РОДНА ПЕРСПЕКТИВА ИЗВОРА ИНФОРМАЦИЈА У ВОДЕЋОЈ ДНЕВНОЈ ШТАМПИ У СРБИЈИ
У тексту се разматра теоријски правац критичке студије дискурса медија који се затим примењује у тумачењу података добијених у квантитативно-квалитативној анализи садржаја водећих дневних листова у Србији са фокусом на рубрику културе. Анализирани период је новембар 2010. Узорковано је укупно 180 текстова, опремљених са 79 фотографија. У најкраћем, након анализе селекције догађаја, медијских жанрова, цитатности, визуелне опреме текста, обрасца језичке употребе професионалија и потписа аутора текстова, закључује се да је медијска слика српске културе у потпуности маскулизирана. Без обзира на то што су направљени помаци, на пример, у језичкој употреби, која је најчешће родно сензибилисана, као и у запошљавању новинарки, којих је у рубрикама за културу више него мушкараца, како у “производњи” медијских садржаја, тако и на уредничким позицијама на којима се доносе одлуке, доминантни дискурс културних рубрика одражава мушки образац, који указује на јасну позицију моћи мушкараца у српском друштву.
