Натраг на претрагу

Резултати претраге

1775
133 / 2011 - Зоран Јевтовић, Татјана Вулић и Драгана Павловић

ФИЛОЗОФИЈА СТРАХА И (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ МЕДИЈСКЕ СТВАРНОСТИ

Постмодерно друштво све чешће пулсира у ритму динамичних политичких преображаја, економских криза, технолошких револуција, климатских промена, терористичких акција, медијских привида и глобалних спектакала. Концепт јавног простора прилагођава се карактеру и филозофији нових медија, који креирајући обиље информација добијају све важнију друштвену улогу. Лоше вести, дезинформације, конверзије података и идеологизовано интерпретирање део су актуелног медијског дискурса који фаворизује страх као робу што одлично пролази на информационом тржишту. Инсценирање комуникације води укидању смисла, хомеопатском калемљењу моралне панике која је предимензионирана у поређењу са чињеницама које чине предметну основу. (Ре)конструисање стварности темељи се на креирању значења које произилази из друштвеног окружења, идеја, симбола и слика које доминирају у одређеном простору и времену. Реалност је тако све више производ медијског значења које јој дајемо. Аутори истражују феноменологију страха, посебно симбиозу политичких актера и мас-медија, који тржишном униформношћу циљају на глад већ забринутог аудиторијума.

1776
133 / 2011 - Дивна Вуксановић

ФИЛОЗОФИЈА МЕДИЈА VS. МИСЛИТИ МЕДИЈЕ

Текст говори о неопходности утемељења филозофије медија у данашњем времену, у садејству или насупрот многобројним савременим теоријама медија које заступају различите идеје, концепције и интерпретативне оријентације, везане за нерефлектовану медијску онтологију. Ова нерефлектована онтологија је, заправо, владајућа идеологија нашег времена, коју филозофија медија треба да доведе у питање. Проблем утемељења филозофије медија посебно је актуелан с обзиром на ситуацију интензивног вођења медијских ратова, како би се они превенирали, разумели, критички анализирали и практично разрешили у овом пољу медијских истраживања.

1780
134 / 2012 - Ирина Деретић

ФИЛОЗОФИЈА И ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ У ДЕЛУ САВЕ МРКАЉА

Намера овог рада је да се критички преиспитају филозофске основе схватања језика Саве Мркаља. Посебна пажња ће се посветити анализи његових промишљања о „пореклу“ језика, те дефиницијама језика и језичког знака. На овај начин ауторка ће настојати да одреди који је филозофски утицај најдоминантнији у Мркаљевом „језикословљу“.