СЕЋАЊА КАШУПСКОГ „ГБУРА” (СЕЉАКА) Б. ЈАЖЏЕВСКОГ КАО ЕПСКИ ОБЛИК СЕЋАЊА И ДОКУМЕНТ ВРЕМЕНА: Мемоарска проза Б. Јажџевског на мапи кашупске књижевности

Тема текста: О фолклористици

Аутор текста: Адела Куик-Калиновска

Предмет рада Сећања кашупског „гбура” Болеслава Јажџевског је мемо- арска епска проза и документ који сведочи о времену, тј. наративна мемоарска форма која се бави ауторовим сећањима. Та сећања се састоје од три тома која се односе на различите периоде историјске реалности. Први том обухвата период 1921–1943, други – период када је аутор примљен у редове Вермахта, док се трећи том односи на послератну реалност у Померанији и Кашубији, по завршетку Другог светског рата и успостављању новог система у послератној Пољској. Овај рад се већином заснива на првом тому Сећања кашупског гбура и наративним стратеги- јама коришћеним током бележења историјских, друштвених, културних и верских дешавања. Б. Јажџевски пре свега се ослања на категорију сећања, захваљујући којој његова прича о свету носи значајну тежину аутентичности. У првом делу мог ис- траживања, смештам аутобиографски рад Јажџевског на мапу кашубијске култу- ре, уз посебан осврт на писце као што су Александeр Мајаковски, Јан Карновски или Ана Лајминг. У другом делу, међутим, рад је усредсређен на категорију сећања и с њом повезане стратегије нарације, што значи да се ова проза ваља читати као траг о једном времену и као историјски документ. Рад је дубоко укорењен у реал- ности живота Кашубије и Помераније у периоду између два светска рата и првим годинама немачке окупације у Другом светском рату, као и послератној реалности.