Tag Archive for: културна политика

Августа и септембра 2012. године, као експерт Унескоа истраживала сам културну ситуацију, културну политику и културне праксе у Камбоџи. Циљ је био да се на основу снимка ситуације и мапирања могућих ресурса успостави систем препорука за унапређење културне политике (развој правних и организационих инструмената). У истраживању су коришћени: методи интервјуа (са доносиоцима одлука у култури из свих сектора Министарства културе, са доносиоцима одлука у другим ресорима од значаја за културни живот: министарства информација, просвете, трговине, туризма, индустрије, сеоског развоја итд); студијске посете (посматрање и интервју) свих значајних јавних установа; студијске посете цивилном сектору у култури; систематско посматрање најзначајнијих културних манифестација, представа, изложби, дебата (од начина промоције до реализације); компаративна статистичка анализа индикатора културе у Југоисточној Азији (Тајланд, Лаос, Вијетнам и Камбоџа). Овај текст је истраживачки дневник који бележи начине стицања релевантних информација неопходних за анализу културне ситуације (посете, разговоре, прочитане публикације, запажања о културним догађајима) те претходи будућим препорукама за културну политику.

Термин културна партиципација означава више појмова; од учествовања активистичких организација у културном животу, преко посећивања локалних културних садржаја од стране одређене публике, до свакодневних културних пракси становника градова. У овом раду биће представљене тренутне ситуације у овој области културне политике, кроз упоредну анализу четири земље – Србије, Хрватске, Шведске и Холандије. Познато је да су Србија и Хрватска кроз историју пролазиле кроз релативно сличне фазе, а данас се, покушавајаћи да буду интегрисане у Европску унију, суочавају са готово истоветним проблемима процеса транзиције, док су културна конзумација и партиципација релативно занемарене области или је њихов развитак тек у повоју. С друге стране, Шведска и Холандија, обе дугогодишње чланице Европске уније и веома развијене земље не само у политичком и економском смислу, већ самим тим и у области културних пракси јесу врхунски примери успешне имплементације метода културних политика у правцу одржавања или даљег побољшања конзумације и партиципације. Ове методе требало би да послуже као примери, или бар идеје за осмишљавање стратегија усмерених у правцу решавања проблема ниског нивоа партиципативности и конзумације културних садржаја у поменутим балканским земљама.

Текст Културна политика vs глобализација – Разноликост против униформности на општем плану истражује савремене токове глобализације и њене импликације на културе света. Фокусира се на деловање у области културне политике, усмерено против негативних последица глобализације, које униформишу културне вредности и обрасце. У првом делу се бави феноменом културне глобализације, проучавајући релевантна теоријска становишта о глобализацији и њој интегралним и сродним процесима и појавама. У светлу теоријских поставки, у другом делу текста анализира се деловање у области културне политике Европске уније и међународних организација, кроз проучавање њихових нормативних и вредносно-идејних инструмената, који су усмерени ка очувању културне разноврсности. Затим следи проучавање примене поменутих инструмената на локалном нивоу, на основу упоредне анализе циљева, приоритета и инструмената културних политика четири државе – Данске, Шпаније, Канаде и Србије. Најзад, истражује се природа односа снага сила које теже да униформишу и оних које доприносе разноликости култура.