Одржана прослава педесетогодишњице часописа „Култура“

У среду, 5. децембра 2018. године у Заводу за проучавање културног развитка одржана је прослава јубилеја педесет година часописа „Култура“.

„Култура“, часопис за теорију и социологију културе и културну политику, као један од првих интердисциплинарних часописа на свету посвећених истраживању културе, покренут је 1968. године, годину дана по оснивању Завода за проучавање културног развитка, на предлог оснивача, првог директора Завода и првог уредника „Културе“ др Стевана Мајсторовића и истраживача мр Триве Инђића.

На прослави јубилеја отворена је изложба и одржана пројекција филма посвећене часопису „Култура“, као и представљен нови, 160. број часописа обележен темом „Култура и демократија“.

Овом приликом је представљен и интернет сајт часописа „Култура“, који на адреси www.casopiskultura.rs омогућава претраживање свих текстова објављених у часопису према различитим критеријумима. На интернет презентацији су у пдф формату доступни сви текстови објављени у часопису од 1. до 159. броја, односно од 1968. до 2018. године. Поред тога, нова презентација садржи кратак историјат, рубрику о редакцијама и вести о часопису, а садржај је доступан на ћириличком и латиничком писму као и на енглеском језику.

Министар културе и информисања г. Владан Вукосављевић

Такође, представљена је и апликација за мобилне телефоне, под називом „Часопис Култура”, која има више функционалности и која исто тако нуди могућност лаке и прегледне претраге, а коју је могуће преузети коришћењем Google Play-а.

Публици, међу којима су се налазили представници Министарства културе и информисања, страних амбасада и културних центара, установа културе и других установа, уредници и сарадници часописа, обратили су се Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије, др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка, мр Триво Инђић, покретач часописа „Култура“, и проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа.

Говорници су истакли задовољство што темат јубиларног 160. броја часописа „Култура“ нема само пригодни карактер и значај, него почива на оним интердисциплинарним, етичким и културолошким начелима који су обележавали „Културу“ у њеним најбољим тренуцима, док текстови не обрађују само опште проблеме односа између културе и демократије из угла теорије културе, културне политике и ширег круга хуманистичких наука, већ неки од њих дају значајан прилог истраживању историјата и друштвеног значаја самог Завода за проучавање културног развитка.

Истакнута је иновативност и отвореност часописа „Култура“, чије је теоријско суочавање са најважнијим проблемима културе и друштва увек било динамично и критичко, али и одговорно према актуелном друштвеном и институционалном контексту. Све активности које је Завод, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, преузео у години јубилеја „Културе“, имају за циљ већу доступност часописа заинтересованима у земљи и иностранству, унапређење међународне сарадње и угледа часописа, као и осигуравање његовог високог научног ранга и континуитета његовог утицаја на културни живот у Србији.

Прославу је поред излагања говорника, пројекције филма и отварања изложбе обележио и музички програм у извођењу нашег познатог уметника Николе Старчевића.

Министар културе и инфорисања г. Владан Вукосављевић и гђа Мелиха Правдић, новинар Радио Београда

Њ.Е. Густаво Триста дел Торо, амбасадор Републике Кубе и др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка

др Владислава Гордић Петковић, уредник часописа „Култура“

мр Триво Инђић, први уредник часописа „Култура“

мр. Триво Инђић, Ивана Дедић, помоћник министра културе и информисања, др Вук Вукићевић, Владан Вукосављевић, Министар културе и информисања, Драган Мраовић, председник УО Завода за проучавање културног развитка, Јелена Ђорђевић

Никола Старчевић

Промоција часописа КУЛТУРА бр. 159 – Стогодишњица присаједињења Војводине Србији

Поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији часопис Култура посветио је темат овом јубилеју. На дан када је пре сто година Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд, 1. новембра 2018. у Заводу за проучавање културног развитка представљен је нови, 159. број часописа Култура.

На промоцији су говорили:
проф. др Слободан Бјелица, уредник теме Стогодишњица присаједињења Војводине Србији,
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Према оцени уредника темата: „Присаједињење Војводине Србији, чију стогодишњицу обележавамо ове године, процес је од епохалног историјског значаја, који још увек није у потпуности расветљен.“
Поред ове теме, 159. број часописа Култура у другом делу обухвата и текстове који говоре о великом архитекти Николи Добровићу. Уредник овог темата је др Александар Кадијевић.

 

I СТОГОДИШЊИЦА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
уредник др Слободан Бјелица

Слободан Бјелица, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Бјелица, РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Јован Буковала и Нинослав Спасић, ДР ИГЊАТ ПАВЛАС – СКРАЈНУТИ ПРИСАЈЕДИНИТЕЉ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
Јована Касаш, САМООПРЕДЕЉЕЊЕ ТЕМИШВАРСКИХ СРБА ДА СЕ ПРИСАЈЕДИНЕ КРАЉЕВСТВУ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
Саша Марковић, ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИДЕАЛИЗАМ СРПСКОГ ПАТРИОТИЗМА – ДЕМОКРАТЕ У ВОЈВОДИНИ 1918. ГОДИНЕ
Ђура Харди, БАЧКИ РУСИНИ И ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ У ДАНИМА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Александар Хорват, БАРАЊА У ВРЕМЕ НОВОСАДСКЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918. ГОДИНЕ

II АРХИТЕКТА НИКОЛА ДОБРОВИЋ – ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Ковачевић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ
Марија Милинковић, ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ АРХИТЕКТУРЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Иван Р. Марковић и Милан П. Миловановић, ГРАДИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА У ПРАГУ (1922–1933)
Владимир Митровић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ: КОНКУРС ЗА ПОЗОРИШТЕ У НОВОМ САДУ ИЗ 1928–1929. ГОДИНЕ
Небојша Антешевић, ДЕЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА ЈАДРАНУ
Владана Путник Прица, ДОБРОВИЋЕВИ НЕРЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ ПОЛИТИЧКО-СПОРТСКОГ СТАДИОНА И ФИСКУЛТУРНОГ ПОЈАСА
Милан Попадић, ГЕНЕРАЛШТАБ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА КАО МЕМОРИЈСКИ ТОПОС У 21. ВЕКУ
Александар Кадијевић, ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ
Драгана Ћоровић, ПРИРОДА, ПЕЈЗАЖ, ВРТ: МИСАОНЕ ПРИТОКЕ У ДЕЛУ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Александра Ђорђевић, СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА
НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

III ИСТРАЖИВАЊА

Никола Млађеновић, КОРУМПИРАНА ТРАГЕДИЈА, ОТУЂЕНА УТОПИЈА
Страхиња Савић, АРХИВИРАЊЕ СЕЋАЊА У ФИЛМОВИМА ПОЧЕТАК И МЕМЕНТО
Жељко Крстић, ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Адријана Турајлић, ГРАФИТИ ИЛИ УЛИЧНА УМЕТНОСТ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Адам Нинковић, ВЕОМА ИНСТРУКТИВАН ЗБОРНИК НАУЧНИХ РАДОВА
Ана Стевановић, КОМУНИКАЦИЈСКЕ ВЕШТИНЕ

Нови број часписа „Култура“ – КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА / 50 ГОДИНА ЧАСОПИСА „КУЛТУРА“

I КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА
уредница др Весна Ђукић

Вук Вукићевић, УВОД
Милена Драгићевић Шешић, КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА: КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ НА ДЕЛУ
Љиљана Рогач Мијатовић, БАШТИЊЕЊЕ ИДЕЈА И ДЕЛА СТЕВАНА МАЈСТОРОВИЋА
Јелена Петковић, МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ САВРЕМЕНИХ ДРУШТАВА
Вукашин Милићевић, ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ
Иван Младеновић, ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE
Ирина Милутиновић, О КУЛТУРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ НА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ТРЖИШТИМА ИЛИ ЗАШТО О УКУСИМА ТРЕБА РАСПРАВЉАТИ
Хасиба Хрустић, КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ДОСТИГНУТИ СТЕПЕН ДЕМОКРАТИЈЕ У СРБИЈИ
Ана Стојановић, ИНИЦИЈАТИВЕ ЛОКАЛНОГ ПЛАНИРАЊА У КУЛТУРИ
У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ТРАНЗИЦИЈЕ (2000–2018)
Зоран Аврамовић, КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА
Јасмина Ахметагић, КУЛТУРА – ТЕУРГИЈА
Драган Ћаловић, ПРОИЗВОДЊА УМЕТНИЧКОГ ПРОСТОРА У УМЕТНОСТИ ЗАЈЕДНИЦЕ
Нина Михаљинац и Милан Ђорђевић, ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Христина Микић, ЕКОНОМСКЕ СЛОБОДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО У КУЛТУРИ
Владимир Кривошејев и Александра Терзић, МУЗЕЈИ И ЕКОНОМСКА ДОБИТ ЗА ОКРУЖЕЊЕ
Зоран Б. Јевтовић и Предраг Ђ. Бајић, КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НА НАСЛОВНИМ СТРАНАМА ДНЕВНИХ НОВИНА У СРБИЈИ
Татјана Вулић и Марта Митровић, НА МАРГИНАМА МЕДИЈСКЕ АГЕНДЕ:
(НЕ)ПРИВИЛЕГОВАНА МЕСТА КУЛТУРЕ

II ИСТРАЖИВАЊА
Мира Видаковић, ВЕБ 2.0, ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ И НОВА ПАРАДИГМА МЕДИЈСКОГ ИНФОРМИСАЊА
Татјана Јуревна Анпилогова, ДОПРИНОС СРПСКИХ КОЛОНИСТА ДРУШТВЕНО-КУЛТУРНОМ РАЗВОЈУ ЛУГАНСКОГ РЕГИОНА ТOKOM XVIII И XIX ВЕКА
Срђан Симић, JУДЕО-ХРИШЋАНСКА И АПОКРИФНА ПРЕДАЊА У КУРАНУ
Даница Глођовић, ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ И ПРИПОВЕДАЧКЕ ТЕХНИКЕ У РЕКЛАМИ ЗА МЕКИНТОШ 1984
Вирџинија Ђековић, КУЛТУРА СЕЛА ДАНАС – У НЕСТАЈАЊУ, ОПСТАЈАЊУ ИЛИ НАСТАЈАЊУ

III ОСВРТИ
Радослав Ђокић, КУЛТУРА – СТОЖЕРНИ ЧАСОПИС ЗА УТЕМЕЉЕЊЕ ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ
Волфганг Шмале, УЈЕДИЊЕНИ У РАЗНОЛИКОСТИ – О ЕВРОПСКОМ ИДЕНТИТЕТУ

IV ПРИКАЗИ
Јелена Ђорђевић, УКУС СТАРЕ ПЛАНИНЕ НА ДЛАНУ

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2019. години

1. Пријем текстова за 162. број је до 15. марта 2019. године; главне теме у овом броју часописа су Свакодневица, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић и тема Хип-хоп култура, коју припрема и уређује др Драган Ђорђевић;

2. Пријем текстова за 163. број је до 15. маја 2019. године; главне теме у овом броју часописа су Културе отпора – глобалне субверзивне стратегије, коју припрема и уређује доц. др Ана Дошен и тема Култура и новац, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић;

3. Пријем текстова за 164. број је до 30. јуна 2019. године; главне теме у овом броју часописа су 800 година аутокефалности Српске православне цркве, коју припрема и уређује проф. др Срђан Симић и Културни односи Француске и Србије, коју припрема и уређује проф. др Алексис Труд;

4. Пријем текстова за 165. број је до 30. јула 2019. године; главна тема у овом броју часописа јесте Национални и цивилизацијски идентитет у стрипу, коју припрема и уређује Зоран Стефановић.

Часопис Култура

Представљање новог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура број 158, одржано је данас 1. октобра 2018. у Заводу за проучавање културнoг развитка. Теме 158. броја су: „Медијске интерпретације“ и „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“.

На данашњој промоцији говорили су:

проф. др Дејана Прњат, уредница теме „Медијске интерпретације“
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Како је напоменуто у поздравној речи приређивача: „У темату посвећеном медијским интерпретацијама пред читаоцима се налази девет радова, који из различитих углова разматрају ову тему. Док прва три рада имају теоријски приступ теми, остали се могу окарактерисати као студије случаја.“

У оквору теме „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“ налазе се три текста који приказују сусрете далеких култура са српском културом.

У рубрици истраживања преиспитују се поред тематских прилога, уметност, књижевност, настава ликовне културе и стручне компетенције наставника, док су у завршном делу броја дати осврти и прикази књига из области социологије.

Представљање часописа Култура број 158

Представљање новог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура број 158, одржано је данас 1. октобра 2018. у Заводу за проучавање културнoг развитка. Теме 158. броја су: „Медијске интерпретације“ и „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“.

На данашњој промоцији говорили су:

проф. др Дејана Прњат, уредница теме „Медијске интерпретације“
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Како је напоменуто у поздравној речи приређивача: „У темату посвећеном медијским интерпретацијама пред читаоцима се налази девет радова, који из различитих углова разматрају ову тему. Док прва три рада имају теоријски приступ теми, остали се могу окарактерисати као студије случаја.“

У оквору теме „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“ налазе се три текста који приказују сусрете далеких култура са српском културом.

У рубрици истраживања преиспитују се поред тематских прилога, уметност, књижевност, настава ликовне културе и стручне компетенције наставника, док су у завршном делу броја дати осврти и прикази књига из области социологије.

Повеља Другог програма Радио Београда часопису „Култура“

Поводом педесет и пете годишњице оснивања Други програм Радио Београда доделио је часопису  „Култура“  повељу за успешну срадњу, допринос радио стваралаштву и афирмацију радиjа културе и уметности. У име оснивача часописа „Култура“ повељу је примио Пеђа Пивљанин, секретар редакције.

Часопис КУЛТУРА бр. 137: „(НЕ)КУЛТУРА“

Промоција 137-ог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику КУЛТУРА одржана је у четвртак 28. фебруара у 12 часова у просторијама Завода, Улица Риге од Фере 4, Београд.

На промоцији су говорили:

Марина Лукић Цветић, одговорна уредница и директор Завода
доц. др Драган Ћаловић, приређивач
доц. др Татјана Миливојевић, аутор

Проблемски сучељавајући питања културног развоја, с једне, и духа времена, с друге стране, приређивачи овог темата настојали су да актуелним текстовима о култури остану на линији критичког рефлектовања различитих праксâ, чији је домен културног деловања, како изгледа, на почетку друге деценије двадесет првог века технолошки битно одређен. Називом (Не)Култура истакнуто је уверење да се једино промишљањем самог специфицума савремених развојних стратегија може избећи флуидност односа култура–некултура, те односа Култура–култура. Постављеном концепцијом, као и одабиром текстова, темат (Не)Култура настао је као део напора да се истраје на одржању дијалога о култури у теоријској мисли нашег времена.
(др Дивна Вуксановић и др Драган Ћаловић, из Уводне речи приређивача, (Не)Култура, Култура бр. 137)

Бр. 137/2012. (Не)Култура

137

Дивна Вуксановић и Драган Ћаловић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Весна Ђукић, ЖИВЕТИ БЕЗ КУЛТУРЕ: МЕДИЈИ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ
Татјана Миливојевић, КУЛТУРА И СРЕЋА
Драган Ћаловић, НЕ/КУЛТУРА МЕДИЈСКОГ ОКУЛАРОЦЕНТРИЗМА
Биљана Ðоровић, КИБЕРНЕТСКИ ЕУГЕНИЗАМ КУЛТУРА У БЕРМУДСКОМ ТРОУГЛУ И НЕСТАНАК ЧОВЕКА
Мирослав Вићентијевић, КУЛТУРА ВИРТУЕЛНЕ (НЕ)РЕАЛНОСТИ
Дивна Вуксановић, ФЕНОМЕН QУОТЕС КАО СИМПТОМ ОДСУСТВА (КРИТИЧКЕ) РЕФЛЕКСИЈЕ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК
Катарина Шмакић, (НЕ)КУЛТУРА ДИГИТАЛНОГ ДОБА
Ангелина Милосављевић, ГАЛАТЕО О ЛЕПОМ ПОНАШАЊУ. БОНТОН ЂОВАНИЈА ДЕЛА КАЗЕ ИЗ 1558. ГОДИНЕ
Борис Милосављевић, КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ПОЈАМ ПОЛУИНТЕЛЕКТУАЛЦА
Марко Стаменковић, ЧИТАЊЕ АМБАСАДОРА: ФУНДАМЕНТАЛНИ НАРЦИЗАМ, ПОНИШТЕЊЕ СУБЈЕКТА И ЈОШ ЈЕДНА СКИЦА ЗА АУТОДЕСТРУКТИВНУ ФУНКЦИЈУ ПОГЛЕДА
Сања Домазет, КОЛИКО ЈЕ КУЛТУРЕ У КУЛТУРНИМ РУБРИКАМА
Дејана Прњат, МУЗЕЈИ И ЕТИКА: ПРИСВАЈАЊЕ ПРОШЛОСТИ
Љиљана Манић, Наташа Симеуновић Бајић и Марија Алексић, СТУДЕНТСКА ПЕРЦЕПЦИЈА УЛОГЕ КУЛТУРЕ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФОРМИРАЊУ НАЦИОНАЛНОГ БРЕНДА
Зорица Станисављевић Петровић, Владета Радовић и Александра Ивановић, МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ И КУЛТУРА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У НИШУ
Владимир Коларић, КУЛТУРА ИЗМЕЂУ РАТА ДУХА И ДУХА РАТА: СЛУЧАЈ ИРИНЕ АЛЕКСАНДЕР
Виолета Цветковска Оцокољић и Татјана Цветковски, ЂУБРЕТАРИ И/ИЛИ УМЕТНИЦИ: ДА ЛИ ЈЕ НЕКУЛТУРНО ВЕЛИЧАТИ ОТПАТКЕ
Лана Павловић Алексић, О ГОСТОПРИМСТВУ И ИНОВАТИВНОСТИ

ИСТРАЖИВАЊА

Милена Драгићевић Шешић, КУЛТУРА ПОСЛЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА И ВРЕДНОСНОГ РАЗАРАЊА
Татјана Вулић, Марија Вујовић и Анка Михајлов Прокоповић, КУЛТУРА КАО ДЕО ПРОГРАМСКОГ САДРЖАЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД – ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА СРБИЈЕ
Александар Прњат, ЛИЧНИ ИНТЕРЕС И МОРАЛНА МОТИВАЦИЈА ВЕРНИКА

ПРИКАЗИ

Александра Ђуричић, ЧОКОЛАДА ИЛИ ПОТРАГА ЗА УТЕХОМ

Бр. 138/2013. Мисија Св. Ћирила и Методија; Глобализација и књижевност, интермедијалност и медији

138

САДРЖАЈ БРОЈА:

 

I ЈУБИЛЕЈ – 1150 ГОДИНА ОД МИСИЈЕ СВЕТОГ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

Гордана Јовановић, СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ – МИСИОНАРИ МЕЂУ СЛОВЕНИМА

II ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И КЊИЖЕВНОСТ

Владислава Гордић Петковић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Жељко Милановић, ФРАГМЕНТИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И КЊИЖЕВНОСТ
Марко Чудић, (ПОСТ)КОЛОНИЈАЛИЗАМ У (ПОСТ)СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ РУХУ: ЛАСЛО КРАСНАХОРКАИ ПО ТРЕЋИ ПУТ У КИНИ
Мирјана Маринковић, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ
Бернарда Катушић, МЕДИЈАЛНА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
Владислава Гордић Петковић, ПИСАЊЕ УЗ ГРАНИЦУ: ТРСТ КАО МАЛИ ПРОСТОР ВЕЛИКИХ РАЗЛИКА
Софија Кристенсен, УНИВЕРЗИТЕТ У КЊИЖЕВНОСТИ: УНИВЕРЗИТЕТСКИ РОМАН У АНГЛО-АМЕРИЧКОЈ И НОРВЕШКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Викторија Кромбхолц, OBJECTS IN MIRROR ARE CLOSER THAN THEY APPEAR: ON THE NATURE OF FICTIONAL RETURNS TO THE NINETEENTH CENTURY
Ивана Марић, GLOBALIZATION, IDENTITY, COMMODITY: THE CASE OF STINKY ONION (TAMARA JECIĆ) AND THE PENULTIMATE JOURNEY (GORDANA ĆIRJANIĆ)
Новак Малешевић, ЈЕЗИК И ИДЕОЛОГИЈА

III ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ИНТЕРМЕДИЈАЛНОСТ

Миланка Тодић, УМРЕЖЕНА АВАНГАРДА: СРПСКИ, ФРАНЦУСКИ И ШПАНСКИ НАДРЕАЛИСТИ
Кајоко Јамасаки, ЗАВИЧАЈ И ТУЂИНА: ТРЕШЊА И ПОЕЗИЈА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Хироши Јамасаки Вукелић, МАЦУО БАШО: УСКА СТАЗА КА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ
Масуми Камеда, VISUAL FRAMING OF RED MARTYRS: SOVIET AND YUGOSLAV PARTISAN PROPAGANDA COMPARED
Шон Боден, ЖЕНЕ И АНИМЕ: ПОПУЛАРНА КУЛТУРА И ЊЕН ОДРАЗ ЈАПАНСКОГ ДРУШТВА
Бојан Вукадиновић, СРПСКА ПУБЛИКА, ЈАПАНСКА АНИМАЦИЈА, ФИЛОМОВИ И СТРИПОВИ
Милена Попов, ГЛОБАЛНА МОДА – МОДА БЕЗ ГРАНИЦА: ДИВЉАЧКА ЛЕПОТА АЛЕКСАНДРА МЕККВИНА
Душанка Пихлер, ПРОЖИМАЊЕ МОДЕ И УМЕТНОСТИ НА ПРЕЛАЗУ ВЕКОВА
Зорица Чолић, КУЛТУРАЛНИ НОМАДИЗАМ КАО ОДБРАНА ХЕТЕРОГЕНОСТИ
Лидија Цветић, САЈБЕР ПЕРФОРМАНС КАО НОВОМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ: ПРАКСА И ОНТОЛОГИЈА
Горан Гаврић, ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ
Ана Јурчић и Николина Врцељ, КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

IV ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И МЕДИЈИ

Зоран Јевтовић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Рељић, МЕДИЈИ – АРТИЉЕРИЈА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Зоран Јевтовић и Радивоје Петровић, ДИГИТАЛНИ ПОЛИС – ОАЗА ДЕМОКРАТИЈЕ ИЛИ САЈБЕР УТОПИЈА
Зоран Арацки, МАС-МЕДИЈИ КАО ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ ГУБИТНИЦИ
Драган Никодијевић, МЕДИЈСКА КОНГЛОМЕРАЦИЈА КАО ДЕО ГЛОБАЛНИХ ПРОМЕНА У КОРПОРАТИВНОМ УПРАВЉАЊУ И ОРГАНИЗОВАЊУ
Веселин Кљајић и Сара Доневски, НАРАТИВНОСТ КАО ГЛОБАЛНИ ТРЕНД НОВИНАРСКИХ ДОКУМЕНТАРНИХ ФОРМИ
Јелена Радовић Јовановић, НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

V ИСТРАЖИВАЊА

Војислава Радовановић, БЕТ КЕВАРОТ – КУЋА МРТВИХ

VI ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Далибор Стојановић, НОВА УЛОГА ДЕЧЈЕГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАД КАО МЕСТА ОКУПЉАЊА СТРУЧЊАКА ИЗ ОБЛАСТИ РАЗВОЈА ДЕЧЈЕ КРЕАТИВОСТИ
Нина Михаљинац, ЧАСОПИСИ МГ И Г6: НОВА КРИТИЧКА МИСАО И ЊЕНА БУДУЋНОСТ