Натраг на претрагу

Резултати претраге

2651
127 / 2010 - Невена Даковић

ЕТИКА НАРАТИВА СЕЋАЊА И СВЕДОЧАНСТВА: БАЛКАНСКИ РАТ НА ФИЛМУ

Есеј разматра два питања: опште питање етике филма као медија сведочанства и сећања, односно посебно питање етике сећања, сведочанства, сведочења и тумачења рата у филмовима на тлу бивше Југославије. Студије случаја су филмови: Харисоново цвеће, Четврти човек, Ловачка дружина и Олуја. Етички “рад” текстова сећања и сведочења одговара на проблеме дефинисања кривице, одговорности, истине о природи сукоба, могућности помирења и опроштаја.

2653
127 / 2010 - Мирјана Николић

ЕТИКА МЕДИЈА – ИЗМЕЂУ ЛИЧНЕ, ПРОФЕСИОНАЛНЕ И ДРУШТВЕНЕ ОДГОВОРНОСТИ

Етичка одговорност медија је огромна, можда многоструко већа од других јавних институција с обзиром да је њихов домет директан и истински глобалан. Медији спознају реалност и презентују је, при чему најчешће питање може бити у којој мери ту исту реалност деконструишу, а потом остварену слику репрезентују на начин и у складу са нечијим очекивањима. У овом смислу, рад полази од претпоставке да је етика медија појавни облик примењене етике и покушава да покаже важност демократског друштвеног миљеа у постизању високог нивоа њихове етичности. Предуслов позитивних промена једним делом свакако лежи у еволуцији свести политичких и економских моћника који морају ревидирати свој однос према механизмима функционисања и ефектима деловања медија. Међутим, позитиван и стимулативан амбијент није сам по себи довољан у остварењу овог циља. Без јасне партиципације медијских радника, власника или менаџера медија, професионалних удружења и активног ангажовања критичке и проактивне јавности не може се обезбедити квалитетно, етично и одговорно деловање медија.

2654
127 / 2010 - Дивна Вуксановић

ЕТИКА И ДИСЛЕКСИЈА: ГРАНИЦЕ МЕДИЈСКЕ КУЛТУРЕ

Текст проблематизује статус етике медија у односу на општетеоријски дискурс, испитујући могућности њеног утемељења као примењене етичке дисциплине. Најпре, у чланку се сагледава однос етике медија према традиционалним етичким схватањима најразличитијих оријентација и школа мишљења, а потом се преиспитивања преокрећу у смеру карактеристичне медијске проблематике. Спекулативни резултати критичких рефлексија поводом предмета као што је савремена етика медија воде до закључка да је у данашњем времену, а услед све већег друштвеног утицаја медија масовних комуникација и тзв. нових медија, можда адекватније говорити о феномену медијске обичајности, а на темељу класичног Хегеловог концепта “обичајности” (Sittlichkeit), него о етици медија, заснованој на правној регулативи у овој области, односно на индивидуалистичким схватањима грађанског морала. Овоме иду у прилог и теоријска схватања Маршала Маклуана, као и Пола Вирилија, која се, такође, проблемски разматрају и актуелизују у овом прилогу.