У раду су предочене промене значења појма српскa књигa у националној библиографији и књижевној историји од почетка 19. века до данас. Указано је на последице које су по Српску библиографију. Књиге 1868–1944 имали дневнополитички налози власти. Представљене су нове концептуализације српске књижевности у транснационалним књижевним историјама, од којих је једна на енглеском, а друга на […]
Српски роман у годинама након Великог рата заснива нови однос књижевности и историје, нове поступке уметничког обликовања историјских збивања. Рат је виђен очима појединца и представљен кроз субјективнe психолошкe реакцијe. Историјска пустош постаје садржај индивидуалне свeсти, а епохални слом свих вредности предмет је личне спознаје и доживљаја. Изласком на сцену ратних ужаса књижевни јунаци Милоша […]
У огледу се разматрају различити начини на које је савремено српско песништво одговарало на искуства ратова за југословенско наслеђе, као и на искуства последица тих ратова. Даје се шири приказ четири карактеристична приступа овим темама, у делима Стевана Тонтића, Душка Бабића, Ђорђа Нешића и Небојше Деветака. Ови песници уметнички артикулишу болна искуства страдања, разарања, губљења […]
Јасеновачки логор карактеришу масовни и садистички злочини, јединствени у историји. Стога је Јасеновац не само наша национална траума већ и једнако озбиљна траума како за човечанство тако и за хришћанство. Јасеновац, можда још више него Аушвиц, отвара питање природе човека и његових потенцијала за господарење над природом и историјом, а с друге стране актуелизује питање […]
У раду се разматра феномен колективне трауме, изазване геноцидом над српским народом у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата (1941−1945), који је у српској књижевности као тема спорадично заступљена, односно, у дијаметралној супротности с размерама овог институционализованог злочина (у лику фашизма и верског фанатизма), сачуваног у колективном доживљају, памћењу и документима. Прегледом књижевне продукције […]
Географски положај дубински одређује карактер народа. „Ми смо своју кућу подигли насред пута”, описао је српски геоплотички положај Јован Цвијић. У Другом светском рату – између Лондона и Москве – Срби су се сусрели с врхунцем те трауме. Наша два антифашистичка покрета наши савезници су претворили у унутарнародно непријатељство које, ни после две трећине века, […]
Рад доноси приказ психичких поремећаја код Срба, изазваних ратним дејствима од балканских ратова до ратова с краја прошлог века. Наведени су како стресно-трауматски догађаји (ратна дејства, логорске тортуре, избеглиштво) тако и промене у облицима психичког поремећаја (дрхтавци у Првом светском рату, јуришанти у партизанском рату и посттрауматски стресни поремећај у ратовима деведесетих година). Указано је […]
Током свог постојања и историјског потврђивања на Балканском полуострву, Срби су били изложени великим страдањима од стране оних који су настојали да освоје овај простор. Ово страдање је посебно изражено у XX веку у којем је над српским народом у Независној Држави Хрватској извршен тотални геноцид. После Другог светског рата у комунистичкој Југославији та велика […]
ВЈЕРА МУЈОВИЋ: КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА У СЛУЖБИ СРБИЈЕ, ПРВО ИЗДАЊЕ, ИНСТИТУТ ЗА ПОЛИТИЧКЕ СТУДИЈЕ, БЕОГРАД, 2020
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
