MEDIA CULTURE AND TERRORISM: SYMBIOSIS OF MEDIA AND DECONSTRUCTION

У раду се бавимо односима између медијске културе, деструкције и терора. Анализирали смо однос медија и недржавног, као и државног терора, и тактике преко којих и једни и други, услед велике моћи медија, промовишу своје интересе. Такође смо уочили и све већу потребу медија за спектакуларним и деструктивним садржајима, што чини услове за симбиозу медија и деструкције. Писали смо и о холивудској филмској индустрији, као важној парадигми у креирању глобалне медијске културе, и о њеном деловању у стварању подстицајног модела који карактерише империјална логика и пропагандни карактер.

SCREEN CULTURE (INTRODUCTION)

RHETORIC AND THE SCREEN

У раду су проблематизовани нови аспекти реторике и екранске културе. Реч је о честој и посебној трговини речима. Духовност и истинска духовитост постају све удаљенији од екрана. Постепено настаје нарочити реторички нарцизам. Гледаоци су збуњени еристичким лукавствима и реторичким маниризмом. Ипак, стварају се и нови облици непосредности којим се условљава појава хибридних жанрова.

MEDIA THEORY AS A SCIENTIFIC DISCIPLINE: ITS SUBJECT AND OBJECTIVES

У тексту су анализирани предмет и циљеви теорије медија. Теорија медија схваћена је као систематско промишљање масовних медија и специфичне медијске стварности. Њен циљ је посматрање медија и медијске стварности у њиховој свеукупности и свим њиховим видовима. Њом се тежи да се открију, опишу и протумаче опште одлике масовних медија, као и медијске стварности, било као производа специфичне стваралачке делатности, било као репрезентације емпиријске стварности и односа у њој. Разлог заснивања теорије медија као посебне научне дисциплине препознат је у потреби да се дефинишу, класификују и објасне специфичности медијске стварности, као и разумевања масовних медија.

SONG IN FILM AND FILM WITH SONGS – TOWARDS GENOLOGICAL AND CULTURAL ASPECTS OF THE GENRE

Основни циљ овог истраживања јесте да се покаже да првобитни синкретизам различитих уметности представља дубље исходиште како фолклорних, тако и литерарно–сценских форми, али и од њих насталих филмских облика. Он омогућава, као што је радом демонстрирано, да песме певане у филму делују природно и остварују семантичку повезаност с приказаним дешавањима. Од свих филмских жанрова у којима се може наћи песма, највећу виталност има мјузикл, као аморфна форма велике апсорпционе моћи која може да укључује различиту врсту музике. Стога, у филмовима где се појављује, песма постаје значајан садржајни и структурни чинилац.

ILLUSIONS OF PLURALISM IN GLOBAL “MASS-MEDIA CAVES

Ако је у античком полису Платона бринуло то што се грађани самодовољно ослањају на сопствена уверења о врлинама, не трагајући за знањем, данашњег житеља глобалног псеудополиса опчињавају симулиране информације, слике и уверења која незамисливим бујањем креирају друштвену свест. У сенци масмедијских пећина уочавају се обриси трансформисане демократије, која је све изложенија силовитим налетима мегакорпоративних интереса, доминантних геополитичких утицаја, културног детерминизма и редефинисаног верског фундаментализма. Усамљеном појединцу на “агори” све је теже да формира и сачува сопствено мишљење, идеје и вредности, јер набусита, осиона и конфекцијски униформисана армија технолошки перфектних комуникационих алатки, производећи заглушујући хук бајке о равноправности, миру и мултикултурализму, прикрива све чешће сукобе култура и цивилизација. Програмски типизираном друштву као да недостаје потреба за унутрашњим критичким преиспитивањем, јер живећи усред плиме долазећих и одлазећих комуникационих порука, визија новог поретка се “спинује”. Инфопростор је покривен глобалном мрежом информација и података, док чин размене симболичких садржаја од човека преузимају машине! Уместо ренесансе идеја нуди се ренесанса технологија, коју вешти управљачи глобалним кормилом користе за усмеравање Светске барке ка хридинама нечега што би се могло назвати псеудополисом. Слобода изражавања медија је кисеоник отвореног, јавног комуницирања, стуб демократских гра|евина, али проблем је у чињеници што чувари информационих капија и даље стражаре, овога пута пред “сајбер” просторима. Историја је показала да се у сличним процесима увек знају имена губитника, док се за оним другима увек дуже трага и мање зна.

WHAT FUTURE IS IN STORE FOR US? RESPONSE OF CYBERMATRIARCHY TO CYBERPATRIARCHY

У тексту је анализиран утопијски потенцијал “сајберпростора” генерално, као и могућност стварања утопије родне равноправности уз помоћ нових информационо–комуникационих технологија. Извор за овакву анализу су превасходно текстови с енглеског говорног подручја и из контекста западног/ глобалног друштва. Главна питања која се овде постављају су следећа: шта је то “сајберутопија” и како је замишљамо? Која је друга страна “сајберутопије”, њена сушта супротност, односно “сајбердистопија”? Анализирајући дистопију из феминистичког угла, једна од главних форми коју она поприма је и “сајберпатријархат”. Следи покушај дефинисања “сајберпатријархата” и навођење његових главних одредница. Последњи део овог чланка разматра једну од могућих алтернатива “сајберпатријархату”, “сајберфеминизам”, и то у контексту следећих питања: какав је потенцијал ове филозофије, теорије и покрета у слабљењу патријархата у виртуелном као и у реалном простору? На који начин нове технологије могу да се употребе да би се приближиле феминистичком идеалу, утопији друштва родне равноправности? На самом крају чланка, закључује се да је за стварање овакве утопије најбитнији степен распрострањености феминистичке свести, односно познавање теорије, критике и активизма, насталог кроз многобројне феминистичке оријентације кроз историју.

PERCEPTION AND PERCEPTABILITY – ISSUES OF GAZE AND EMASCULATION IN HIGH FIDELITY

У раду се разматрају механизми погледа у роману и у филму “High Fidelity”. То подразумева идентификацију лика с позицијом посматрач/субјект, што је типично мушка позиција, или призор/објект, што је типично женска позиција. Овако дефинисане родне категорије нису универзалне или природне категорије, већ друштвено одређене категорије повезане с одређеним особинама (мушки – доминантан, агресиван; женски – пасиван, повучен). У чланку се анализирају и импликације такве идентификације, могуће последице немогућности да се заузме жељени положај, те могући начини компензације.

TELEVISION – PROMOTION OR DEATH OF THE BOOK

У раду полазим од тога да се књига у ери производне експанзије све више третира као роба и да јој је неопходна промоција која би издвојила појединачни наслов из све већег броја написаних и објављених дела. Телевизија, као један од “најјачих” медија, посредника у афирмацији књиге, указује се, међутим, као медиј који је по својој природи, због доминације слике, у потпуности супротстављен штампаној речи и, као такав, често неподесан за њену промоцију. Због некомпатибилности књиге и телевизије, визуелног и штампаног медија, свака промоција на телевизији има двоструку природу – афирмацију књиге и њеног истовременог потирања. Овим текстом желим да укажем на проблеме који настају у судару два медија и на безизлазан положај у који доспева књига као артефакт, за чији опстанак је телевизијска промоција важна, али и кобна по њену суштину.

BELGRADE IN CONTEMPORARY SERBIAN FILM: URBAN STORIES

Први корак у анализи простора је подела локализатора према критеријуму: унутра/споља (дом/улица). То је уједно и подела на своје/туђе, безбедно/небезбедно, културно/некултурно. У филмовима чија се радња дешава на Новом Београду, ова се разлика укида: ни у кући, ни на улици, јунаци нису безбедни; угрожени на целој територији, они као пријатељски простор виде део града с друге стране реке. Подела на горњи/доњи ниво има уобичајено значење: под земљом се налазе негативно маркирани простори, на вишим нивоима позитивно обележени локализатори. У филмовима о старом Београду, подела на унутра/споља (своје/туђе) некада се врши према граници четврти: унутар дела града који доживљавају као свој, протагонисти су заштићени. По значењском потенцијалу издвајају се: обала, мостови, кровови. На крововима се окупљају пријатељи из краја и формирају квазипородице. Јунаке анализираних филмова видимо чешће у јавним него у приватним просторима. Из територије која нуди заштиту у потенцијално опасну зону води их жеља за контактом.