Полазећи од циљева културних политика Србије, Хрватске, Велике Британије и Француске и препорука Европске комисије о дигитализацији о онлајн приступу културном материјалу, у раду анализирам како поменуте земље својим мерама и активностима у области дигитализације културног наслеђа доприносе ефикасном и ефективном коришћењу потенцијала насталог развојем нових технологија у култури.
Рад ће се позабавити иманентним и конструисаним разликама класичног штампаног текста с једне стране, и хипертекста (као унапређења графичке форме штампаног штива интерактивним елементима екранског прелома) с друге. Наиме, у окружењу дигиталних технологија, приповедни текст стиче и интерактивну димензију, постајући динамична спрега штампаног штива, фотографија и илустрација, надилазећи тако статичност и једнозначност класичног приповедног текста. Поставља се питање да ли разарање перцепције страничног текста мења видове читања и вредновања, као и на који се начин, у сфери образовања, нови хипертекстуални књижевни текст може представити.
У раду се говори о електронским издањима серијских публикација које се јављају као резултат технолошког напретка у области информационих технологија, посебно развоја интернета. Електронска издања унела су велике промене у раду библиотека, посебно у сфери библиотечких услуга које сада обухватају и електронске сервисе. Најважнији електронски сервис библиотеке је електронска колекција која, између осталог, обухвата и електронске серијске публикације. Објашњава се појам и основне карактеристике електронских серијских публикација, говори се о појединим њиховим облицима (електронске новине, часописи, листови, магазини, билтени, огласници, водичи). Говори се о релацијама између електронске и штампане верзије. Наводе се појединости о условима приступа/претплате онлајн издањима. Детаљније се наводе обавезе библиотеке која укључује електронска издања у своје колекције. Наводи се пример КоБСОН-а као оптимално решење за координирану набавку скупих научних часописа из иностранства. Разматра се и проблем (не)коришћења електронских колекција и предлажу нека решења за едукацију корисника. На основу објављених резултата истраживања корисника интернета у Србији претпоставља се број потенцијалних корисника електронских часописа. Електронска периодична издања представљају се кроз Дубоки каталог и Дигиталне збирке Народне библиотеке Србије.
У закључку се наводе предности и недостаци електронских, односно штампаних периодичних издања.
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
