Полазећи од циљева културних политика Србије, Хрватске, Велике Британије и Француске и препорука Европске комисије о дигитализацији о онлајн приступу културном материјалу, у раду анализирам како поменуте земље својим мерама и активностима у области дигитализације културног наслеђа доприносе ефикасном и ефективном коришћењу потенцијала насталог развојем нових технологија у култури.
Од оснивања Музеума сербског, 1844. године, протекло је више од век и по, време испуњено сталним променама које су условљавале дисконтинуитет политичког статуса Србије, што је директно утицало и на историјски развој културне политике, а сходно томе и на развој музеја, музејске делатности и музејске мреже. Овај рад има за циљ да прикаже историјску вертикалу развоја музеја у Србији у односу на актуелне моделе културних политика.
Медији су посредници у културном систему. Њихова улога је да као пси чувари будно мотре на потезе владе. Зато је предмет овог рада однос медија и културне политике у Србији. Основно истраживачко питање је: ако културна политика представља одговор на културне потребе и проблеме друштва и посебних друштвених група у области културе и уметности, на који начин медији посредују у остваривању ове функције. Посебно питање је чије интересе медији заступају. Ако су у приватном власништву, да ли чувају интересе грађана у чије име владе воде јавне практичне политике или интересе власника капитала.
Текст говори о стратешком планирању као инструменту културне политике и његовој примени на нивоу локалних самоуправа у Србији у периоду од 2000. до 2010. године. Наведени су примери и начини на који су локалне самоуправе користиле могућност доношења сопствених развојних планова која им је дата Законом о локалној самоуправи. За овај период карактеристично је да ни сама држава не користи инструмент стратешког планирања, па утолико ове иницијативе имају већи значај. На основу тога може се закључити да се дефинисању културне политике после 2000. године у Србији кренуло по приципу bottom-up. Тек на самом крају прве деценије XXI века, а десет година од уласка Србије у транзицију, када је ступио на снагу Закон о култури, подстиче се коришћење инструмента стратешког планирања на свим нивоима. Како оно постаје обавезујуће, предложена је методологија за израду будућих стратешких планова у области културе.
Уводни део текста представља осврт на релевантност културних вредности и културних односа у контексту измењеног глобалног окружења и актера у међународној арени. Посебно се истиче значај квалитета садржаја и наратива у ефективним културним односима. У тексту се даље подвлаче друштвено-политички аспекти који су утицали на обликовање културног развоја Србије на почетку XXI века. Преглед основних резултата истраживања „Културне активности Србије у Европи и свету 2000 – 2010.“ чини главни део текста и представља допринос широј анализи међународних културних односа Србије. Истраживачка питања везана су за садржај културних активности Србије, затим за идеје, вредности и наративе, и коначно за принципе и приоритете културне политике у контексту међународних културних односа.
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
