Публикације

САЈБЕРРАТ, БОГ И ТЕЛЕВИЗИЈА: ИНТЕРВЈУ СА ПОЛОМ ВИРИЛИОМ

ТЕЛЕВИЗИЈА, ПРОМОЦИЈА ИЛИ СМРТ КЊИГЕ

У раду полазим од тога да се књига у ери производне експанзије све више третира као роба и да јој је неопходна промоција која би издвојила појединачни наслов из све већег броја написаних и објављених дела. Телевизија, као један од “најјачих” медија, посредника у афирмацији књиге, указује се, међутим, као медиј који је по својој природи, због доминације слике, у потпуности супротстављен штампаној речи и, као такав, често неподесан за њену промоцију. Због некомпатибилности књиге и телевизије, визуелног и штампаног медија, свака промоција на телевизији има двоструку природу – афирмацију књиге и њеног истовременог потирања. Овим текстом желим да укажем на проблеме који настају у судару два медија и на безизлазан положај у који доспева књига као артефакт, за чији опстанак је телевизијска промоција важна, али и кобна по њену суштину.

ТЕЛЕВИЗИЈА КАО ПРЕДМЕТ МЕДИЈСКОГ ОБРАЗОВАЊА

Телевизија као најмасовнији и најутицајнији медиј представља посебан предмет медијске културе и образовања, и њено изучавање обухвата анализу њене заступљености, основних карактеристика и могућих тумачења. Да би се разумела размера и природа утицаја телевизије у Србији, у овом раду дат је преглед телевизијског система и најгледанијих програма. Приказана је технологија процеса продукције у циљу потцртавања формалних одлика и разумевања услова под којима настају телевизијски садржаји. На крају, предложен је семиотички приступ као практичан основ за тумачење телевизијских порука, који води до идеолошких анализа. Значај овог истраживања могао би да буде у настојању да се у свеобухватној анализи, у општим цртама, укаже на могуће углове приступа значењима телевизије у медијском образовању, који би се односили на етику у медијима и формирање критичког апарата према механизмима медијске манипулације.

МЕДИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ ХРВАТСКЕ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ ИЗ УГЛА 400 КИЛОМЕТАРА ИСТОЧНО

Да ли се програм Хрватске радио-телевизије (гледан) нарочито онај из области културе (притом појам култура, дакако, схватамо прилично широко, што ће се из онога што следи, и видети) широко прати зато што су српски телевизијски програми са националним покривањем толико лоши, или је ХРТ-ова телевизијска понуда толико добра, тешко је у то поуздано проникнути. Али темељно урађена социолошка анкета увелико доказује да је хипотеза о великој гледаности програма Хрватске радио-телевизије у Србији тачна. Уосталом, анкета међу случајним пролазницима у Београду, Новом Саду и Нишу потврђује да теза о великој гледаности програма Хрватске радио-телевизије није наше особно и пристрасно мишљење, као дугогодишњег телевизијског критичара Радио Београда, већ је то, ако тако може да се каже, опште мишљење грађанства у Србији.

ТРАЖЕЋИ ВАМПИРЕ

Од 18. века наовамо, вампири су кроз разне уметничке праксе доживљавали бројне трансформације, мењајући свој архетипски лик – од прастарих демонских приказа, преко лика углађене мужевне фигуре представљене у готској литератури, до данашњег козметичког производа у савременим серијама. Истражујући различитост мотива, есеј се бави развојем архетипа, као и његовим друштвеним и културолошким утицајем, од првих романа до савремених поп-културних феномена. Шта је човек заправо нашао тражећи вампире у различитим епохама?