ИНТЕРДИЈАЛЕКАТСКЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ПРИЧЕ КОЈА ЈЕ УБИЛА ЕМИЛИЈУ КНОР МИЛОРАДА ПАВИЋА И ПЕСМЕ МЕЂИМУРСКА НИКОЛЕ ПАВИЋА
Дмитриј Чижевски је у књизи Компаративна историја словенских књи-
жевности (Comparative History of Slavic Literatures) као засебан вид барокног онео-
бичавања видео макаронску поезију, али и дијалекатску поезију, језик Рома, деце и
различите жаргоне. Милорад Павић познат је као изучавалац српског барока, али
познавао је барок у најширем смислу, тако да му овај аспекат барока није био стран,
о чему сведоче и позивања на Чижевског у Историји српске књижевности барокног
доба. Начин на који је Павић као писац искористио потенцијал дијалекатске поези-
је осликава се у „Причи која је убила Емилију Кнор”, која се завршава стиховима на
кајкавском дијалекту из песме „Међимурска”, загребачког песника Николе Павића.
Циљ рада је да покуша да одговори на питање које су функције стихова у контексту
Павићеве приче, то јест какве смислотворне хоризонте отвара на плану историје,
историје језика, историје књижевности и културе.