INTIMATE BOHEMIA IN THE EXPERIENCE OF ŽELJKO LUČIČ

/in /by

TEN YEARS OF MULTIMEDIA

/in /by

MUSEUM MARKETING AS PART OF EVERYDAY LIFE

/in /by

WAKING

/in /by

A RESEARCH ON BELGRADE’S IDENTITY

/in , /by

Истраживање о идентитету Београда организовано је током пролећа 2006. године и у њему су учествовали становници Београда, туристи из Србије и иностранства и представници организација и институција из домена културе, образовања, представници градске и републичке власти, запослени у медијима, маркетиншким агенцијама и уметници. Питања су била везана за колективно сећање, просторни идентитет града, однос садашњости, прошлости и будућности града, досадашњу промоцију и њене могућности у будућности и социодемографске карактеристике испитаника. Резултати истраживања указују на то да су слике Београда недовољно развијене и да је идентитет Београда био до сада углавном површно представљан, а да постоје различите карактеристике на којима је потребно градити идентитет Београда.

MONEY, LONDON FIELDS, INFORMATION – THE CITY IN NOVELS OF MARTIN AMIS

/in /by

Новац, Лондонска поља, Информација – град у романима Мартина Ејмиса јесте рад који се бави интеракцијом ликова и окружења у три романа једног од најзначајнијих британских писаца. Ликови и урбано окружење у Ејмисовим романима представљају нераскидиву цјелину која указује на проблеме савременог идентитета. Посебан нагласак у тим дјелима стављен је на механизме и обрасце којима модерни мегалополиси обликују свеопшту деструктивност која је присутна на глобалном, као и на индивидуалном плану. Будући да њихове протагонисте одређују и обликују градови у којима живе, тај однос представља веома важну карику за разумијевање Ејмисовог тумачења савремене реалности у оквиру његове постмодерне поетике.

PARIS OF DUČIĆ AND CRNJANSKI

/in /by

Рад се бави анализом разлика у Црњансковој и Дучићевој слици Париза. Дучићева слика Париза ослања се на песникова снажно изражена франкофилска осећања. Париз се у Дучићевој оптици појављује као центар модернитета, али истовремено, он највише пажње поклања оном што је у Паризу ванвремено: Богородичиној цркви и Сени, при чему је први топоним за њега симбол културе, цивилизованости, мудрости и учености, а други безвремености. Црњанскова слика Париза укључује конфронтацију између актуелног и ванвременског, при чему Париз види више као центар динамичности и промењивости који симболизују новац, штампа и мода.

THE CITY AS WRITER’S IDENTITY

/in /by

Град као урбана целина и временска димензија у којој се развија, умногоме одређују идентитет писца, односно његове књижевне топосе. Два изразита представника јужноевропске књижевности у распону од једног века, Константин Кавафи и Орхан Памук, сведоче својим биографијама и делом у прилог овој тези. Кавафи је рођен у Александрији 1863, а Памук у Истанбулу 1952. године; један песничким, а други прозним делом, одредили су своје градове као историјска чворишта, раскршћа цивилизација, а сопствено књижевно дело као својеврсну историју града.

ANGOULEM – FROM A MEDIEVAL CITY TO THE CAPITAL OF COMICS

/in /by

Када је пре скоро четрдесет година град Ангулем подржао оснивање Међународног фестивала стрипа, није ни могло да се претпостави какве ће промене тај фестивал покренути. Бавити се стрипом у то време није била прихватљива пракса; ипак, то је овом малом средњовековном граду дало драж нечег новог и привлачног. Стрип као идеја и Фестивал као покретачка снага толико су трансформисали Ангулем, да су од једног успаваног града створили центар културних индустрија, центар економије знања и центар региона. Урбана регенерација, која се здушно промовише 90-их година XX века, започела је у Ангулему спонтано, без теоретисања, покренута идејом неколицине људи коју је подржала локална заједница. Ангулем је постао престоница стрипа а регион у коме се налази долина слике.