Tag Archive for: културна политика

Традиционални приступ доприносима које музеји пружају свом окружењу сагледавао је само нематеријалну страну бенефита и корист препознавао у доменима заштите наслеђа и едукативне и културне мисије, запостављајући економске развојне потенцијале, али током последњих деценија уочавају се промене у приступу. Својеврсну глобалну, опште препознатљиву парадигму за економски развој окружења, заснован на постојању атрактивног и посећеног музејa, представља музеј Гугенхајм у Билбау, отворенoг 1997. године. Деценију и по касније, појавила се нова слична парадигма – испостава париског Лувра у градићу Ленсу на северу Француске. Лувр Ленс је отворен крајем 2012. године са циљем да као примарна туристичка атракција покрене развој културног туризма и допринесе општем развоју Ленса и области Норд Пас де Кале, захваћене рецесијом услед затварања фабрика и рудника као генератора претходног развоја.

У раду се аналитички и критички разматрају утицаји различитих модела културних политика на развој издаваштва и књижевног стваралаштва у националној култури. Циљ истраживања је да се идентификују основни модели и исходи политизације продукције дела естетске вредности (лепа књижевност). Референтни оквир истраживања чини преглед књижевне продукције на смотри Београдски сајам књига, у периоду од оснивања манифестације 1956. до 2015. године. Научном методологијом су аргументоване и доказане истраживачке хипотезе: 1. У новијој српској култури могуће је идентификовати три модела културне политике који су на развој издавачке делатности утицали својим специфичним обележјима у различитим друштвено-историјским периодима. 2. Модел културне политике у епохи самоуправног социјализма није спутавао развој издавачке делатности; напротив, динамика књижевне уметности у овом периоду била је обрнуто пропорционална политичком ограничавању слобода и права. 3. Замах демократско-тржишног модела издавачке политике не гарантује квалитет и естетске вредности књижевног стваралаштва.

Предмет овог рада је стратешка дилема у културној политици која се односи на питање директне контроле или изолације од политичког процеса (дилема везана за имплементацију културних политика), односно, да ли управљање културом треба у потпуности да буде интегрисано у установљени систем буџетског финансирања из државног буџета или је потребно смањити контролу државе над средствима за културну производњу и дистрибуцију? Циљ рада је да се анализом циљева културних политика Француске, Холандије, Хрватске и Србије, активности које се предузимају у домену практичних политика, као и инструмената културних политика који воде ка остваривању постављених циљева, дође до могућих мера и препорука које је потребно имплементирати како би се смањили политички утицаји и претерано мешање државе у област културног и уметничког стваралаштва.

У приложеном тексту представљени су најважнији резултати истраживачког пројекта Културна политика националних музеја у Србији који се тичу инструмената културне политике музејских установа финансираних из буџета Министарства културе Републике Србије, односно основаних од стране Републике Србије. Полазна идеја била је да се утврде могућности и потребе за трансформацијом музејских установа у Србији и да се предложе одговарајуће развојне стратегије и активности надлежних институција у области културног наслеђа.