Публикације

МЕКА МОЋ БАЛКАНА

/in /by

Тема овог рада је истраживање потенцијала меке моћи српских ТВ серија
насталих од 2015. до 2021. године, посебно кроз анализу игране ТВ серије Сенке над
Балканом (Драган Бјелогрлић, 2017) и њихову улогу у областима културних односа
и дипломатије Републике Србије. Рад користи методе квалитативне (текстуалне, наративне и жанровске) и квантитативне (остварени финансијски резултати
емитовањем, дистрибуцијом и пласманом на фестивалима и друштвеним мрежама) анализе. Циљ рада је да кроз тематски и жанровски разноврсне, наративно
комплексне и слојевите студије случаја мапира потоње моделе анализе меке моћи
ТВ серија, као и њихов значај за националну културну политику и дипломатију.
У том кључу мултифасетни наратив Сенки над Балканом, пратећи узбудљива
збивања историјског трилера у interbellum Београду, постаје прича прошлости и
садашњости, културних и политичких тензија, супротстављених страна и конфликтних идентитета у земљи и региону. Истовремено, серија ствара слику Србије – национални имиџ, брендирање нације и земље – окренуту и намењену свету,
али не нужно насталу у оквирима државних приоритета и модела. Регионални и
светски одјек Сенки над Балканом, добар пласман, промоција и позитивне критике сведоче о вештом преображају глобалног у локални (глокалној експлоатацији и
расту меке моћи ТВ серија) феномен, као и о успешно оствареној мисији културне
дипломатије – апроприсаном идентитету и повећаној видљивости земље и нације.

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА: ОСОБЕНОСТИ И ДЕЛОВАЊЕ У СРБИЈИ

/in /by

Циљ овог чланка је да осветли историјске и интелектуалне оквире унутар којих је концепт америчке културне дипломатије настајао и мењао се, као и да идентификује особености његовог теоријског формулисања и практичне примене. Америчко историјско искуство, најпре оно међуратно, а затим ратно и хладноратовско, суштински је одредило начине на које се развијао дипломатски систем Сједињених Америчких Држава. Такође, академске и друштвене дебате о улози и значају културе у остваривању националног интереса биле су, и до данас су остале, одраз трансформација међународног система и америчке позиције у њему. Искуство супер-силе током хладноратовског биполарног система, као и потоњег неупоредивог статуса глобалног хегемона током постхладноратовског униполарног момента, обликовало је праксу америчке дипломатије на начин који је повремено замагљивао разлику између природе и обима војног и културног преимућства Сједињених Држава. Ово је евидентно и из примера америчких културно-дипломатских односа са Србијом и бившом Југославијом, анализираних у трећем одељку текста. Кључни налаз је да, поготово у контексту политике великих сила, културни аспект спољне политике функционише само у садејству с војностратешким; те да се културном дипломатијом може сматрати само она врста културног утицаја која се циљно остварује у склопу општих дипломатских напора.

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НР КИНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: СРБИЈА У УПОРЕДНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ

/in /by

Народна Република Кина кроз различите и бројне форме јавне и културне

дипломатије већ дуго настоји да у свету побољша слику о себи. Откад је постала

један од значајних и утицајних актера међународног система, јавила се и потреба

да се промени њена перспектива према другима, али и перспектива других према

њој. Да би то остварила, НР Кина је почела да примењује проактивну стратегију

јавне и културне дипломатије, да би се промовисала као одговорна велика сила и да

би допринела формирању позитиваног наратива о себи у међународним односима.

Кинеске власти кроз неколико великих иницијитава глобалног домета, које укључују

економске, политичке и културне стратегије, настоје да побољшају и промовишу

имиџ своје земље као поузданог политичког и економског партнера. У том процесу култура и културна размена постају једно од најважнијих оруђа Кине за увећање њене меке моћи. Како ове иницијативе обухватају и Западни Балкан, а тиме и Републику Србију, Кина користи различите методе и инструменте културне дипломатије који се крећу од оснивања Конфуцијевих института и академске сарадње, до интернационализације кинеских медија и њеног медијског присуства у овим земљама. Циљ овог рада је да прикаже и опише како наведени инструменти функционишу на Западном Балкану и како се примењују у Републици Србији у поређењу с другим земљама региона.