Резултати претраге

Есеј разматра два питања: опште питање етике филма као медија сведочанства и сећања, односно посебно питање етике сећања, сведочанства, сведочења и тумачења рата у филмовима на тлу бивше Југославије. Студије случаја су филмови: Харисоново цвеће, Четврти човек, Ловачка дружина и Олуја. Етички “рад” текстова сећања и сведочења одговара на проблеме дефинисања кривице, одговорности, истине о природи сукоба, могућности помирења и опроштаја.

Етичка одговорност медија је огромна, можда многоструко већа од других јавних институција с обзиром да је њихов домет директан и истински глобалан. Медији спознају реалност и презентују је, при чему најчешће питање може бити у којој мери ту исту реалност деконструишу, а потом остварену слику репрезентују на начин и у складу са нечијим очекивањима. У овом смислу, рад полази од претпоставке да је етика медија појавни облик примењене етике и покушава да покаже важност демократског друштвеног миљеа у постизању високог нивоа њихове етичности. Предуслов позитивних промена једним делом свакако лежи у еволуцији свести политичких и економских моћника који морају ревидирати свој однос према механизмима функционисања и ефектима деловања медија. Међутим, позитиван и стимулативан амбијент није сам по себи довољан у остварењу овог циља. Без јасне партиципације медијских радника, власника или менаџера медија, професионалних удружења и активног ангажовања критичке и проактивне јавности не може се обезбедити квалитетно, етично и одговорно деловање медија.