Публикације

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИДЕАЛИЗАМ СРПСКОГ ПАТРИОТИЗМА

Представници српске политичке елите у Војводини, након силом наметнуте изолације током Великог рата, али и након демонстриране лојалности према Бечу, у октобру 1918, услед успешних војних операција које су покренуте пробојем Солунског фронта, отпочели су са организовањем ради формирања народних одбора. Њихов циљ био је отцепљење територије Баната, Бачке и Барање од постојеће државе. Ово је био дуго очекивани историјски тренутак који је могао да оствари жељу Срба „пречана” о уједињењу са сунородницима у јединствену државу. Постојале су разлике у погледу начина остварења тог чина. Већина, предвођена Радикалном странком се залагала за присаједињење Војводине Краљевини Србији, док је један број Срба, предвођених предратним представницима демократског страначког покрета био за то да се Војводина прикључи Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба из Загреба и да преко овог тела са Краљевином Србијом створи нову југословенску државу. Најутицајнији међу представницима ове политичке струје били су Тихомир Остојић и Васа Стајић.

ИДЕАЛ ЛЕПОТЕ И СУБЈЕКТИВНА ОПШТОСТ: МОРАЛНО У КАНТОВОЈ ЕСТЕТИЦИ

Аутор у раду настоји да прикаже место односа моралног, доброг, лепог и уметности у Кантовој естетици. Основна теза рада је да ова веза, која је веома важна за Канта, није и саморазумљива за субјективистичко разумевање естетских феномена и проблема, те да њено тврђење подразумева својеврсно реконцептуализовање традиционалног разумевања односа доброг и лепог. Анализа понуђена у раду има за циљ да проблем субјективне општости у Кантовом разумевању представи као хоризонт на позадини ког се одвија таква реконцептуализација.