Натраг на претрагу

Резултати претраге

2442
pdf
136 / 2012 - Милош Ћирић

КУЛТУРНА АНИМАЦИЈА И ИНСТИТУЦИЈЕ КУЛТУРЕ

Културна традиција Београда, грађена кроз неколико миленијума успона и падова, представља један од најзначајнијих градских ресурса. Међутим, култура није добила заслужено место у развојним плановима Србије, па самим тим ни Београда. То стање се мора што пре поправити кроз низ синхронизованих и смислених акција, међу којима је и оживљавање идеје о културној анимацији, не само као истраживачке теме већ као реалне активности свих релевантних институција и установа културе. Почетне активности морају да обухвате утврђивање реалног стања културе у Београду кроз попис културних установа свих нивоа и усмерења, а такође и кроз шире истраживање културних потреба и навика становника Београда. На основу тих базних показатеља треба дефинисати низ акција за артикулисање и усмеравање интересовања становништва на праву културу, али ослобођену елитистичких обележја. Приближавање културе ширим слојевима становништва, кроз едукативне и инспиративне програме намењене млађој популацији, и организовање одређених програма у руралним и приградским подручјима треба да буду кључни елементи новопокренутих анимативних програма. Поред тога, већ афирмисане установе културе треба да се прикључе или да подрже активности културне анимације које би биле координиране на нивоу градске управе.

2449
pdf
137 / 2012 - Милена Драгићевић Шешић

КУЛТУРА ПОСЛЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА И ВРЕДНОСНОГ РАЗАРАЊА: КАМБОЏА – ДНЕВНИК ИСТРАЖИВАЊА

Августа и септембра 2012. године, као експерт Унескоа истраживала сам културну ситуацију, културну политику и културне праксе у Камбоџи. Циљ је био да се на основу снимка ситуације и мапирања могућих ресурса успостави систем препорука за унапређење културне политике (развој правних и организационих инструмената). У истраживању су коришћени: методи интервјуа (са доносиоцима одлука у култури из свих сектора Министарства културе, са доносиоцима одлука у другим ресорима од значаја за културни живот: министарства информација, просвете, трговине, туризма, индустрије, сеоског развоја итд); студијске посете (посматрање и интервју) свих значајних јавних установа; студијске посете цивилном сектору у култури; систематско посматрање најзначајнијих културних манифестација, представа, изложби, дебата (од начина промоције до реализације); компаративна статистичка анализа индикатора културе у Југоисточној Азији (Тајланд, Лаос, Вијетнам и Камбоџа). Овај текст је истраживачки дневник који бележи начине стицања релевантних информација неопходних за анализу културне ситуације (посете, разговоре, прочитане публикације, запажања о културним догађајима) те претходи будућим препорукама за културну политику.