Резултати претраге
КАКВЕ ДОМОВЕ КУЛТУРЕ И У КОЈИМ НАСЕЉИМА
КАКВА НАМ СЕ БУДУЋНОСТ ПРЕДСКАЗУЈЕ – ОДГОВОР САЈБЕРФЕМИНИЗМА НА САЈБЕРПАТРИЈАРХАТ
У тексту је анализиран утопијски потенцијал “сајберпростора” генерално, као и могућност стварања утопије родне равноправности уз помоћ нових информационо–комуникационих технологија. Извор за овакву анализу су превасходно текстови с енглеског говорног подручја и из контекста западног/ глобалног друштва. Главна питања која се овде постављају су следећа: шта је то “сајберутопија” и како је замишљамо? Која је друга страна “сајберутопије”, њена сушта супротност, односно “сајбердистопија”? Анализирајући дистопију из феминистичког угла, једна од главних форми коју она поприма је и “сајберпатријархат”. Следи покушај дефинисања “сајберпатријархата” и навођење његових главних одредница. Последњи део овог чланка разматра једну од могућих алтернатива “сајберпатријархату”, “сајберфеминизам”, и то у контексту следећих питања: какав је потенцијал ове филозофије, теорије и покрета у слабљењу патријархата у виртуелном као и у реалном простору? На који начин нове технологије могу да се употребе да би се приближиле феминистичком идеалу, утопији друштва родне равноправности? На самом крају чланка, закључује се да је за стварање овакве утопије најбитнији степен распрострањености феминистичке свести, односно познавање теорије, критике и активизма, насталог кроз многобројне феминистичке оријентације кроз историју.
КАД ЈАГАЊЦИ УТИХНУ ИЛИ МОДЕРНА БАЈКА
КА СТВАРАЛАЧКОМ ЈЕДИНСТВУ КУЛТУРЕ И РАДА
КА НОВОМ ВИЂЕЊУ СВЕТА
КА МЕНАЏМЕНТУ ПАРТИЦИПАТИВНОГ НОВИНАРСТВА: ИСКУСТВА ИЗ РЕДАКЦИЈЕ
У данашњим хиперкомплексним друштвима, у којима је драматичан раст обима информација једна од кључних одредница, поставља се питање да ли су масовни медији још увек у стању да остваре своју основну функцију друштвеног медијатора. Одвојени од публике, критиковани за манипулацију, недемократичност и комерцијализацију, масовни медији траже нове облике функционисања. Истовремено, поплава бесплатних садржаја на интернету и нехијерархијска логика мреже поставља медије у незавидан положај у којем се сама логика пословања и финансирања медија знатно мења. Партиципативне форме новинарства, односно прелазак публике на страну произвођача информација, иако воде плурализму израза, без система селекције воде још горој конфузији и хаосу. Кључно питање је на који начин управљати великим обимом информација које корисници свакодневно производе? У овом раду, на бази теорије, али и оригиналног научног истраживања, у којем су учествовали уредници и новинари из четири онлајн редакције, направљен је преглед присутних модела и стратегија менаџмента партиципативног новинарства у Србији.
КА ЛИНГВИСТИЦИ ЈАВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
КА ИНТЕРНЕТ ДЕМОКРАТИЈИ: СТРАТЕГИЈЕ ЗА НОВОМЕДИЈСКИ АКТИВИЗАМ И НЕКА ЊИХОВА СОЦИОЛОШКА ОДРЕЂЕЊА
Рад покушава преиспитати модалитете и учеснике новомедијског активизма у свим његовим облицима. Дакле, питања на које ћемо, у складу са обимом овог рада, покушати дати одговор су: да ли се појединци у новомедијским условима, на професионалан и организован начин одлучују на медијски активизам и ко су новомедијски активисти, како објаснити њихову бројност и мотивисаност. Након дистинкције и упознавања са свим најважнијим стратегијама новомедијског активизма, дата су нека од психо-социјалних тумачења бројности и ангажованости њихових учесника (теорија pro ams револуције, “мудрост маса” Џејмса Суровицког).
КА ЗАСНИВАЊУ НАУКЕ О КУЛТУРНОЈ ПОЛИТИЦИ
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
