Публикације

КУЛТУРА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ГРАДА – КУЛТУРНИ КАПИТАЛ И ИНТЕГРАТИВНА КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

Овај рад истражује културолошко значење града – идентитет града и његову симболичну вредност (материјално и духовно наслеђе), као средства развоја у савременом свету. Позиционирајући културу у центар градског стратешког развоја у оквиру различитих јавних практичних политика, у тексту се указује на то да је питање културне писмености (Brecknock, R. 2006) – способности да се разумеју, усвоје и развију значења градских структура, градских икона и градских елемената, као што су суседства и јавни простори – важан део градског културног капитала данашњице. Главно истраживачко питање јесте: како повезати стратегију градског развоја са стратегијом културног развоја у временима брзих промена, све јачих утицаја глобалне културе на промене вредности и локалне културне традиције, растућег значаја услуга и напуштања производне логике, па и самог подручја производње? Полазећи од става да је култура сталан, али и променљив фактор у стварању градског идентитета, истраживање је приказало вишеструке дихотомије савременог процеса урбаних културних промена. Текст представља POSITION PAPER са смерницама (policy recommendations) за будуће пројекте развоја урбаних јавних политика.

ИСТРАЖИВАЊЕ БУЏЕТСКОГ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ У ГРАДОВИМА У СРБИЈИ

Финансирање културних делатности од стране државних власти и власти градова и општина, поред потребе, представља и законску обавезу са темељима у Уставу Републике Србије. Полазећи са тог становишта, обављено је истраживање буџетског финансирања културне делатности у градовима у Србији, а на основу градских одлука о буџетима за 2009. годину. У датим анализама 21 град је рангиран по различитим критеријумима, од броја становника и укупног буџета, преко издвајања за финансирање културних делатности, процента те суме у односу на укупан буџет и издвајања за културу по глави становника, до броја финансираних субјеката и износа који су намењени за исплату зарада запосленима у установама културе. Истраживање је указало на веома велике диспропорције у буџетском финансирању културе у градовима Србије, али и отворило нова истраживачка питања везана за однос финансирања културе и квалитета културног живота.