WHEREABOUTS OF “SCREEN CULTURE“ IN OUR LIVES

Text topic: Studies

Text author: Србобран Бранковић

У тексту се говори о две врсте “екранске културе”: 1) телевизијске, која се заснива на групи активних одашиљача и маси пасивних прималаца поруке, и 2) мобилно–интернетске, чије је кључно обележје интерактивност и одсуство публике у класичном смислу речи. Текст се заснива на емпиријским подацима из истраживања дневног коришћења времена, које је спровела компанија TNS Medium Gallup и Факултет за културу и медије Мегатренд универзитета. Истраживање је спроведно на национално репрезентативном узорку популације старије од дванаест година у децембру 2008. (узорак од 1.600 испитаника) и марту 2008. године (600 испитаника). Док генерација од шездесет једне и више година дневно проводи 205,16 минута гледајући ТВ, свега 0,58 користећи интернет и 5,23 минута разговарајући мобилним, генерација од 12 до 17 година гледа ТВ свега 114,82 минута, 70,95 минута проводи на интернету и 14,89 у разговору мобилним телефоном. Аутор закључује да класична, пасивна ТВ публика полако нестаје пред активном комуникацијом путем интернета и да је медиј све мање маклуановски продужетак чула, а све више продужетак нашег интелекта, емоција, једном речју, наше личности.