РАД БАЛЕТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ПЕРИОДУ ОКУПАЦИЈЕ (1941–1944)

/in /by

Рад је резултат настојања да се темељно истражи и прикаже рад Балета Народног позоришта у Београду током окупације (1941–1944). Осим фрагментарних приказа овог периода у делима домаћих театролога, не постоји студија која је систематично и целовито приказала рад Балета у периоду окупације.

Истраживањем је обухваћен период од 6. априла 1941, када је Југославија нападнута бомбардовањем Београда, до 20. октобра 1944, када је Београд званично ослобођен. Циљ рада је да прикаже услове рада, специфичност репертоара, састав ансамбла и достигнућа остварена у овом тешком периоду.

ПРИЛОГ УЗ БИОГРАФИЈУ АНАТОЛИЈА МИХАИЛОВИЧА ЖУКОВСКОГ

/in /by

У овом раду се са културолошког аспекта анализира београдски период живота и рада руског емигранта, балетског уметника и првог играча Народног позоришта, Анатолија Михаиловича Жуковског.

У ширем контексту разматра се његово културно-уметничко деловање у београдској средини између два светска рата, са посебним освртом на допринос у развоју и промовисању југословенске националне балетске уметности.

Дубинска анализа треба да допринесе бољем разумевању појединих сегмената професионалног живота овог уметника и укаже на могуће правце приликом формулисања будућих театролошких, музиколошких, културолошких и дисциплинарно сродних истраживања.

НИНА КИРСАНОВА – ПРВИ ИСКОРАЦИ КА ЕКЛЕКТИЦИ И МОДЕРНИЗМУ

/in /by

Нина Кирсанова, једна од најзначајнијих личности историје настанка балета Народног позоришта у Београду, значајно је допринела развоју класичног балета, али је свој пут изражавања пронашла и у синтези класичног и пластичног израза, што је и тема овог рада.

Тридесетих година прошлог века, својим истраживачким духом и визијом, контактима и сарадњом са светским балетским именима, као балерина, кореографкиња и шефица балета, донела је савремене естетске погледе у београдску средину. Кирсанова прави синтезу два принципа – дионизијског (екстатичког) и аполонијског (естетског).

Трансформишући постојећу естетику, она задржава балетски канон са циљем да либерализује балетску лексику. Њен израз бунта против балетског канона и тежњу да покрет врати на комуникацијски знак и поруку показала је у балетима Љубав чаробница, Човек и коб и Соната великог града (1934).

Ови балети су наишли на различите реакције водећих критичара – неки су тврдили да је Кирсанова била успешнија у једном од два приступа, док је за друге овакав искорак био сасвим неприхватљив. Са друге стране, публика је нове визије дочекала бурним аплаузом.

СОБАРЕВА МЕТЛА – ВИЗУЕЛНИ КОНЦЕПТИ

/in /by

Дело композитора Милоја Милојевића и либретисте Марка Ристића „Собарева метла“ сматра се првим надреалистичким балетом у Србији. Премијерно извођење ове „балетске гротеске у једном чину“ одржано је 1923. године у оквиру бала Хиљаду и друга ноћ у хотелу „Касина“ у Београду, у кореографији Клавдије Исаченко и Јелене Пољакове. Ово извођење сведочи о раним авангардним стремљењима српске уметности.

Телевизијска верзија „Собареве метле“ из 1983. године, рађена за ТВ Београд у кореографији Владимира Логунова, ослања се на уметност надреализма кроз успостављање сценског простора. Ова верзија формира специфичну визуелну и концепцијску структуру извођења.

Трећа верзија „Собареве метле“, рађена као пројекат Музиколошког друштва Србије и Опере и театра Мадленијанум у режији и кореографији Александра Илића, премијерно је изведена у оквиру IX Београдског фестивала игре 2012. године. Ова продукција доноси нову естетику и нову поетику извођења.

Циљ овог истраживања је упоредна анализа особености визуелних ставова три поменута музичко-сценска остварења балета „Собарева метла“, у контексту актуелних уметничких токова времена у којима настају.

ТЕХНИКА ВИЗУЕЛНЕ ИГРЕ У ПРВОМ УЏБЕНИКУ ГЛУМЕ ДЕСЕ ДУГАЛИЋ

/in /by

Спона између глуме и игре проналази се у чињеници да су наставници сценске игре на позоришним академијама од оснивања били врхунски балетски уметници. Отуда се нераскидива веза између „глуме и балета“ проналази у првом уџбенику глуме Елементи визуелне глуме (1935) Десе Дугалић Недељковић (1897–1972), краљице сцене Народног позоришта између два рата и прве професорке сценских игара на Факултету драмских уметности у Београду, једне од највећих балетских уметница – Јованке Бјегојевић.

Тај предмет су глумци звали „Балет“. Према сведочењу глумаца, она их је научила да спознају и схвате своје тело. Преносила им је искуство о држању, стајању и кретању. Све што се тиче балета, покрета и игре поставила им је као „темељ“ позиције тела. Оно што се научи из строге контроле тела, које захтева класични балет, чини основу на којој тело може да се креће на разне начине и у разним формама. Из покрета и игре освајају се виши степени сценског изражавања.

Улила им је озбиљност у приступу уметности, техници и креирању улоге. Ово је, можда, тренутак „искупљења“ за неправедни заборав не само првог уџбеника глуме, који је на нашем језику првенац, већ и његове ауторке.

У тексту је представљен први уџбеник глуме, настао пре непуних деведесет година, у коме ауторка визуелну глуму сагледава кроз – мимику, позу и гест. Ови елементи као саставни, нераздвојни и битни део позоришне глуме дају тексту пуну пластичност и све карактеристичне особине истинског живота.