Публикације

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НЕСВРСТАНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ОДБЛЕСАК ЗАБОРАВЉЕНОГ НАСЛЕЂА

/in /by

У раду се укратко представља историја културне дипломатије несврстане Југославије у односу на Глобални Југ. Посебна пажња посвећена је сарадњи Југославије и афричких земаља и то на пољу: музелогије, књижевности, фестивала,
гостовања уметника и интелектуалаца, организованих изложби и стварања институција за сарадњу. Истакнуте су главне институције и облици сарадње. Рад садржи и преглед и интерпретације несврстаног наслеђа поводом шездесете годишњице Београдске конференције несврстаних земаља, посебно приказ двеју најважнијих
изложби организованих тим поводом – Музеја афричке уметности Несврстани свет
и Музеја Југославије Прометеји новог века. Посебно су обрађене и могућности културне дипломатије данас, а које узимају у обзир неке скорије примере сарадње из
земље и региона.

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА: ОСОБЕНОСТИ И ДЕЛОВАЊЕ У СРБИЈИ

/in /by

Циљ овог чланка је да осветли историјске и интелектуалне оквире унутар којих је концепт америчке културне дипломатије настајао и мењао се, као и да идентификује особености његовог теоријског формулисања и практичне примене. Америчко историјско искуство, најпре оно међуратно, а затим ратно и хладноратовско, суштински је одредило начине на које се развијао дипломатски систем Сједињених Америчких Држава. Такође, академске и друштвене дебате о улози и значају културе у остваривању националног интереса биле су, и до данас су остале, одраз трансформација међународног система и америчке позиције у њему. Искуство супер-силе током хладноратовског биполарног система, као и потоњег неупоредивог статуса глобалног хегемона током постхладноратовског униполарног момента, обликовало је праксу америчке дипломатије на начин који је повремено замагљивао разлику између природе и обима војног и културног преимућства Сједињених Држава. Ово је евидентно и из примера америчких културно-дипломатских односа са Србијом и бившом Југославијом, анализираних у трећем одељку текста. Кључни налаз је да, поготово у контексту политике великих сила, културни аспект спољне политике функционише само у садејству с војностратешким; те да се културном дипломатијом може сматрати само она врста културног утицаја која се циљно остварује у склопу општих дипломатских напора.