Публикације
КУЛТУРА ПОСЛЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА И ВРЕДНОСНОГ РАЗАРАЊА: КАМБОЏА – ДНЕВНИК ИСТРАЖИВАЊА
/in Истраживања /by Kcs21blAAАвгуста и септембра 2012. године, као експерт Унескоа истраживала сам културну ситуацију, културну политику и културне праксе у Камбоџи. Циљ је био да се на основу снимка ситуације и мапирања могућих ресурса успостави систем препорука за унапређење културне политике (развој правних и организационих инструмената). У истраживању су коришћени: методи интервјуа (са доносиоцима одлука у култури из свих сектора Министарства културе, са доносиоцима одлука у другим ресорима од значаја за културни живот: министарства информација, просвете, трговине, туризма, индустрије, сеоског развоја итд); студијске посете (посматрање и интервју) свих значајних јавних установа; студијске посете цивилном сектору у култури; систематско посматрање најзначајнијих културних манифестација, представа, изложби, дебата (од начина промоције до реализације); компаративна статистичка анализа индикатора културе у Југоисточној Азији (Тајланд, Лаос, Вијетнам и Камбоџа). Овај текст је истраживачки дневник који бележи начине стицања релевантних информација неопходних за анализу културне ситуације (посете, разговоре, прочитане публикације, запажања о културним догађајима) те претходи будућим препорукама за културну политику.
ТЕАТРАЛИЗАЦИЈА ИСТОРИЈЕ ИЛИ ПУТ У БУДУЋНОСТ – ДРАМСКО ДЕЛО ЗОРИЦЕ ЈЕВРЕМОВИЋ
/in Истраживања /by Kcs21blAAУ раду се говори о драмском стваралаштву Зорице Јевремовић, за које ауторка сматра да се уклапа у тренд који би могао да се назове политиком сећања. Та је политика супротстављена некој врсти политике заборава која је, у суштини, део званичне културне политике. Дело Зорице Јевремовић је експонент културне политике која долази „одоздо“, супротставља се етноидентитетној културној политици државе и заговара потребу интеркултурног дијалога. Књиге Зорице Јевремовић, “Четири предратне драме” и “Балада о девојачком оделу”, ауторка овог рада сагледава као неопходне за нову реконцептуализацију српске, уметничке, позоришне, институционалне сцене, али и и за реконцептуализацију самопредстављања.
КУЛТУРНА ПАРТИЦИПАЦИЈА И КОНЗУМАЦИЈА
/in Упоредне анализе ситуације /by Kcs21blAAТермин културна партиципација означава више појмова; од учествовања активистичких организација у културном животу, преко посећивања локалних културних садржаја од стране одређене публике, до свакодневних културних пракси становника градова. У овом раду биће представљене тренутне ситуације у овој области културне политике, кроз упоредну анализу четири земље – Србије, Хрватске, Шведске и Холандије. Познато је да су Србија и Хрватска кроз историју пролазиле кроз релативно сличне фазе, а данас се, покушавајаћи да буду интегрисане у Европску унију, суочавају са готово истоветним проблемима процеса транзиције, док су културна конзумација и партиципација релативно занемарене области или је њихов развитак тек у повоју. С друге стране, Шведска и Холандија, обе дугогодишње чланице Европске уније и веома развијене земље не само у политичком и економском смислу, већ самим тим и у области културних пракси јесу врхунски примери успешне имплементације метода културних политика у правцу одржавања или даљег побољшања конзумације и партиципације. Ове методе требало би да послуже као примери, или бар идеје за осмишљавање стратегија усмерених у правцу решавања проблема ниског нивоа партиципативности и конзумације културних садржаја у поменутим балканским земљама.
КУЛТУРНА ПОЛИТИКА VS ГЛОБАЛИЗАЦИЈА – РАЗНОЛИКОСТ ПРОТИВ УНИФОРМНОСТИ
/in Истраживања /by Kcs21blAAТекст Културна политика vs глобализација – Разноликост против униформности на општем плану истражује савремене токове глобализације и њене импликације на културе света. Фокусира се на деловање у области културне политике, усмерено против негативних последица глобализације, које униформишу културне вредности и обрасце. У првом делу се бави феноменом културне глобализације, проучавајући релевантна теоријска становишта о глобализацији и њој интегралним и сродним процесима и појавама. У светлу теоријских поставки, у другом делу текста анализира се деловање у области културне политике Европске уније и међународних организација, кроз проучавање њихових нормативних и вредносно-идејних инструмената, који су усмерени ка очувању културне разноврсности. Затим следи проучавање примене поменутих инструмената на локалном нивоу, на основу упоредне анализе циљева, приоритета и инструмената културних политика четири државе – Данске, Шпаније, Канаде и Србије. Најзад, истражује се природа односа снага сила које теже да униформишу и оних које доприносе разноликости култура.
ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ АКТЕРИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ, ЦРНОЈ ГОРИ И МАКЕДОНИЈИ
/in Истраживања /by Kcs21blAAУ тексту су приказани резултати истраживања актера културне политике који делују изван система јавних/државних културних институција у Србији, Црној Гори и Македонији (невладиних организација које се баве културом, независних културних асоцијација, уметничких удружења, неформалних уметничких група, непрофитних културних клубова, итд.). Истраживањем је обухваћено укупно 112 актера независне културне сцене – у Србији 71, у Македонији 22 и у Црној Гори 19. Од обиља информација добијених истраживањем, у овом тексту смо се ограничили на то да у најкраћим цртама представимо резултате истраживања који се тичу: а) карактеристика актера независне културне сцене; б) услова у којима раде; ц) сарадње актера независне културне сцене са неколико важних група stakeholdera и д) да прикажемо основне резултате мерења капацитета организација које припадају независној културној сцени у Србији, Црној Гори и Македонији. И да, с друге стране, укажемо на неке од области у којима би креатори културне политике у овим државама могли да интервенишу, уколико желе да унапреде рад независне културне сцене у својој средини.
РАЗГОВОР СА Ж. П. САРТРОМ: РИЗИК СПОНТАНОСТИ И ЛОГИКА ИНСТИТУЦИЈЕ
/in Културна политика, Трибина /by Kcs21blAAKULTURNA DECENTRALIZACIJA U KONTEKSTU JUGOISTOČNE EVROPE
/in Културна политика /by Kcs21blAAProces decentralizacije svakako je jedan od najosjetljivijih procesa unutar kulturne politike. Određena pozitivna iskustva koja su nasljeđena iz proteklih razdoblja ne smatraju se važnima niti relevantna za današnje unutrašnje uređenje decentraliziranih jedinica, tako da one bivaju uređene prema sadašnjem političkom interesu i prioritetima. S obzirom na hrvatska iskustva u zadnjih dvadesetak godina, broj regionalnih jedinica te posebno onih općina i gradova je prevelik te nije optimalan za kulturni razvoj. Iako je u zemlji donesen niz dokumenata o decentralizaciji, ona je tzv. „papirnata decentralizacija“ pošto se dokumenti ne provode u praksu i nisu implementirani.
ОСНОВНА ЗАКОНСКА РЕШЕЊА У КУЛТУРИ – СРБИЈА, НЕМАЧКА, ЛИТВАНИЈА И ГРЧКА
/in Упоредне анализе ситуације /by Kcs21blAAРад се бави испитивањем важећих законских решења у култури у четири европске земље (Немачка, Литванија, Грчка и Србија). Кроз постојећу легислативу (њен обим, структуру и позицију у времену), као значајан инструмент културне политике, осликавају се политички смер, друштвена атмосфера, економска ситуација у држави, превирања, приоритети и циљеви. Модернизација и велики број измена у законима у култури у овим земљама, за циљ су имале (у случају Србије – имају) усклађивање са европским стандардима. Истражујући Уставе датих земаља, кровне и посебне законе у култури, (не)регулисане подобласти, економске и политичке специфичности и др., доноси се закључак о стању у свакој од земаља, а потом врши компаративна анализа у односу на Србију. Најзначајнији елемент културне легислативе у Србији представља Закон о култури, који је ступио на снагу марта 2010. године. Посебан део рада бави се међународним актима у култури и поређењем броја и датума ратификације истих у испитиваним земљама.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
