Резултати претраге

Европа је део света карактеристичан по деценијском настојању држава да уобличе јединствену политику у разним областима, па и у медијској. Заједничка политика стварана је пре свега из жеље за конституисањем јединственог медијског простора и разменом информација преко државних граница. Та намера није одмах била остварива, али су неки други принципи и вредности у погледу остваривања људских права, слободног протока информација, медијског плурализма, подршке објективним и независним медијима, сарадње и размене садржаја, стално били присутни у међународним оквирима и учвршћивали заједничке погледе на та питања. Данас се може констатовати да је медијска политика у Европи веома чврсто заснована, упркос тешкоћама и разликама. Зато је занимљиво којим путем она данас иде и којим циљевима стреми. Да ли постоји опасност да технолошко – комерцијални интереси надвладају потребе за објективним и квалитетним информисањем и осталим садржајима или Европа има механизме да, не одричући се иновација, каналише њихово дејство за добробит људи и очување цивилизацијских вредности?

Надовезујући се на полемику између Михаила Марковића и Александра Прњата, аутор доводи у питање уобичајено разликовање знања и вере. Као аргумент да се религија не своди на веру, он наводи феномен мистичког сазнања. Иако је надумно сазнање веома тешко достижно, јер подразумева превладавање ега, његова могућност оповргава сужавање знања на разумску сферу.