бр. 151/2016. Кафана: то сјајно треће место

I КАФАНА: ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО
уредник проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић

Драгољуб Б. Ђорђевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Душан Маринковић, Душан Ристић и Лада Маринковић, ТРЕЋА МЕСТА: ГЕНЕАЛОГИЈА ЈЕДНЕ ХЕТЕРОТОПИЈЕ ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА
Небојша Милићевић и Срђан Марковић, УЛOГA КAФAНA У ЖИВOTУ И СTВAРAЛAШTВУ УMETНИКA XIX ВEКA У ФРAНЦУСКOJ
Димитрије Буквић, КАФАНСКА И ИНТЕРНЕТСКА ДРУШТВЕНОСТ: УПОРЕЂИВАЊЕ
Дејан Крстић, КУЛТУРНИ КОРЕНИ СРПСКЕ КАФАНЕ
Ђорђе Ђекић и Милош Павловић, ГОСТИОНИЦЕ – ПРЕТЕЧЕ КАФАНА
Недељко Р. Богдановић и Драгољуб Б. Ђорђевић, КАФАНСКИ ИМЕНОСЛОВ
Драган Коковић, КАФАНА КАО НАША СВАКОДНЕВИЦА И ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА
Срђан Шљукић и Никола Волић, КАФАНА У РАВНИЧАРСКОМ СЕЛУ: ОД БИРЦУЗА ДО КАФИЋА
Душан Мојић, ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА НАЈЛЕПШЕ ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ
Миља Стијовић, ЗНАК ПИТАЊА ЗА БЕОГРАДСКЕ КАФАНЕ
Маша Вукановић, ОД УМЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ ДО ТУРИСТИЧКЕ АТРАКЦИЈЕ – (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ СТАРОГРАДСКЕ КУЛТУРЕ У СКАДАРЛИЈИ И ЊЕНИМ КАФАНАМА
Љубинко Пушић, ЗAШТО КАФЕ НИКАД НЕЋЕ ПОСТАТИ CAFFÈ
Вера Меворах, ТУРБО-ФОЛК – БАЛКАНИЗАМ, ОРИЈЕНТАЛИЗАМ И ДРУГОСТ
Борис Козјак и Иван Маркешић, ПРАВНА РЕГУЛАЦИЈА КОЦКАЊА КАО ЗАБАВЕ (У КАВАНАМА И КРЧМАМА НА ТЛУ ХРВАТСКЕ) – ПОВИЈЕСНИ ХОД

II ИСТРАЖИВАЊА
Ивана Анчић, УЛОГА УМЕТНОСТИ И ИСТОРИЈЕ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ХОЛОКАУСТА
Иван Милојевић, РАЧУНОВОДСТВЕНА АНАЛИЗА ИЗДАТАКА ЗА БУЏЕТСКО ФИНАНСИРАЊЕ КУЛТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

III ОСВРТИ
Бранислав Г. Михајлов, ВРЕДНОСТИ КУЛТУРЕ ИЗМЕЂУ САДРЖАЈА И ПРОМОЦИЈЕ – ЈЕДНА ИЗЛОЖБА, ЈЕДНО ГЛЕДАЊЕ

IV ПРИКАЗИ
Милош Јовановић, МИ СМО РОЂЕНИ ЗА ТИЈА ЧОЧЕЦИ: О САБОРУ ТРУБАЧА У ГУЧИ
Јелена Петковић, КУЛТУРА КАФАНЕ

бр. 153/2017 Етичко читање уметности

I ЕТИЧКО ЧИТАЊЕ УМЕТНОСТИ
уредници др Александар Прњат и др Уна Поповић

Александар Прњат и Уна Поповић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Владислава Гордић Петковић, ЕТИЧКИ ИЗБОР И ГРАНИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ У ПРОЗИ АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА
Уна Поповић, ИДЕАЛ ЛЕПОТЕ И СУБЈЕКТИВНА ОПШТОСТ: МОРАЛНО У КАНТОВОЈ ЕСТЕТИЦИ
Ана Елаковић Ненадовић, ЕТИЧКА ФУНКЦИЈА ПЕСНИШТВА У ЛИКУРГОВОЈ БЕСЕДИ ПРОТИВ ЛЕОКРАТА
Никола Танасић, ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕТИЧКЕ НОРМЕ САВРЕМЕНОГ ХОЛИВУДА
Милена Стефановић, ПОПУЛАРНА КУЛТУРА И ЕТИКА
Милош Миладинов, ПЛАТОНОВ МОРАЛНИ АРГУМЕНТ ПРОТИВ ПЕСНИШТВА
Предраг Драгојевић, ГРАФИТИ: КОНСТРУИСАЊЕ ТЕОРИЈЕ ИЗ ИСКАЗА УМЕТНИКА И НЕКЕ НЕДОУМИЦЕ
Александар Јоксимовић, ЕТИЧКО ЧИТАЊЕ ВИЗУЕЛНИХ СИМБОЛА АРХИТЕКТЕ БОГДАНА БОГДАНОВИЋА
Тања Тодоровић, МАРКУЗЕОВА КРИТИКА САВРЕМЕНЕ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ
Душан Миленковић, МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ И МУЗИЧКА ФОРМА У ПЛАТОНОВОЈ ДРЖАВИ И АРИСТОТЕЛОВОЈ ПОЛИТИЦИ
Маја Ристић, ЕТИКА У ПОЗОРИШТУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ирис Видмар, О ВРИЈЕДНОСТИ И БЕЗВРИЈЕДНОСТИ ХУМАНИСТИЧКИХ ЗНАНОСТИ
Жељко Сенковић и Славен Лендић, МЕТАМОРФОЗЕ ТУМАЧЕЊА ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ПОДРУЧЈА
Мирјана Радојичић, АВАНГАРДА, КИЧ И ЛЕВЕ ИДЕЈЕ
Машан Богдановски, БОГ, ПРИРОДА И ЈЕЗИК: ОГЛЕД О БАРКЛИЈЕВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ НАУКЕ
Радомир Стојановић и Бранко Красојевић, КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКИ САДРЖАЈИ КАО ЕЛЕМЕНТ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ БЕОГРАДСКИХ ПРИГРАДСКИХ ОПШТИНA

III ОСВРТИ

Ђуро Шушњић, КУЛТУРА РЕДА И НЕРЕД У КУЛТУРИ

IV ПРИКАЗИ

Димитрије Буквић, КАФАНОЛОШКИ ВОДИЧ КРОЗ БОЕМСКИ БЕОГРАД
Драгана Ћоровић, ПОСЕБАН ПОГЛЕД НА МЕДИТЕРАНСКЕ ПРЕДЕЛЕ АРХИТЕКТОНСКОГ МОДЕРНИЗМА
Младен Калпић, КИРК ДАГЛАСОВ 100-ТИ РОЂЕНДАН
Марина Лукић Цветић и Драгана Мартиновић, ПРИКАЗИ УМЕТНИЧКИХ ИЗЛОЖБИ У ГАЛЕРИЈИ ЗАВОДА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРНОГ РАЗВИТКА У 2016. ГОДИНИ

V IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА МИЛОША МИШУ НЕМАЊИЋА

бр. 154/2017 Критичка историја преиначавања јавних простора Београда – од краја 18. до почетка 21. века

I КРИТИЧКА ИСТОРИЈА ПРЕИНАЧАВАЊА ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА (ОД КРАЈА 18. ДО ПОЧЕТКА 21. ВЕКА)
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКА ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (XIX–XXI ВЕК)
Бојан Ковачевић, ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСНОВНИХ, КАТЕГОРИЈАЛНИХ ПОЈМОВА ВЕЗАНИХ ЗА ПРЕИНАЧАВАЊЕ АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКЕ МАТРИЦЕ БЕОГРАДА
Бојана Илић, ВОЈСКА И УРБАНИСТИЧКА СЛИКА БЕОГРАДА ТОКОМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Саша Михајлов и Биљана Мишић, ДВОРСКИ КОМПЛЕКС НА ТЕРАЗИЈАМА: ОД ВЛАДАРСКОГ ДОМА ДО РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ ЈАВНОГ ПРОСТОРА
Марија Покрајац, ДОПРИНОС АРХИТЕКТЕ ДАНИЛА ВЛАДИСАВЉЕВИЋА У ТРАНСФОРМАЦИЈИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Милан Просен, ПАЛАТА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ И ЈАВНИ ПРОСТОР КНЕЗ МИХАИЛОВЕ УЛИЦЕ
Марина Павловић, НОВИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ЦЕНТАР МЕЂУРАТНОГ БЕОГРАДА
Владана Путник Прица, СПОРТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ: ГЕНЕЗА БЕОГРАДСКИХ СОКОЛСКИХ ДОМОВА И СТАДИОНА
Марија Милинковић и Драгана Ћоровић, БЕОГРАДСКИ ПАСАЖИ XX ВЕКА
Aлекса Цигановић, АНКЕТНИ КОНКУРС ЗА УРЕЂЕЊЕ ТРГА МАРКСА И ЕНГЕЛСА У БЕОГРАДУ 1976. ГОДИНЕ
Марија Павловић, УЛОГА, ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБРАЖАЈ СПОРТСКИХ ОБЈЕКАТА У БЕОГРАДУ У XIX И XX ВЕКУ У ОДНОСУ НА ПОТРЕБЕ ГРАДА
Милан Попадић, МАКЕТА КАО ЈАВНИ ПРОСТОР
Александра Ђукић и Марија Цветковић, ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРОСТОР НАСУПРОТ ТРЖНОМ ЦЕНТРУ У КОНЗУМЕРИСТИЧКОЈ КУЛТУРИ
Бојана Миљковић Катић, СРПСКА ГРОБЉА И ПРОМЕНЕ У ПРОСТОРУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ана Пешикан и Јелена Јоксимовић, КВАЛИТЕТ ДЕЧЈИХ ТЕЛЕВИЗИЈСКИХ ПРОГРАМА У СРБИЈИ ВИЂЕН ОЧИМА ДЕЦЕ И РОДИТЕЉА
Предраг Крстић, ПОГЛЕД ДРУГОГ И САМОСАЗНАЊЕ: ЖИВОТИЊЕ КАО ПРОВОКАЦИЈА
Душко Кузовић, КУЛТУРНЕ ОСНОВЕ АРХИТЕКТУРЕ МОДЕРНЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945–1990)
Дејан Ђорђић и Јована Милутиновић, МУЗЕЈ КАО СОЦИЈАЛНО ИНКЛУЗИВНА ИНСТИТУЦИЈА
Бернарда Катушић, АНИКА И ВЕЛИКИ ДРУГИ
Лидија Цветић, ДИЈАЛЕКТИКА ТЕЛА – ФЕМИНИЗАЦИЈА ФИЛМСКОГ ЈЕЗИКА
Иван Нишавић, ЕПИКУРОВ МОРАЛ И ПРАВДА
Милош Милошевић, НОВИ РЕАЛИЗАМ У СРПСКОМ ФИЛМУ
Ирена Ристић, КА НОВИМ ВИДОВИМА КОЛЕКТИВИТЕТА

III ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Адам Нинковић, КРИТИЧКА МИСАО О ЧОВЕЧАНСТВУ
Весна Ивановић, ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ

Промоција 154. броја часописа КУЛТУРА: Критичка историја преиначавања јавних простора Београда

У понедељак 9. октобра у 12 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка јавности је  представљен нови број часописа Култура.

Говорили су:
Проф. др Александар Кадијевић, уредник теме Критичка историја преиначавања јавних простора Београда
Арх. Бојан Ковачевић, аутор текста у овом броју
Г-ђа проф. др Владислава Гордић Петковић, главни уредник часописа Култура.

Скуп је поздравио др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

КУЛТУРА бр. 155/2017 Маска и маскирање

I МАСКА И МАСКИРАЊЕ
уредник др Саша Радојчић

Саша Радојчић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Јовановић, АРХЕТИП МАСКЕ
Бојана Шкорц, СТВАРАЊЕ У ЗОНИ ИЗМЕЂУ МАСКЕ И МАСКИРАНОГ
Дејан Раковић, КВАНТНО-ХОЛОГРАФСКИ ОКВИР ПСИХОСОМАТИКЕ И ДУХОВНОСТИ
Далибор Кличковић, МАСКА У ЈАПАНСКОМ ПОЗОРИШТУ НО КАО ПОСРЕДНИК У КОМУНИКАЦИЈИ УНУТАРЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ
Саша Радојчић, НИЧЕОВЕ МАСКЕ – ОГЛЕД О ПЕРСПЕКТИВИЗМУ
Предраг Н. Драгојевић, МАСКА КАО СЛИКА СВЕТА
Маја Ристић, МАСКА У ПОЗОРИШТУ: ОТКРИВАЊЕ ИЛИ РАЗОТКРИВАЊЕ ГЛУМЦА
Лидија Цветић, МАСКИРАЊЕ КАО СЕКСУАЛИЗАЦИЈА ВИЂЕЊА – ОНТОЛОГИЈА И ОТПОР
Миливоје Млађеновић, ЛИЦЕ ИЛИ МАСКА У ЖИВОТУ И ДЕЛУ ЛАЗЕ КОСТИЋА
Марина Миливојевић Мађарев, КАКО ЈЕ ЛИЦЕ ПОСТАЛО МАСКА У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ДРАМИ
Тамара Николић Максић, ПОД МАСКОМ: РАЗВОЈ И ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ ПУТЕМ ИЗВОЂЕЊА
Сања Филиповић, ДВОЈСТВО ИДЕНТИТЕТА И УЧЕЊЕ КРОЗ СЦЕНСКИ ИЗРАЗ

II МИНИМАЛИЗАМ

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Весна Перић, СТРАТЕГИЈЕ ФИЛМСКОГ МИНИМАЛИЗМА И ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО У НАУЧНОФАНТАСТИЧНОМ ФИЛМУ ДОЛАЗАК ДЕНИЈА ВИЛНЕВА
Нада Бузаџић Николајевић, МИНИМАЛИЗАМ У КРАТКИМ ПРИЧАМА ЕН БИТИ: КАО СТАКЛО
Биљана Радић-Бојанић, БОГАТСТВО МИНИМАЛИЗМА НА ИНТЕРНЕТУ
Aлександар Јоксимовић, МИНИМАЛИЗАМ КАО ИЗРАЗ ВИЗУЕЛНОГ ИДЕНТИТЕТА НА СЕФАРДСКИМ СПОМЕНИЦИМА НА ЈЕВРЕЈСКОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ
Јасмина Чубрило, АСПЕКТИ МИНИМАЛИЗМА У УМЕТНОСТИ ДЕВЕДЕСЕТИХ: МИРЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И ИВАН ИЛИЋ
Ана Симона Зеленовић, РАЗМАТРАЊЕ МОГУЋНОСТИ КАРАКТЕРИЗАЦИЈЕ СВЕТЛОСНИХ ФОРМИ ВОЈИНА БАКИЋА КАО МИНИМАЛ АРТА

III ИСТРАЖИВАЊА

Дејана Прњат, БОРБА ЗА ПОЗОРИШНУ ПУБЛИКУ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ
Мароје Вишић, ЗНАЧАЈ КУЛТУРЕ У КРИТИЧКОЈ ТЕОРИЈИ МАРКУЗЕА
Владимир Кривошејев, АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТИРАЊА ПОСЕТИЛАЦА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ВАЉЕВО У АВГУСТУ 2016. ГОДИНЕ
Адам Софронијевић и Тамара Вученовић, ЗАПАДНА КУЛТУРА И ДИГИТАЛНО ОД ПОЛИСА ДО ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Тијана Борић, ДВОР У САВАМАЛИ – ТЕМЕЉ СРПСКОГ БЕОГРАДА ИЗВАН ШАНЦА

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Марина Арсеновић Павловић, ПРИКАЗ КЊИГЕ КАКО ЈЕ МУШКИ РОД ОД ДЕВИЦА
Борис Илић, СОЦИОЛОШКО ЧИТАЊЕ ПОПУЛАРНОГ

КУЛТУРА бр. 156/2017 Књижевност постјугословенског времена: судбине и коментари

Image

I КЊИЖЕВНОСТ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВРЕМЕНА: СУДБИНЕ И КОМЕНТАРИ

уредници Зоран Хамовић и др Владислава Гордић Петковић

Зоран Хамовић и Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Борис Булатовић, ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ
Борис Постников, ИЗМЕЂУ ФИКЦИЈЕ И СВЈЕДОЧАНСТВА: КИШ, АЛБАХАРИ, ДРНДИЋ
Весна Кадрић, ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ, АУТОРИЦЕ У ФОКУСУ
Фатима Бећаревић, МРАЗ И ПЕПЕО У ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКО ВРИЈЕМЕ

II ОСВРТИ

Марија Митровић, ЈУГОСЛОВЕНСКО КЊИЖЕВНО НАСЛЕЂЕ – ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКО ЧИТАЊЕ
Адријана Марчетић, КОМПАРАТИВНА ЈУГОСЛАВИСТИКА ИЛИ МОЖЕ ЛИ СЕ ПРЕЖИВЕТИ АПОКАЛИПСА
Нихада Бећировић, ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ

III ИСТРАЖИВАЊА

Драган Јаковљевић, KA РАЗУМЕВАЊУ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, СРПСКИХ ФИЛОЗОФА И СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Милош Ћипранић, ГЕОГРАФИЈА И УМЕТНОСТ
Јована Марчета, КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА
Далиборка Пурић и Жана Бојовић, УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ
Исидора Кораћ, Николета Гутвајн и Снежана Мирков, НАСТАВА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ И УЛОГА НАСТАВНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧЕНИКА
Дијана Метлић, ЏЕЈМС ЕНСОР: УМЕТНИК МЕЂУ МАСКАМА
Марија Динов Васић, ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

IV ПРИКАЗИ

Весна Ђукић, КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА ПЕТРА ПЕРУ ДЕСПОТОВИЋА

6. фебруар: Представљање нових бројева часописа КУЛТУРА

У уторак 6. фебруара у 12 часова у Заводу за проучавање културног развитка представљени су 155. и 156. број часописа КУЛТУРА. Теме броја 155. су „Маска и маскирање, минимализам“, а броја 156. „Књижевност постјугословенског времена“.

Учесници:
проф. др Саша Радојчић, уредник теме Маска и маскирање у 155. броју,
Зоран Хамовић, уредник теме Књижевност постјугословенског времена у 156. броју и
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и уредница теме Минимализам у 155. броју

Поздравнa реч:
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Низ истраживања представљених у новим бројевима часописа Култура преиспитује, поред тематских прилога, и борбу за позоришну публику у дигиталном добу, везу између географије и уметности, унапређење културе језичког изражавања ученика, али и наставу ликовне културе и улогу наставника.

Представљање часописа КУЛТУРА број 157

Промоција новог, 157. броја часописа чије су теме Матрилинеарност и Култура и девијантност одржана је у четвртак 26. априла у 11 сати у просторијама Завода за проучавање културног развитка, ул. Риге од Фере бр. 4.

На промоцији су говорили:

проф. др Милана Љубичић, уредница теме Култура и девијантност
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа КУЛТУРА и уредница теме Матрилинеарност
Пеђа Пивљанин, секретар редакције часописа КУЛТУРА

Image

Index

Часопис Култура 

Култура је интердисциплинарни научни часопис за теорију и социологију културе и културну политику, чији је предмет култура у општем смислу речи, што подразумева да сe наука, образовање и целокупна људска делатност поимају као њен саставни део.   

Часопис Култура је покренут 1968. године заслугом Стевана Мајсторовића, оснивача Завода за проучавање културног развитка са намером подстицања интегралног, аналитичког и критичког тумачења савремених културних феномена.

На пољу интелектуалне мисли, часопис је у време када је основан био јединствен и у погледу концепције и у погледу дизајна. Од првог броја био је и остао отворен према стваралачким идејама присутним код нас и у свету, о чему сведоче текстови значајних страних аутора, прилози аутора из културних центара тадашње Југославије и домаћих аутора који се појављују са новим идејама и приступима култури. Препознатљиво ликовно решење логотипа часописа Култура и нацрт корица је већ за потребе првог броја осмислио уметник и калиграф Божидар Боле Милорадовић.

Од 1971. године, установљена је пракса уређивања тематских бројева који настављају да доминирају часописом све до данас, са намером да се обогати присуство одређених тематских области у нашој културној и научној средини.

Састав прве редакције часописа Култура од једанаест чланова, предвођене одговорним уредником Стеваном Мајсторовићем и Тривом Инђићем, идејним покретачима часописа, наговештавао је нову оријентацију на интелектуалном пољу. Редакцију су чинили следећи чланови: Слободан Цанић, Драгутин Гостушки, Вујадин Јокић, Даница Мојсин, Мирјана Николић, Небојша Попов, Богдан Тирнанић, Милан Војновић и Тихомир Вучковић. Током пет деценија делатности часописа Култура, постојало је више редакција.

Часопис Култура излази тромесечно (четири пута годишње), а његово штампање од 2001. године омогућава Министарство културе и информисања Републике Србије. Уз подршку ресорног министарства, 2009. године завршена је дигитализација свих бројева часописа Култура, а први резултат је био ди-ви-ди носач са часописом у електронској форми, приложеним уз 129. број. Године 2013, часопис је прешао на ћирилично писмо сa важном напоменом да и даље на латиничном писму објављује текстове аутора из региона који пишу на том писму. Уз 140. број, поводом обележавања 45 година постојања часописа, на посебном у-ес-бе уређају су били доступни сви текстови у дигиталној форми од 1. до 137. броја. Данас се на интернет адреси часописа могу наћи сви текстови из свих бројева који су објављени за пола века излажења Културе.

У Одељењу за регистрацију часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, часопис Култура је 2005. године (када је уведена категоризација научних часописа) регистрован под ознаком Р53. Почетком 2009. године, часопис је напредовао на листи регистрованих часописа када добија ознаку Р52. У току 2010. године, у Регистру научних часописа Министарства науке Републике Србије Култура је регистрована под ознаком М52 у групи часописа за Историју, историју уметности, етнологију и археологију. Почетком јула 2012.године, часопису Култура је одлуком надлежних служби Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије додељена категорија часописа од националног значаја (М51).

Часопис се редовно полаже у Репозиторијум Народне библиотеке Србије, а од 2010. године налази се у Српском цитатном индексу, где су текстови објављени у Култури доступни у пуној електронској форми. Од 2011. године научни чланци, осим редовних УДК (универзална децимална класификација) имају и одговарајуће DOI (Digital Object Identifier) бројеве који омогућавају видљивост и индексирање у међународним оквирима и по међународним стандардима. Часопис је у међувремену добио електронску платформу, односно учинио је почетне кораке у електронском уређивању које спроводи CEON (Служба задужена за праћење, мерење и вредновање научних часописа) преко програма за електронско уређивање Аseestant. Захваљујући томе, побољшао се квалитет објављених прилога, јер редакција сада располаже одговарајућим програмима за проверу текстова у виду правилног цитирања и навођења референци, као и спречавања плагијата.

Часопис Култура се редовно испоручује Народној библиотеци Србије у Београду, Библиотеци града Београда, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду, Библиотеци Матице Српске у Новом Саду, Централној библиотеци Српске академије наука и уметности у Београду, Универзитетској библиотеци у Нишу, Универзитетској библиотеци у Крагујевцу. Часопис Културу редовно добијају бројне заинтересоване установе културе (библиотеке, позоришта, музеји, културни центри) и појединци. Размена се обавља са многим сродним институцијама и часописима у земљи, региону и Европи (Црна Гора, Хрватска, Словенија, Мађарска, Бугарска, Немачка, Швајцарска и друге земље).

Поред поштовања научних правила и стандарда објављивања научних текстова, часопис Култура није изгубио радозналост и свежину једног авангардног часописа који обрађује вечите и актуелне теме.

Info

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2021. години ће бити накнадно објављени.