Представљање бројева 149. и 150. часописа КУЛТУРА

У четвртак 3. новембра у 12 сати у просторијама Завода представљени су 149. и 150. број часописа КУЛТУРА. Тема броја 149. је КРИЗА НАРАЦИЈЕ, а 150-ог броја је ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ. Уредник тематских целина обају бројева је проф. др Владислава Гордић Петковић.

На промоцији су говорили:
Проф. др Владислава Гордић Петковић
проф. др Александар Прњат, главни уредник часописа и
Марина Лукић Цветић, одговорна уредница часописа, в. д. директора Завода за проучавање културног развитка.

kultura_149_150_web

бр. 150/2016. Лаж у уметности и култури

150_page

I ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ
уредница проф. др Владислава Гордић Петковић

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Ђорђе Ђекић, НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО НА БЛИЖЊЕГА СВОГА
Јелена Филиповић, ЛАЖ, ПРЕВАРА, ФИЛОЗОФИЈА МОРАЛА И НАРАТИВНА МРЕЖА МАЛИХ РАДОСТИ СУБОТЕ АЛЕКСАНДРА МЕКОЛ СМИТА
Љубица Матек, ЗАШТО СИ МИ ЛАГАО? – ЛАЖ И ТРАУМА У РОМАНУ ЧРНА МАТИ ЗЕМЛА КРИСТИАНА НОВАКА
Бојана Ковачевић Петровић, ИСТИНИТЕ ЛАЖИ МАРИЈА ВАРГАСА ЉОСЕ
Милена Каличанин, (ДЕ)ФАЛСИФИКОВАЊЕ ШКОТСКЕ ИСТОРИЈЕ У КОМАДУ ЏОНА МЕКГРАТА ОВЦА, ЈЕЛЕН И ЦРНА, ЦРНА НАФТА
Предраг Ковачевић, ЛАЖИ ЛИБЕРАЛИЗМА У ДЕЛИМА ИЈАНА МАКЈУАНА
Викторија Кромбхолц и Аријана Лубурић Цвијановић, НИШТА НИЈЕ КАО ШТО ИЗГЛЕДА: РОМАНИ ЏАНЕТ ВИНТЕРСОН УМЕТНОСТ И ЛАЖИ И СТРАСТ
Никола Млађеновић, ЦИНИЧНА ДИЈАЛЕКТИКА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА СТЕНЛИЈА КУБРИКА
Младен Јаковљевић, ФИЛИП К. ДИК У АМАЗОНОВОМ ДВОРЦУ
Сања Маричић Месаровић и Гордана Смуђа, ЛАЖ У ФИЛМУ СЛУЧАЈНИ ЉУБАВНИЦИ ПЕДРА АЛМОДОВАРА
Татјана Милосављевић, КУЛТУРА, КЛАСА И ЛАЖНИ РОДОСЛОВ У РОМАНУ МУДРА ДЕЦА АНЂЕЛЕ КАРТЕР
Софија Кристенсен, СТУДЕНТИ СА СЕЛА АРНЕА ГАРБОРГА: ИЗМЕЂУ СТВАРНОГ И ФИКТИВНОГ
Дејана Прњат, ФАЛСИФИКАТИ И ФАЛСИФИКАТОРИ НА ТРЖИШТУ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

II ИСТРАЖИВАЊА

Александра Ђорђевић, СУЧЕЉАВАЊЕ СРПСКИХ И РУСКИХ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ПРАКСИ НА ОПЕРСКОЈ СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Александра Терзић, ПРИСТУП УМРЕЖАВАЊА АКТЕРА КАО НЕОПХОДАН ФАКТОР РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ
Сања Лазаревић Радак, ДРУШТВЕНИ АСПЕКТИ ХОРОР ЖАНРА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ ОД 1973. ДО 1990. ГОДИНЕ
Татјана Савић, ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА У АРХИТЕКТУРИ
Јелена М. Степанов, ДЕЛЕЗОВ И ГАТАРИЈЕВ КОНЦЕПТ РИЗОМА КРОЗ АРХИТЕКТУРУ, УМЕТНОСТ И ДИЗАЈН
Славиша Костић, ТЕОЛОШКО-ФИЛОЗОФСКО САГЛЕДАВАЊЕ КЉУЧНИХ ДЕЛОВА ФИЛМА ПЕРВЕРЗЊАКОВ ВОДИЧ КРОЗ ИДЕОЛОГИЈУ

III ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Јасмина Арсенијевић, ПРИКАЗ И АНАЛИЗА КЊИГЕ ПЛИТКО НИКОЛАСА КАРА
Весна Круљац, МОДЕРНО ДЕТЕ И ДЕТИЊСТВО

бр. 149/2015. Криза нарације

149_page

I ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА
уредник проф. др Александар Прњат

Александар Прњат, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Иван Миленковић, ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА КАО КУЛТУРА ЗАБОРАВА
Иван Младеновић, ЏОН РОЛС О ПОЛИТИЧКОЈ КУЛТУРИ ДЕМОКРАТСКОГ ДРУШТВА
Стефан Мићић, ЈАВНИ УМ КАО ОСНОВА ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ У ЛИБЕРАЛНИМ ДЕМОКРАТИЈАМА: ИДЕЈА И ПРОБЛЕМИ
Јелена Ђурић, ПЕРМАКУЛТУРА КАО НОВА ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА
Маја М. Ћук, РОДНА ПОЛИТИКА У РОМАНИМА ЛЕТО ПРЕ СУМРАКА ДОРИС ЛЕСИНГ И ЖИВОТИ ДЕВОЈАКА И ЖЕНА АЛИС МАНРО
Милица Станковић, КОНСТРУКЦИЈА ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ КРОЗ КОНЦЕПТ ИДЕАЛНЕ ЖЕНЕ У САВРЕМЕНОЈ ЖЕНСКОЈ ШТАМПИ У СРБИЈИ

II КРИЗА НАРАЦИЈЕ
уредница проф. др Владислава Гордић Петковић

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Мирјана Маринковић, НАРАТИВНЕ ИГРЕ ОРХАНА ПАМУКА
Бојана Ковачевић Петровић, БУМ И НОВИ ТОКОВИ ХИСПАНОАМЕРИЧКЕ ПРОЗЕ
Аријана Лубурић Цвијановић, РАЗУЂЕНОСТ НАРАЦИЈЕ НОВОГ КОСМОПОЛИТСКОГ РОМАНА: ДЕЈВИД МИЧЕЛ, АТЛАС ОБЛАКА
Викторија Кромбхолц, САВРЕМЕНА ПРОЗА У ЧУДНИМ КОСТИМИМА: МОТИВ ТРАНС-ОДЕВАЊА У РОМАНИМА САРЕ ВОТЕРС
Ида Јовић, НАРАТИВНА ТЕХНИКА У РОМАНИМА ВАШЉИВА ПАЛАТА И ЉУБАВ ЕЛИФ ШАФАК
Драгољуб Ж. Перић, НАРАТИВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРИКАЗИВАЊА ХЕНДИКЕПИРАНОСТИ КАО ДРУГОСТИ У СРПСКОМ РОМАНУ НА ПОЧЕТКУ ХХI ВЕКА
Ирена Ђукић, ВРЕМЕ КРИЗА
Предраг Родић, НАРАТИВНИ АСПЕКТИ ХИПЕРТЕКСТА

III ИСТРАЖИВАЊА
Соња Оцић, ЕЛЕКТРОНСКА КЊИГА
Јована Караулић, КОНТЕКСТ МЕДИЈСКОГ СПЕКТАКЛА У УСЛОВИМА ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Марина Лукић Цветић и Драгана Мартиновић, ПРИКАЗИ УМЕТНИЧКИХ ИЗЛОЖБИ У ГАЛЕРИЈИ ЗАВОДА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРНОГ РАЗВИТКА У 2015. ГОДИНИ

V IN MEMORIAM
УСПОМЕНА НА ДУШИЦУ ДУДУ МИЛОВАНОВИЋ

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису „Култура“ у 2017. години

У понедељак 20. марта Управни одбор Завода за проучавање културног развитка је усвојио план активности за 2017. годину, тако да редакција часописа „Култура“ може почети са припремом тема у текућој години.

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2017. години су следећи:

1. Пријем текстова за пролећни 154. број је до 15. априла 2017. године; главна тема у овом броју часописа је Критичка историја преиначавања јавних простора Београда (од краја 18. до почетка 21. века), коју припрема и уређује проф. др Александар Кадијевић;

2. Пријем текстова за летњи 155. број је до 15. јуна 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Јубилеј Завода за проучавање културног развитка – 50 година постојања, коју припрема и уређује др Слободан Мрђа и Маска и маскирање, коју припрема и уређује проф. др Саша Радојчић;

3. Пријем текстова за јесењи 156. број је до 15. августа 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Српска књижевност у постјугословенском времену, коју припрема и уређује господин Зоран Хамовић и Минимализам, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић;

4. Пријем текстова за зимски 157. број је до 15. октобра 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Матрилинеарност, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић и Култура и девијантност, коју припрема и уређује доц. др Милана Љубичић.

Преузмите Упутство за предају радова часопису „Култура“:

бр. 152/2016. Хумано, трансхумано и постхумано у култури и уметности / Естетизација политике и политизација уметности

I ХУМАНО, ТРАНСХУМАНО И ПОСТХУМАНО У КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ
уредница др Ангелина Милосављевић Аулт

Ангелина Милосављевић Аулт, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Андрија Филиповић, ОНТОПОЛИТИКЕ АХУМАНОГ: ОД (ПРОШИРЕНОГ ПОЉА) ЉУДСКОГ ДО ОНОГ ПОСЛЕ ЧОВЕКА
Ђорђе Ђорђевић, ФИЛМСКЕ ДИСТОПИЈЕ И ТРАНСХУМАНИЗАМ: КИБОРГ – ОД ФИЛМСКОГ МИТА ДО РЕАЛНОСТИ
Анета Стојнић, ИМА ЛИ ПОСТХУМАНОГ ПЕРФОРМЕРА
Татјана Милосављевић, КИБОРГ ОД МИТА ДО ТЕХНОКАПИТАЛИЗМА У РОМАНУ SALT FISH GIRL ЛАРИСЕ ЛАИ
Искра Вуксановић, ТРЕЋИ РОД И СТАРЕ ЖИВОТИЊЕ У ПИСМИМА ИЗ НОРВЕШКЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
Неда Радуловић, ДИСКУРЗИВНЕ ПРОМЕНЕ И ТЕНДЕНЦИЈЕ У ТЕОРИЈАМА ПОСТХУМАНИЗМА

II ЕСТЕТИЗАЦИЈА ПОЛИТИКЕ И ПОЛИТИЗАЦИЈА УМЕТНОСТИ
уредници др Ангелина Милосављевић Аулт и др Александар Прњат

Ангелина Милосављевић Аулт и Александар Прњат, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Ангелина Милосављевић Аулт, ПОЛИТИКА ПРЕТОЧЕНА У ЈЕЗИК УМЕТНОСТИ У СТАРИМ УМЕТНИЧКИМ ПРАКСАМА
Предраг Драгојевић, УМЕТНИЧКА БАШТИНА КАО ПОЛИТИЧКО СРЕДСТВО – ТЕРАЗИЈСКА ЕПИЗОДА
Милица Божић Маројевић, РАТ СЕЋАЊА – (ЗЛО)УПОТРЕБЕ ДИСОНАНТНОГ НАСЛЕЂА У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ
Вера Обрадовић, ХУМАНИСТИЧКЕ ИДЕЈЕ СОЊЕ ВУКИЋЕВИЋ У КОРЕОДРАМАМА – СКИЦА ЗА МОНОГРАФИЈУ
Никола Пиперски, УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА, ПОРТРЕТИ ДВЕ ПРИНЦЕЗЕ ИЗ ДИНАСТИЈЕ АРПАДОВИЋ
Ирина Милутиновић, ПОЛИТИЗАЦИЈА КЊИЖЕВНЕ ПРОДУКЦИЈЕ КРОЗ ПРИЗМУ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА

III ИСТРАЖИВАЊА

Тамара Огњевић, ЗЛАТНЕ ВИЉУШКЕ ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ
Данијела Вићентијевић, ЈАЧАЊЕ ИНТЕРКУЛТУРАЛНОГ ДИЈАЛОГА ПРОЈЕКТИМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА
Никола Божиловић, КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈУГОСЛОВЕНСКИ РОКЕНРОЛ
Живана Крејић и Слободан Черовић, MОГУЋНОСТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПРЕОСТАЛИХ ВЕТРЕЊАЧА У ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ ВОЈВОДИНЕ
Душан Мојић, О ПРЕОВЛАЂУЈУЋЕМ СХВАТАЊУ КУЛТУРЕ У ТЕОРИЈИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Горан Гаврић, ПРАКСЕОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ ИЗГРАДЊЕ ОДНОСА НАУКЕ И УМЕТНОСТИ
Биљана Јокић, ПРЕДИКТОРИ НАМЕРА И ПОНАШАЊА: МОГУ ЛИ МУЗЕЈСКИ ФЕСТИВАЛИ ПОВЕЋАТИ ПОПУЛАРНОСТ МУЗЕЈА
Синиша Стефановић, ЋИРИЛИЦА У УСТАВУ СРБИЈЕ: ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИЈЕ ИЗВОРНЕ ГРАЂЕ (1974 – 2014)

IV ОСВРТИ

Дејан Дашић, БРЕНДИРАЊЕ МЕСТА И/ИЛИ ДЕСТИНАЦИЈА

бр. 151/2016. Кафана: то сјајно треће место

I КАФАНА: ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО
уредник проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић

Драгољуб Б. Ђорђевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Душан Маринковић, Душан Ристић и Лада Маринковић, ТРЕЋА МЕСТА: ГЕНЕАЛОГИЈА ЈЕДНЕ ХЕТЕРОТОПИЈЕ ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА
Небојша Милићевић и Срђан Марковић, УЛOГA КAФAНA У ЖИВOTУ И СTВAРAЛAШTВУ УMETНИКA XIX ВEКA У ФРAНЦУСКOJ
Димитрије Буквић, КАФАНСКА И ИНТЕРНЕТСКА ДРУШТВЕНОСТ: УПОРЕЂИВАЊЕ
Дејан Крстић, КУЛТУРНИ КОРЕНИ СРПСКЕ КАФАНЕ
Ђорђе Ђекић и Милош Павловић, ГОСТИОНИЦЕ – ПРЕТЕЧЕ КАФАНА
Недељко Р. Богдановић и Драгољуб Б. Ђорђевић, КАФАНСКИ ИМЕНОСЛОВ
Драган Коковић, КАФАНА КАО НАША СВАКОДНЕВИЦА И ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА
Срђан Шљукић и Никола Волић, КАФАНА У РАВНИЧАРСКОМ СЕЛУ: ОД БИРЦУЗА ДО КАФИЋА
Душан Мојић, ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА НАЈЛЕПШЕ ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ
Миља Стијовић, ЗНАК ПИТАЊА ЗА БЕОГРАДСКЕ КАФАНЕ
Маша Вукановић, ОД УМЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ ДО ТУРИСТИЧКЕ АТРАКЦИЈЕ – (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ СТАРОГРАДСКЕ КУЛТУРЕ У СКАДАРЛИЈИ И ЊЕНИМ КАФАНАМА
Љубинко Пушић, ЗAШТО КАФЕ НИКАД НЕЋЕ ПОСТАТИ CAFFÈ
Вера Меворах, ТУРБО-ФОЛК – БАЛКАНИЗАМ, ОРИЈЕНТАЛИЗАМ И ДРУГОСТ
Борис Козјак и Иван Маркешић, ПРАВНА РЕГУЛАЦИЈА КОЦКАЊА КАО ЗАБАВЕ (У КАВАНАМА И КРЧМАМА НА ТЛУ ХРВАТСКЕ) – ПОВИЈЕСНИ ХОД

II ИСТРАЖИВАЊА
Ивана Анчић, УЛОГА УМЕТНОСТИ И ИСТОРИЈЕ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ХОЛОКАУСТА
Иван Милојевић, РАЧУНОВОДСТВЕНА АНАЛИЗА ИЗДАТАКА ЗА БУЏЕТСКО ФИНАНСИРАЊЕ КУЛТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

III ОСВРТИ
Бранислав Г. Михајлов, ВРЕДНОСТИ КУЛТУРЕ ИЗМЕЂУ САДРЖАЈА И ПРОМОЦИЈЕ – ЈЕДНА ИЗЛОЖБА, ЈЕДНО ГЛЕДАЊЕ

IV ПРИКАЗИ
Милош Јовановић, МИ СМО РОЂЕНИ ЗА ТИЈА ЧОЧЕЦИ: О САБОРУ ТРУБАЧА У ГУЧИ
Јелена Петковић, КУЛТУРА КАФАНЕ

бр. 153/2017 Етичко читање уметности

I ЕТИЧКО ЧИТАЊЕ УМЕТНОСТИ
уредници др Александар Прњат и др Уна Поповић

Александар Прњат и Уна Поповић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Владислава Гордић Петковић, ЕТИЧКИ ИЗБОР И ГРАНИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ У ПРОЗИ АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА
Уна Поповић, ИДЕАЛ ЛЕПОТЕ И СУБЈЕКТИВНА ОПШТОСТ: МОРАЛНО У КАНТОВОЈ ЕСТЕТИЦИ
Ана Елаковић Ненадовић, ЕТИЧКА ФУНКЦИЈА ПЕСНИШТВА У ЛИКУРГОВОЈ БЕСЕДИ ПРОТИВ ЛЕОКРАТА
Никола Танасић, ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕТИЧКЕ НОРМЕ САВРЕМЕНОГ ХОЛИВУДА
Милена Стефановић, ПОПУЛАРНА КУЛТУРА И ЕТИКА
Милош Миладинов, ПЛАТОНОВ МОРАЛНИ АРГУМЕНТ ПРОТИВ ПЕСНИШТВА
Предраг Драгојевић, ГРАФИТИ: КОНСТРУИСАЊЕ ТЕОРИЈЕ ИЗ ИСКАЗА УМЕТНИКА И НЕКЕ НЕДОУМИЦЕ
Александар Јоксимовић, ЕТИЧКО ЧИТАЊЕ ВИЗУЕЛНИХ СИМБОЛА АРХИТЕКТЕ БОГДАНА БОГДАНОВИЋА
Тања Тодоровић, МАРКУЗЕОВА КРИТИКА САВРЕМЕНЕ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ
Душан Миленковић, МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ И МУЗИЧКА ФОРМА У ПЛАТОНОВОЈ ДРЖАВИ И АРИСТОТЕЛОВОЈ ПОЛИТИЦИ
Маја Ристић, ЕТИКА У ПОЗОРИШТУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ирис Видмар, О ВРИЈЕДНОСТИ И БЕЗВРИЈЕДНОСТИ ХУМАНИСТИЧКИХ ЗНАНОСТИ
Жељко Сенковић и Славен Лендић, МЕТАМОРФОЗЕ ТУМАЧЕЊА ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ПОДРУЧЈА
Мирјана Радојичић, АВАНГАРДА, КИЧ И ЛЕВЕ ИДЕЈЕ
Машан Богдановски, БОГ, ПРИРОДА И ЈЕЗИК: ОГЛЕД О БАРКЛИЈЕВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ НАУКЕ
Радомир Стојановић и Бранко Красојевић, КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКИ САДРЖАЈИ КАО ЕЛЕМЕНТ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ БЕОГРАДСКИХ ПРИГРАДСКИХ ОПШТИНA

III ОСВРТИ

Ђуро Шушњић, КУЛТУРА РЕДА И НЕРЕД У КУЛТУРИ

IV ПРИКАЗИ

Димитрије Буквић, КАФАНОЛОШКИ ВОДИЧ КРОЗ БОЕМСКИ БЕОГРАД
Драгана Ћоровић, ПОСЕБАН ПОГЛЕД НА МЕДИТЕРАНСКЕ ПРЕДЕЛЕ АРХИТЕКТОНСКОГ МОДЕРНИЗМА
Младен Калпић, КИРК ДАГЛАСОВ 100-ТИ РОЂЕНДАН
Марина Лукић Цветић и Драгана Мартиновић, ПРИКАЗИ УМЕТНИЧКИХ ИЗЛОЖБИ У ГАЛЕРИЈИ ЗАВОДА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРНОГ РАЗВИТКА У 2016. ГОДИНИ

V IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА МИЛОША МИШУ НЕМАЊИЋА

бр. 154/2017 Критичка историја преиначавања јавних простора Београда – од краја 18. до почетка 21. века

I КРИТИЧКА ИСТОРИЈА ПРЕИНАЧАВАЊА ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА (ОД КРАЈА 18. ДО ПОЧЕТКА 21. ВЕКА)
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКА ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (XIX–XXI ВЕК)
Бојан Ковачевић, ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСНОВНИХ, КАТЕГОРИЈАЛНИХ ПОЈМОВА ВЕЗАНИХ ЗА ПРЕИНАЧАВАЊЕ АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКЕ МАТРИЦЕ БЕОГРАДА
Бојана Илић, ВОЈСКА И УРБАНИСТИЧКА СЛИКА БЕОГРАДА ТОКОМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Саша Михајлов и Биљана Мишић, ДВОРСКИ КОМПЛЕКС НА ТЕРАЗИЈАМА: ОД ВЛАДАРСКОГ ДОМА ДО РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ ЈАВНОГ ПРОСТОРА
Марија Покрајац, ДОПРИНОС АРХИТЕКТЕ ДАНИЛА ВЛАДИСАВЉЕВИЋА У ТРАНСФОРМАЦИЈИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Милан Просен, ПАЛАТА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ И ЈАВНИ ПРОСТОР КНЕЗ МИХАИЛОВЕ УЛИЦЕ
Марина Павловић, НОВИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ЦЕНТАР МЕЂУРАТНОГ БЕОГРАДА
Владана Путник Прица, СПОРТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ: ГЕНЕЗА БЕОГРАДСКИХ СОКОЛСКИХ ДОМОВА И СТАДИОНА
Марија Милинковић и Драгана Ћоровић, БЕОГРАДСКИ ПАСАЖИ XX ВЕКА
Aлекса Цигановић, АНКЕТНИ КОНКУРС ЗА УРЕЂЕЊЕ ТРГА МАРКСА И ЕНГЕЛСА У БЕОГРАДУ 1976. ГОДИНЕ
Марија Павловић, УЛОГА, ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБРАЖАЈ СПОРТСКИХ ОБЈЕКАТА У БЕОГРАДУ У XIX И XX ВЕКУ У ОДНОСУ НА ПОТРЕБЕ ГРАДА
Милан Попадић, МАКЕТА КАО ЈАВНИ ПРОСТОР
Александра Ђукић и Марија Цветковић, ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРОСТОР НАСУПРОТ ТРЖНОМ ЦЕНТРУ У КОНЗУМЕРИСТИЧКОЈ КУЛТУРИ
Бојана Миљковић Катић, СРПСКА ГРОБЉА И ПРОМЕНЕ У ПРОСТОРУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ана Пешикан и Јелена Јоксимовић, КВАЛИТЕТ ДЕЧЈИХ ТЕЛЕВИЗИЈСКИХ ПРОГРАМА У СРБИЈИ ВИЂЕН ОЧИМА ДЕЦЕ И РОДИТЕЉА
Предраг Крстић, ПОГЛЕД ДРУГОГ И САМОСАЗНАЊЕ: ЖИВОТИЊЕ КАО ПРОВОКАЦИЈА
Душко Кузовић, КУЛТУРНЕ ОСНОВЕ АРХИТЕКТУРЕ МОДЕРНЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945–1990)
Дејан Ђорђић и Јована Милутиновић, МУЗЕЈ КАО СОЦИЈАЛНО ИНКЛУЗИВНА ИНСТИТУЦИЈА
Бернарда Катушић, АНИКА И ВЕЛИКИ ДРУГИ
Лидија Цветић, ДИЈАЛЕКТИКА ТЕЛА – ФЕМИНИЗАЦИЈА ФИЛМСКОГ ЈЕЗИКА
Иван Нишавић, ЕПИКУРОВ МОРАЛ И ПРАВДА
Милош Милошевић, НОВИ РЕАЛИЗАМ У СРПСКОМ ФИЛМУ
Ирена Ристић, КА НОВИМ ВИДОВИМА КОЛЕКТИВИТЕТА

III ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Адам Нинковић, КРИТИЧКА МИСАО О ЧОВЕЧАНСТВУ
Весна Ивановић, ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ

Промоција 154. броја часописа КУЛТУРА: Критичка историја преиначавања јавних простора Београда

У понедељак 9. октобра у 12 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка јавности је  представљен нови број часописа Култура.

Говорили су:
Проф. др Александар Кадијевић, уредник теме Критичка историја преиначавања јавних простора Београда
Арх. Бојан Ковачевић, аутор текста у овом броју
Г-ђа проф. др Владислава Гордић Петковић, главни уредник часописа Култура.

Скуп је поздравио др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

КУЛТУРА бр. 155/2017 Маска и маскирање

I МАСКА И МАСКИРАЊЕ
уредник др Саша Радојчић

Саша Радојчић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Јовановић, АРХЕТИП МАСКЕ
Бојана Шкорц, СТВАРАЊЕ У ЗОНИ ИЗМЕЂУ МАСКЕ И МАСКИРАНОГ
Дејан Раковић, КВАНТНО-ХОЛОГРАФСКИ ОКВИР ПСИХОСОМАТИКЕ И ДУХОВНОСТИ
Далибор Кличковић, МАСКА У ЈАПАНСКОМ ПОЗОРИШТУ НО КАО ПОСРЕДНИК У КОМУНИКАЦИЈИ УНУТАРЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ
Саша Радојчић, НИЧЕОВЕ МАСКЕ – ОГЛЕД О ПЕРСПЕКТИВИЗМУ
Предраг Н. Драгојевић, МАСКА КАО СЛИКА СВЕТА
Маја Ристић, МАСКА У ПОЗОРИШТУ: ОТКРИВАЊЕ ИЛИ РАЗОТКРИВАЊЕ ГЛУМЦА
Лидија Цветић, МАСКИРАЊЕ КАО СЕКСУАЛИЗАЦИЈА ВИЂЕЊА – ОНТОЛОГИЈА И ОТПОР
Миливоје Млађеновић, ЛИЦЕ ИЛИ МАСКА У ЖИВОТУ И ДЕЛУ ЛАЗЕ КОСТИЋА
Марина Миливојевић Мађарев, КАКО ЈЕ ЛИЦЕ ПОСТАЛО МАСКА У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ДРАМИ
Тамара Николић Максић, ПОД МАСКОМ: РАЗВОЈ И ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ ПУТЕМ ИЗВОЂЕЊА
Сања Филиповић, ДВОЈСТВО ИДЕНТИТЕТА И УЧЕЊЕ КРОЗ СЦЕНСКИ ИЗРАЗ

II МИНИМАЛИЗАМ

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Весна Перић, СТРАТЕГИЈЕ ФИЛМСКОГ МИНИМАЛИЗМА И ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО У НАУЧНОФАНТАСТИЧНОМ ФИЛМУ ДОЛАЗАК ДЕНИЈА ВИЛНЕВА
Нада Бузаџић Николајевић, МИНИМАЛИЗАМ У КРАТКИМ ПРИЧАМА ЕН БИТИ: КАО СТАКЛО
Биљана Радић-Бојанић, БОГАТСТВО МИНИМАЛИЗМА НА ИНТЕРНЕТУ
Aлександар Јоксимовић, МИНИМАЛИЗАМ КАО ИЗРАЗ ВИЗУЕЛНОГ ИДЕНТИТЕТА НА СЕФАРДСКИМ СПОМЕНИЦИМА НА ЈЕВРЕЈСКОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ
Јасмина Чубрило, АСПЕКТИ МИНИМАЛИЗМА У УМЕТНОСТИ ДЕВЕДЕСЕТИХ: МИРЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И ИВАН ИЛИЋ
Ана Симона Зеленовић, РАЗМАТРАЊЕ МОГУЋНОСТИ КАРАКТЕРИЗАЦИЈЕ СВЕТЛОСНИХ ФОРМИ ВОЈИНА БАКИЋА КАО МИНИМАЛ АРТА

III ИСТРАЖИВАЊА

Дејана Прњат, БОРБА ЗА ПОЗОРИШНУ ПУБЛИКУ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ
Мароје Вишић, ЗНАЧАЈ КУЛТУРЕ У КРИТИЧКОЈ ТЕОРИЈИ МАРКУЗЕА
Владимир Кривошејев, АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТИРАЊА ПОСЕТИЛАЦА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ВАЉЕВО У АВГУСТУ 2016. ГОДИНЕ
Адам Софронијевић и Тамара Вученовић, ЗАПАДНА КУЛТУРА И ДИГИТАЛНО ОД ПОЛИСА ДО ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Тијана Борић, ДВОР У САВАМАЛИ – ТЕМЕЉ СРПСКОГ БЕОГРАДА ИЗВАН ШАНЦА

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Марина Арсеновић Павловић, ПРИКАЗ КЊИГЕ КАКО ЈЕ МУШКИ РОД ОД ДЕВИЦА
Борис Илић, СОЦИОЛОШКО ЧИТАЊЕ ПОПУЛАРНОГ