ТЕОРИЈСКЕ КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈЕ БИОУМЕТНОСТИ КАО ПРАКСЕ
У овом раду је приказанo тумачење биоуметности преко анализе естетског предмета и естетског акта, коју је развио Николај Хартман у Естетици. Његова подела је у овом раду прилагођена савременом контексту и постављају се четири питања – о врсти предмета или бића које је биоуметнички рад, значењском карактеру биоуметничког рада, креативном и рецептивном чину
при стварању и перцепцији оваквог рада. Кроз покушај тумачења биоуметности у контексту ове поделе појавила су се питања о повезаности биоуметности и примењене етике, o теоријској позадини биоуметности, о потреби за оваквом праксом и о њеном друштвеном оквиру. Основно питање у раду је о томе по чему је специфично укључивање другог живог бића различитог од човека у уметнички рад у погледу саме уметничке праксе и употребе материјала, потом у погледу значења која оваква пракса имплицира и, најзад, у погледу етичких проблема и обавеза које овакво поступање налаже.
