Публикације

ИЗДАВАШТВО ПЕРИОДИКЕ У ВЕЛИКОЈ КИКИНДИ ДО 1942. ГОДИНЕ

Тема рада је издаваштво
периодике
у Кикинди
као значајном
делу културне
баштине
овог града.
Приказан
је значај
првих штампарија
и листова,
као
и потреба
за њиховим
појављивањем
у Кикинди.
Описана
је периодика
која је
излазила
на српском,
мађарском
и немачком
језику,
као и њени садржаји
штампани
у штампаријама
у овом граду.
Такође
је описана
историја
штампе
повезана
са културно-
политичком
историјом
народа,
потврђивањем
националног
идентитета
Срба и укључивањем
у културне
токове
Европе,
као и друштвена
дешавања
и услови
живота
у Аустоугарској
монархији.
Периодика
се у почетку
појављивала
у виду календара
који су представљали
регионална,
хронолошка
и
тематска
гласила,
затим као листови,
часописи,
алманаси
и годишњаци.
Циљ
истраживања
је приказ
и попис свих периодичних
публикација
на територији
Кикинде,
од појаве
штампарија
до краја
Другог
светског
рата, затим најважнијих
личности
у области
издаваштва
и штампарства,
као и опис садржаја
ових публикација
кроз која се могу сагледати
теме и дешавања
којима
се бавило
тадашње
друштво
у овом граду.

МЕДИЈСКИ ТРЕНДОВИ И КРЕИРАЊЕ СВИЈЕСТИ

Медијски текстови и РТВ прилози утичу на наш свакодневни живот и начин како разумијевамо себе и друге. Међутим, медији су, ипак, само посредници. Они су одраз широке друштвене свијести, односа у друштву, цивилизацијских и културолошких достигнућа сваке нације, односно њене одређене временске фазе. Постоји снажна испреплетеност пошиљалаца и прималаца поруке коју детерминише социјално окружење. Теоретски комуникацијски аспект у медијима је врло осјетљиво питање, омеђано бројним друштвеним, политичким и културолошким афинитетима, тако да перцепција медијског извјештавања и поимања вјеродостојности остаје поље погодно за истраживања у складу са различитим друштвеним околностима, али и са развојем нових технологија које мијењају до сада устаљена поимања улоге медија и медијског професионализма. Задње деценије долази и до крупних промјена када су у питању традиционални медији, који у утрци за тржишним удјелом одбацују такозвано дубинско извјештавање и доминантно његују фактографске форме. Истраживање анализом садржаја медија које је презентовано у раду потврђује ове индиције и трендове.