Натраг на претрагу

Резултати претраге

2841
pdf
126 (1) / 2010 - Tomislav Krznar

SPEKTAKL BOLESTI: O ULOZI MEDICINSKE ZNANOSTI U ŽIVOTU SUVREMENOG ČOVJEKA

U radu je ponajprije riječ o odnosu suvremenog čovjeka prema zdravlju. Težište tog odnosa izmješteno je od osobne brige za zdravlje, ili bolje brige svakog čovjeka za vlastito zdravlje, u brigu sustava za zdravlje sviju. Ovo sve se odvija u socijalnom, kulturnom, ekonomskom, medijskom i tehnološkom okružju kojeg možemo nazvati spektaklom. U problemsko-sadržajnom pogledu rad se temelji na prilozima triju autora: Ivana Illicha, Guya Deborda i Lidije Gajski. Od njih svako u svom području tematizira probleme koje nastojimo u ovom radu prikazati u sklopu. Prvi daje kritiku institucija industrijskog društva koje čine čovjeku štetu jer transformiraju subjekt iz pojedinca u sustav. Drugi autor daje opširan i dubok prikaz spektakla kao mehanizma stvaranja lažne svijesti o čovjekovom životu. Treća, Lidija Gajski, daje izniman i obuhvatan prikaz funkcioniranja zdravstvenog sustava posebno ističući probleme odnosa brige za zdravlje i proganjanja profita. Drugi sklop problema iznesenih u ovom radu vezan je uz ulogu znanosti u suvremenom društvu. Znanost je uglavnom poistovjećena s istinom u čemu se također vidi partikularizacija i fragmentacija jer se zanemaruju drugi aspekti i perspektive čovjekove duhovnosti, primjerice religija i umjetnost. Kada je u pitanju zdravlje u procesu komercijalizacije znanosti, koji se najbolje očitava, s jedne strane u financiranju znanstvenih istraživanja, a s druge strane u naplati rezultata istraživanja iz sfere društvenih financijskih potencijala, može se uočiti proces deracionalizacije znanosti, koja gubi karakter opće umne rasudbe i dolazi u službu kapitala i multiplikacije profita. Pitanje spektakla ovdje dobiva početnu poziciju interpretacije. 

2843
pdf
126 (1) / 2010 - Софија Тодић

REVITALIZATION OF IBSEN’S “PEER GYNT” IN OSLO TODAY: INTERTEXTUALITY IN A SCENE

Текст испитује могућности ревитализације и превођења драмског текста Хенрика Ибзена (Henrik Ibsen) у отворену форму перформанса. На примеру представе Пер Гинт (Peer Gynt), која је премијерно изведена 17. септембра 2009. године у Новом Централтеатру (Nye Centralteater) у Ослу, истражују се додирне тачке деветнаестовековне драме и савременог културног контекста. Ибзенова драма Пер Гинт, у режији Свена Стурла Хунгнеса (Svein Sturla Hungnes), постављена је као ”модерна, урбана верзија”, према оцени критике. У анализи су издвојени кључни интертекстуални елементи новог читања и извођења Ибзена у контексту масовне медијске културе. На темељу Бартових (Roland Barthes) теоријских ставова, изнетих у есеју ”Смрт аутора”, у фокусу је комуникација на релацији сцена/перформанс и гледалац/учесник.

2844
pdf
130 / 2011 - Славица Радишић

PUBLIC ART POLICIES – A COMPARATIVE STUDY

Овај текст истражује развој легалних и економских инструмената културне политике у области уметности у јавном простору у САД, Великој Британији и Француској. У оквиру истраживања, посебна пажња је посвећена мапирању развоја тзв. „1% за уметност“ законске регулативе уведене први пут током тридесетих година 20. века на централном нивоу у Француској и САД. Данас се она углавном спроводи на регионалном и локалном нивоу. Поред тога, текст се бави и савременим модификацијама типичне „1% за уметност“ законске регулативе. Осим „1% за уметност“ програма, приказани су и други начини финансирања пројеката уметности у јавном простору. Они се могу класифицирати у две основне групе: пројекти финансирани кроз специјалне програме јавних наруџби и пројекти финансирани кроз различита јавно-приватна партнерства.

2846
pdf
130 / 2011 - Vesna Čopič

PROBLEMATIČNOST KULTURNE POLITIKE KOT POLITIKE

Razmerje med politiko in kulturo je v večstrankarski predstavniški demokraciji v samem temelju problematično. Na eni strani se nahaja kulturna sfera, ki poudarja, da mora biti kultura samostojna/avtonomna, pa čeprav je po sili razmer gmotno odvisna od oblasti. Po drugi strani kulturne politike kot javne politike ni mogoče enostavno izvzeti iz političnega sistema in jo prepustiti avtonomiji kulturnega podsistema. Vladajoča politika, ki je dobila oblast na volitvah, ima demokratični mandat, da ureja javne zadeve – tudi na področju kulture. Zaradi visoke specializacije družbenih podsistemov, ki so postali operativno zaprti organizmi, vodi načelno zavračanje politike dodatno v t.i. demokratični primanjklaj in načenja same temelje posredniške demokracije. Pozitivna alternativa politiki distance do kulture (arm’s length) je politika interakcije (arm in arm) med političnimi organi, civilno družbo in lastniki kapitala s pomočjo novih prijemov, temelječih na vključenosti v politične procese (participaciji) in javnem, širokem razpravljanju o kulturnih kot javnih zadevah (deliberaciji). Za re-afirmacijo javne vrednosti kulture je zato potrebna njena re-politizacija.

2847
pdf
125 / 2009 - Bojana Videkanić

POSTIDENTITY AND THE AESTHETICS OF AFFECT IN THE WORK OF TANJA OSTOJIĆ

Tema rada je analiza savremenog umetničkog opusa Tanje Ostojić u odnosu na aspekte teorijskog rada Gilles Deleuzea i njegovo shvatanje identiteta. Rad Tanje Ostojić je istraživan u smislu veza koje ona uspostavlja sa različitim socio-kulturološkim pitanjima kao što su imigracija, problemi struktura vlasti u umetničkim i društvenim pojmovima, pol, kritike kapitalizma. Ostojićeva vešto upravlja tim, često spornim, idejama i stvara kompaktan umetnički izraz.

2849
pdf
127 / 2010 - Greg DeCuir Jr

PERFORMING HIP-HOP – ETHICS, COMPLEX ACTING, AND TUPAC SHAKUR IN JUICE

Хип-хоп је неодвојив од моралних промишљања везаних уз често погубна стања младих који живе у економски разореним заједницама у Америци и широм света, младих често принуђених да прибегавају криминалу и другим морално сумњивим делима ради преживљавања и одржања. У култури коју глобално овековечују медијски производи што зарађују тргујући сликама, етика тих медијских производа мора се посматрати као мера саучесништва у често опасним перформансима хип-хоп понуде. Ово истраживање је покушај да се разумеју политике, естетика и последице перформативних аспеката хип-хопа. Као уметничка форма, хип-хоп је перформанс који ствара друштвено набијене импликације. Но, шта је стварно у комплексној извођачкој уметности каква је хип-хоп? У хип-хопу ретко постоји граница између живота и уметности због тога што је хип-хоп начин живота, колико и форма уметности; стога се поставља питање: колико је хип-хоп уметност извођења и произвођења друштвених и етичких кодекса, а колико одраз неких ранијих закона? Као најутицајнији и најпродаванији хип-хоп уметник свих времена, Тупак Шакур је важан пример перформативне стране хип-хопа, нарочито у његовој првој главној улози, у филму Ернста Дикерсона “Фаца” (Juice, 1992). Хип-хоп и медији који га емитују створили су изузетно опасну извођачку уметност, а “фаца” или поштовање често се морају платити животом. Простор за ову опасну извођачку уметност створен је моралним падом. Да би се извукао из сумњиве ситуације, хип-хоп мора да се одупре неконтролисаној комерцијализацији, истовремено стварајући простор за уздизање угњетених. Он мора да обнови и слави свој смисао за етичку сврху. 

2850
pdf
124 / 2009 - Јагода Топалов

PERCEPTION AND PERCEPTABILITY – ISSUES OF GAZE AND EMASCULATION IN HIGH FIDELITY

У раду се разматрају механизми погледа у роману и у филму “High Fidelity”. То подразумева идентификацију лика с позицијом посматрач/субјект, што је типично мушка позиција, или призор/објект, што је типично женска позиција. Овако дефинисане родне категорије нису универзалне или природне категорије, већ друштвено одређене категорије повезане с одређеним особинама (мушки – доминантан, агресиван; женски – пасиван, повучен). У чланку се анализирају и импликације такве идентификације, могуће последице немогућности да се заузме жељени положај, те могући начини компензације.