Публикације

КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ У ДИГИТАЛНОЈ ЕРИ

Овај текст полази од премисе да је критичко мишљење претња за власнике капитала у медијима, а да је критички поглед на свет уједно и насушна потреба новинара и јавног мњења због чега долази до промена у раду савремених новинара. У раду је, кроз емпиријски увид, указано на неизбежне замке које стоје на путу развоја критичког мишљења код новинара запослених у новим медијима, односно на интернет порталима који су регистровани као јавна гласила. Основни циљ рада је истраживање опстанка улоге критичког мишљења у медијима дигиталног окружења који се све брже развијају управо уз (никада јасно изречен) услов да критичка мисао остане страна за већину корисника интернета. У закључку рада указано је и на могуће стратегије отпора искључиво тржишно оријентисаним медијима

PRILOG RAZJAŠNJENJU ODNOSA NA RELACIJI NOVINAR – PR: SА DRUGE STRANE BARIKADE

Novinarskoga angažmana u medijima uopće, nažalost, svakim danom je sve manje i manje. Da li je novinarstvo zapalo u depresiju. Inertnost sedme sile otvorila je prostor novacima, specijalistima za odnose s javnošću koji će vam tokom dana poslati na stotine, već gotovih, informacija. Vaše je samo da ih proslijedite do publike. Osvrnuti se, posebno, na ono što je, nažalost, postalo novi, izmišljeni novinarski žanr, a to je saopštenje za štampu. U poratnom razdoblju Bosne i Hercegovine, događa se i to da jedan TV Dnevnik traje 70 minuta a od toga 55 minuta zauzimaju saopštenja za štampu. Saopštenja šalju: stranke, predstavnici ženskih udruženja, unije vojnih invalida i raznorazne skupine građanina. Pravo da se čuje i druga strana, u ovakvim slučajevima, ne postoji. Kako odvojiti Komunike (saopštenje za štampu o radu određene javne institucije ili organizacije) od onoga što je najčešće prozivka druge političke stranke, naša reakcija na događaj ili dešavanja koja s našim djelatnostima nemaju veze… Kako probuditi novinare iz letargije, u kojoj na izvjestan način i uživaju, jer informacije stižu svakodnevno, a oni se oko toga ne moraju puno truditi. O tačnosti i vjerodostojnosti podataka, koji nam stižu na ovakav način, mnogi i ne razmišljaju. Mnogo se toga promijenilo u nekoliko posljednjih decenija, pa smo došli do tačke kada je i do 60% objavljenih informacija ništa drugo do proizvod PR radionica. Sljedeće pitanje, stoga, je – gdje je nestalo novinarstvo. Ili bolje reći, gdje su nestali novinarska odgovornost i angažman. Obrazovni sistem je bitan. U našem regionu tek činimo prve korake u institucionalizovanoj edukaciji PR-ova, a što se tiče novinarske edukacije – tu bismo trebali napraviti dobru reviziju. Novinarstvo ne mora odumrijeti. Ono može ići naprijed, ali uz više profesionalnog truda i odgovornosti. I više spremnosti na saradnju sa onima „sa druge strane barikade“

ПРИНЦИПИ САРАДЊЕ НОВИНАРА И ПР СТРУЧЊАКА

У креирању јавног мњења новинарство и ПР службе сваким даном добијају све већи значај. Припадници ових професија упућени су једни на друге, а њихов однос свакодневно поприма нове облике које је неопходно контролисати, јер постоји реална опасност да се изроде у своју супротност. Највећи информативни део штампе, радија и телевизије испуњен је ПР материјалима, а њиховом злоупотребом могу се остварити велике манипулације. Медијима и новинарима није једноставно да увек препознају често и прикривене интересе оних који их снабдевају ПР материјалима. Да би се избегле такве замке потребно је пуно знања, личне храбрости и моралне чврстине. У раду су представљени резултати истраживања о интеракцији новинара и ПР стручњака. Они су засновани на материјалу који је прикупљен на основу дубинских интервјуа са припадницима ове две професије. Циљ истраживања био је да се идентификују проблеми чијим се отклањањем може повећати квалитет комуникације између новинара и ПР стручњака, што све скупа треба да помогне успешности информисања јавности.

PRIJETNJE DRUŠTVENIH MREŽA

Novinari i PR-ovci nekoć bijahu dvije strogo odvojene profesije. Vremenom su se sve više približavale, pa tako danas gotovo 70 posto objavljenih vijesti potječe iz nekog od ureda za odnose s javnostima, a da pri tom nitko ne optužuje novinare za nerad ili PR-ovce za nametanje svojih informacija. No, nove digitalne tehnologije, a pogotovo društvene mreže, stubokom su promijenile odnose. Harmonični suživot novinara i PR-ovaca, koji je postignut, dramatično ugrožavaju nebrojeni građani novinari i građani PR-ovci koji, ničim izazvani, vođeni samo svojom željom za komuniciranjem, preplavljuju mreže svojim informacijama, vrlo često dvojbene kvalitete, a često i neetične i neistinite. Ali, mreža je slobodna, ljudi su ostvarili slobodu govora, pa tako Facebook, Twitter i ostale mreže ne samo što ugrožavaju klasične medije, već ih potiskuju i postaju glavni izvor informacije, čak i za novinare. Novinari su tako prvi u lancu koji su potpali pod utjecaj društvenih mreža, ali tmasti oblaci nadvili su se i nad PR-ovce, koji, strepeći, otvaraju svoje IPhone, Smartphone i slične gadgete strepeći je li ih neki nadobudni klinac razapeo svojim tvitanjem i kako će umanjiti štetu od žestoke kritike njihova odnosa s kupcima nezadovoljne domaćice. Kako PR može odgovoriti na agresivne mreže i može li s novinarima vratiti informiranje u staro korito? Proces je nezaustavljiv, jer tehnologiju još nitko nije spriječio. “Zaustavite Reuters!” je još samo anegdota znana starim generacijama novinara i PR-ovaca. Prilagodba novome, pronalaženje novih metoda, vraćanje vrijednosti profesionalnoj, provjerenoj i kvalitetnoj informaciji jedina je mogućnost. Novinari i PR-ovci morat će u zajedništvu pronalaziti nove izražajne mogućnosti kako bi znanjem i sposobnošću kreiranja poruke vratili vrijednosti.

МИТОВИ ОБОЈЕНИ НОСТАЛГИЈОМ

Рад се бави представљањем новинара и новинарства у холивудским филмовима са посебним фокусом на етичке принципе новинарства. Претпоставка од које се кренуло приликом осмишљавања истраживања је да производи популарне културе настају у одређеном друштвеном окружењу и да нам могу нешто рећи и о ширем друштвено-политичком контексту и о слици новинара и новинарства у различитим историјским периодима. Циљ је да истражи како су се у холивудском филму, почевши од седамдесетих година 20. века и успона истраживачког новинарства представљали новинари, новинарство и новинарска етика. Анализом десет филмова насталих у периоду између 1976. и 2015. утврђено је доминантно појављивање позитивних слика новинара и није уочена промена у примени овог механизма кроз различите друштвене околности у пет посматраних декада. Новинарска етика доследно се представља као врхунски циљ и мерило професионализма, одговорност новинарства као институције се у филмовима не преиспитује, а сва огрешења о професионалне нормативе индивидуализована су и доследно кажњена.

КОЛИКО О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ ТВ ЕМИТОВАЊА ЗНАЈУ ОНИ КОЈИ БИ ТРЕБАЛО ДА ЈЕ У ЈАВНОСТИ ПРОМОВИШУ

У раду се презентују резултати теренског истраживања о сазнањима војвођанских новинара из штампе и радија о процесу дигитализације телевизијске продукције и емитовања. Према „Правилнику о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма и приступу мултиплексу у терестричкој дигиталној радиодифузији” промовисање процеса у јавности је важан елемент његове успешности. Предуслов за то су основна знања и заинтересованост новинара, и то не само јавних сервиса и телевизијских кућа већ управо оних других (локалне и регионалне штампе и радија), за тај процес. Веома је значајно управо њихово јавно заговарање и припрема грађана локалне заједнице за дан када ће телевизијски сигнал у потпуности прећи на дигитално земаљско емитовање. Иницијално дигитално емитовање на територији Србије почело је у марту 2012. Медијска кампања је изостала. Истраживање је показало да новинари тих медија нису оснажени за задатак који им предстоји.

МЕДИЈИ, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРЕ И ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

Глобализовани медији, данас, нису само транспортно средство којим се културе преносе с краја на крај света, већ пре свега инструмент којим мали број тзв. “глобалних играча” − власника медија, покушава да оствари културну и информативну хегемонију. Тим великим играчима на српским просторима, из најразличитијих разлога, придодаје се и армија малих или већих домаћих медијских власника који некритички следе наметнуте обрасце понашања и праксу. У овом раду, аутор, приказујући део свог обимног емпиријског истраживања на тему “Међусобни утицаји политичких елита, нових власника, уредника и новинара и њихов одраз на друштвене промене у Србији на почетку 21. века”, показује какве су последице утицаја српских глобализованих медија на културне и етничке идентитете. Посебно се наглашава потреба активније улоге новинара у овим тешким, транзиционим временима.

УРБАНА ТЕЛЕВИЗИЈА – ПОСРЕДОВАЊЕ СТВАРНОСТИ У КОЈОЈ ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ И ЕТИКА НОВИНАРА ИГРАЈУ СПОРЕДНУ УЛОГУ

Данашњи читалац, гледалац и слушалац, у само једном дану добије онолико информација колико његов предак у 17. веку за цео свој животни век. Тако много информација не значи и да је прималац информација данас, уз велики број медија и велики број доступних информација, добро информисан. Предмет овог рада је анализа програма три регионалне телевизијске станице у Нишу током последње фебруарске седмице 2011. године. Готово истоветно садржајно и жанровско сиромаштво, недостатак професионалног изазова да се догађајима, људима и појавама посвети довољно квалитетне пажње, карактеристике су ове медијске разгледнице суморне стварности другог по величини града у Србији. Циљ овог рада је да докаже да све веће присуство нових технологија неповратно мења укус медијске публике, а тиме и начин рада новинара. Број корисника интернета расте, што отвара могућности еманципације урбаних телевизија, али и да новинари могу да прате потребе млађе популације, уз стално освајање нових знања.