепта конкретног универзалног у комедији.

ISTINA I/ILI IDENTITETI

/in /by

“Osobite pjesme i poskočice”, za vreme života neobjavljenu zbirku Vuka Karadžića, i video rad Marine Abramović, Balkan Erotic Epic, deli vremenski jaz od gotovo dva veka. Odabrani primeri zasnivaju se na “isključivo” erotskim komponentama onoga što danas nazivamo paganskim običajima našeg naroda. Oni dekonstruišu tradiciju i pornografski se usredsređuju na jedan oblik njene pojavnosti. Sirovim izvlačenjem iz konteksta, sakupljen erotski materijal daje potpuno drugačiju sliku naše tradicije, ali i istorije, rasvetljavajući usput poimanje i odnos prema nagom ljudskom telu u posmatranim društveno-istorijskim okolnostima. Polazeći od teze da su ideološka upisivanja u nacionalnim istorijama najčitljivija upravo u elementima nasleđa koja je nastojala da cenzuriše u tom trenutku aktuelna kulturalna politika, preko primera ćemo diskurzivnom analizom ispitivati odnos Karadžića i Abramovićeve i objekta njihovih istraživanja, kako bismo detektovali uplive ideologije u konkretnim slučajevima. Tragovi u datim artefaktima poslužiće nam da rekonstruišemo deo složenog procesa u kome strukture vladajuće ideologije zapravo konstruišu nacionalni identitet.

КУЛТУРА КАО ФАНТАЗАМ

/in /by

У раду истражујем однос појмова “спектакл” и “симулакрум” у контексту савремене уметности и културе. Савремена (западна) култура се појављује као култура спектакла и симулација, барем у свом највећем делу. Ова два појма, штавише, постају готово синоними, односећи се на исти културни феномен. Ради што потпунијег схватања њиховог значења и значаја у савременој култури, појмови су објашњени и са аспекта саме њихове генезе. У раду се посебно истиче низ парадокса који се откривају савременом контекстуализацијом ових појмова.