Публикације

ЕЛЕМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ИНКЛУЗИВНОСТИ

/in /by

У Србији око 10% популације чине особе са инвалидитетом. Ова маргинализована друштвена група има потенцијала да постане продуктивни део друштва. Друштвене делатности, најпре култура и уметност, представљају одговарајуће поље за примену социјалног модела односа према особама са инвалидитетом и успостављање инклузивног друштва. Стварање инклузивног друштва је императив данашњице. Елементи за имплементацију инклузивности представљени су у три корака која омогућавају једноставан и одржив начин укључивања особа са инвалидитетом у рад институција културе. Ова осетљива друштвена групација представља потенцијал који не само што може да повећа удео учешћа публике у раду институција културе него својом креативношћу и способношћу може да постане продуктивни фактор радног колектива институција културе.

ЛАЖ У ФИЛМУ СЛУЧАЈНИ ЉУБАВНИЦИ ПЕДРА АЛМОДОВАРА

/in /by

Својим филмом Los amantes pasajeros (Случајни љубавници) Педро Алмодовар (Pedro Almódovar) је филму дао директну критичку улогу. Обилатим коришћењем речи које дају легитимитет изговореним лажима, Алмодоваров филм нам пружа корпус за анализу језичких средстава којима је у шпанском језику могуће остварити комуникацију засновану на лажима. Имајући у виду да људи првенствено и доминантно лажу користећи језик, са лингвистичке тачке гледишта, лаж се може узети у анализу као врста говорног чина. Будући да се лаж обично посматра из угла етике, наш рад се овом појавом бави из лингвистичке перспективе и узима у анализу лаж као врсту говорног чина. Лагање се посматра као говорни чин неискреног опхођења. Овај говорни чин директно крши Грајсову (Grice) максиму истинитости. Да би одређени говорни чин (обећање, претња, комплимент) био успешан, саговорник мора да препозна намеру говорника. Међутим, да би се говорни чин лажи сматрао успешним неопходно је да саговорник не препозна намеру говорника.

МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ САВРЕМЕНЕ ЕСТЕТИКЕ

/in /by

Тема овог рада је поимање недавних медијских питања из области извођачких уметности и начина на који оне изнова осмишљавају могућности за обликовање перцепције гледаоца. У том циљу, у уводу је конципирано неколико примера како нове технологије модификују и представљају изазов за неке аспекте културе као што је образовање, уз супротстављање претходно утврђеним правилима. Након тога, дата је анализа сценографије за албум Stifters Dinge Хајнера Гебелса. Циљ је испитати његову интермедијалну перспективу ради потврде следеће претпоставке: ова уметничка креација манипулише естетским искуством слушалаца пошто зависи од медијске комуникације а не реторичког чина. Такође, применом аудио-визуелних алата развија се специфичан сценски језик који користи оптичке илузије, урањање и комплексне машине. Затим се креира концептуални оквир заснован на комуникацијској парадигми која омогућава како боље разумевање ових сценских примера тако и ширу перспективу овог теоријског феномена у који се он уклапа. У овом делу, моје теоријске референце усмерене су на радове Ива Ситона, Жан-Марка Ларуа, Бранка и Дејане Прњат, Реми Рајфел и Виолете Јелачић-Србуљ. Хипотеза на којој се заснива приступ другог дела рада је да ове нове уметничке форме које повезују медије, театар и визуелне уметности стварају нови модел културне политике засновано на хибридизацији технологије и уметности.

ПРИНЦИПИ МЕДИЈСКОГ УТИЦАЈА

/in /by

Медијски утицај подразумева примену одређених видова комуникације са циљем промене навика, понашања или уверења људи којима се обраћамо. Развој нових технологија и масовних медија много је бржи од развоја наших способности процесуирања непрегледног мноштва информација са којима се сусрећемо. Због немогућности превазилажења сопствених когнитивних ограничења, последица убрзаног развоја медија је да се све мање ангажујемо у анализи дате ситуације као целине. Свет у коме живимо постао је много комплекснији, а наше реакције знатно упрошћеније. Медији су идеално средство да се у таквим околностима оствари жељени утицај, а основна тактика је веома једноставна – довољно је само понудити пажљиво изабран и ограничен број информација. У савременом добу, за већину људи догодило се само оно што је објављено у медијима, односно оно што је посредовано језиком медија. Семантичка функција медијског простора омогућила је једноставну и ефикасну примену многих техника медијског утицаја. У овом раду изложићемо основне принципе на којима се оне заснивају.

“OTAKU” SUBKULTURA

/in /by

Ovaj tekst istražuje otaku subkulturu, sve brojniju japansku grupu obožavalaca i (opsesivnih) kolekcionara mangi, anima i njihovih pratećih proizvoda, koji se međusobno oslovaljavaju sa “otaku”. Osnovna istraživačka pitanja na koje ovaj tekst želi da ponudi odgovor su: šta čini otaku subkulturu, koje je njeno mesto u savremenom japanskom društvu, odnosno da li je otaku kultura rezultat opšte transformacije japanskog društva i na koji način ga otaku transformiše, ali i na koji način otaku subkultura oslikava promene ljudskog ponašanja i komunikacije u postmodernom dobu uopšte?

NOVA KULTURA KOMUNICIRANJA PUTEM MOBITELA MEĐU MLADIMA

/in /by

Rad predstavlja dio rezultata empirijskog istraživanja čiji je cilj analiza aspekata korištenja mobilnih telefona među mladima, kao i utjecaja mobitela na svakodnevni društveni život, komunikaciju i interakciju. Glavni teorijsko istraživački fokus je sociološki i kulturalni fenomen korištenja mobilne telefonije među mladima, te njegov utjecaj na svakodnevni društveni život, društvene odnose, obrasce aktivnosti, komunikaciju i interakciju, stavljajući naglasak na odnos pojedinca prema uporabi mobilne telefonije. U radu se propituje kreiranje nove kulture komuniciranja, gdje se objašnjavaju fenomeni stvaranja novih lingvističkih obrazaca, redefiniranje tradicionalnog shvaćanja vremena i mjesta. Razmatrano je i pitanje privatnog i javnog, socijalno prihvatljivog, odnosno neprihvatljivog. Istraživanje je provedeno metodom ankete, na uzorku od 302 ispitanika/ca (studenata i srednjoškolaca) s područja grada Splita, te okolnih mjesta. Terenska faza istraživanja provedena je tijekom svibnja i lipnja 2010. godine. Mladi su odabrani kao istraživačka populacija jer se za njih smatra da su „pioniri“ u korištenju informacijske i računalne tehnologije, te kako su upravo oni najbolji poznavaoci vitalnih tehnoloških društvenih otkrića. Mladi ljudi su najbrojnija skupina konzumenata mobilne tehnologije, te se često smatraju začetnicima u njihovoj adaptaciji i evoluciji.

ПОЗОРИШНА ПУБЛИКА У СРБИЈИ

/in /by

У раду су представљени најважнији резултати истраживања драмске позоришне публике свих професионалних позоришта у Србији. Анализом структуре драмске публике свих професионалних позоришта у Србији утврдили смо релевантне социо-демографске карактеристике драмске публике професионалних позоришта. Такође, један од најважнијих резултата је и да професионална позоришта у Србији имају простора да унапређењем свога рада и комуникације са публиком обезбеде бољу посећеност. Утврђено је да је постојање квалитетне Web (интернет) презентације позоришта апсолутно неопходно уколико позориште жели да прати трендове у начину комуникације и информисања у савременом информатичком друштву. Професионална позоришта у Србији могу да рачунају на просечно 15 % редовне публике, али и на дупло више потенцијалне редовне публике као “резервоара” из кога би се могла обезбедити већа и стабилнија посећеност. Најважнији разлози за ретке посете позоришту нису директно везани за рад позоришта и његове карактеристике, него за друштвено економске услове у којима публика егзистира и доминантне вредносне орјентације у друштву.

СРПСКА КЊИЖЕВНА БЛОГОСФЕРА

/in /by

У тексту је дат преглед српских књижевних “блогова”, с обзиром на њихове потенцијале у домену преношења информација, формирања комуникационих канала, могућности дигиталног издаваштва и доприноса новим праксама читања и писања. Указује се на разлике између “класичне” форме дневника и “блога” као “мрежног дневника”. Те разлике огледају се у другачијем току рецепције “класичног” и “мрежног” дневника, као и у хипертекстуалном карактеру “блога”. У остваривању потенцијала “блога”, као нове књижевне и комуникацијске форме, запажа се стална амбиваленција – између индивидуалног и приватног, слободног и анархичног, комуникативног и површног. Већина постојећих српских књижевних “блогова” не би задовољила иоле строжије књижевно–естетске захтеве. Још увек су отворена бројна питања која се тичу доприноса књижевних “блогова” књижевном животу, а поједина од тих питања (нпр. о ауторским и издавачким правима) прекорачују домен књижевности и задиру у области права и филозофије. Још увек нерешено питање представља стварни допринос “блогосфере” новим књижевним искуствима и могућностима нелинеарног писања и читања.