Резултати претраге

Медији више нису „огледала друштва“ него постају конструктори друштвене стварности и произвођачи свести. Ново технолошко доба даје јак подстицај овој трансформацији, маргинализујући још више суштину и сазнајну вредност поруке, а наглашавајући технолошке аспекте, сензацију новог, спектакл форме и дизајна, који постају сами себи сврха. Када се томе дода већ уочена засићеност информацијама и све тежа селекција садржаја, образовање за коришћење медија и њихово одржавање на друштвено прихватљивом и конструктивном нивоу, постаје све важнија тема. При томе појмови „медијско образовање“ и „образовање за медије“ осцилирају у ономе што подразумевају, наизменично се приближавајући и удаљавајући по значењу. Овај рад настоји да утврди еволуцију идеје о корелацији деловања медија и образовног процеса, у којој се уочавају бар два приступа: могућност да се уз помоћ медија повећа ниво знања и потреба стицања вештина да би се руковало дигитализованим медијима и искористили сви њихови потенцијали.