Публикације

ФИНАНСИРАЊЕ КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У ОБЛАСТИ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА НА ПРИМЕРУ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

/in /by

Аматеризам у уметности и култури је од вишеструког значаја за остваривање укупног културног развоја зато што грађанима у урбаним и у руралним срединама омогућава да активно учествују у креирању и рецепцији разноврсних културних садржаја. Додатно је значајна отвореност аматерских друштава за све генерације (од деце до сениора), као и за неговање културе националних мањина. Значај аматеризма је препознат у Закону о култури, кључном правном акту за имплементацију културне политике у Републици Србији. Тиме је пружена основа за примену другог важног инструмента спровођења културне политике – финансијског. Предмет рада је финансијска подршка стваралаштву аматера у Републици Србији из јавних фондова у периоду 2019–2021. годинe. С обзиром на то да се аматери баве различитим видовима уметности и културних израза, за предмет истраживања су узета културно-уметничка друштва. Она су и најбројнија удружења аматера, а у свом раду се пажња усмерава превасходно према онима који су оријентисани ка фолклору.

PROBLEMATIČNOST KULTURNE POLITIKE KOT POLITIKE

/in /by

Razmerje med politiko in kulturo je v večstrankarski predstavniški demokraciji v samem temelju problematično. Na eni strani se nahaja kulturna sfera, ki poudarja, da mora biti kultura samostojna/avtonomna, pa čeprav je po sili razmer gmotno odvisna od oblasti. Po drugi strani kulturne politike kot javne politike ni mogoče enostavno izvzeti iz političnega sistema in jo prepustiti avtonomiji kulturnega podsistema. Vladajoča politika, ki je dobila oblast na volitvah, ima demokratični mandat, da ureja javne zadeve – tudi na področju kulture. Zaradi visoke specializacije družbenih podsistemov, ki so postali operativno zaprti organizmi, vodi načelno zavračanje politike dodatno v t.i. demokratični primanjklaj in načenja same temelje posredniške demokracije. Pozitivna alternativa politiki distance do kulture (arm’s length) je politika interakcije (arm in arm) med političnimi organi, civilno družbo in lastniki kapitala s pomočjo novih prijemov, temelječih na vključenosti v politične procese (participaciji) in javnem, širokem razpravljanju o kulturnih kot javnih zadevah (deliberaciji). Za re-afirmacijo javne vrednosti kulture je zato potrebna njena re-politizacija.